ГЕНЕРАЛНО ОБЕЗБЕЂЕЊЕ У ТРАНЗИТУ

 Актом Управе царина број 148-03-030-13-11/4/2011 од 25.11.2011.  године  објашњен је поступак издавања одобрења за употребу генералног обезбеђења, употребу генералног обезбеђења у умањеном износу или ослобођењу од полагања обезбеђења у поступку транзита, а који се примењује од 01.01.2012.године.

 

 Имајући у виду да известан број привредних друштава већ поседује важеће банкарске гаранције за стављање робе у слободан промет и транзит које важе и после 01.01.2012. године, као и то да су нека привредна друштва отпочела процедуру код пословних банака ради издавања нових гаранција (а у систему старих подела банкарских гаранција), у циљу једнообразног поступања обавештавамо вас да се могу прихватати све гаранције за поступак стављања робе у слободан промет и транзит које су одобрене од стране пословних банака и то до истека рока њихове важности.

Захтев за генерално обезбеђење можете преузети овде.

 

(Акт Управе царина 148-03-030-13-11/6/2011 од 06.12.2011.године)

ПОДНОШЕЊЕ БАНКАРСКЕ ГАРАНЦИЈЕ КАО ОБЛИКА ОБЕЗБЕЂЕЊА ЗА НАПЛАТУ ЦАРИНСКОГ ДУГА

Почетком примене Закона о порезу на додату вредност, тј. од 01.01.2005. године, сви подносиоци банкарске гаранције из члана 201. став 1. Царинског закона биће у обавези да доставе банкарску гаранцију која обезбеђује наплату царине, акцизе и других увозних дажбина за које постоји обавеза плаћања, уз изричиту назнаку да се иста односи и на обезбеђење плаћања пореза на додату вредност.

Поред услова које је и до сада морала да испуњава банкарска гаранција, сходно члану 276. Уредбе о царински дозвољеном поступању са царинском робом, пуштању царинске робе и наплати царинског дуга, а имајући у виду да ће се од 01.01.2005. године пооштрити финансијска дисциплина и да се неће толерисати прекорачење укупног износа обезбеђења плаћања, указана је потреба за раздвајањем банкарске гаранције.

На састанку између представника Управе царина и представника Привредне коморе, Удружења за саобраћај и телекомуникације, прихваћено је раздвајање банкарске гаранције, сходно царинским поступцима, на следећи начин:

1. стављање робе у слободан промет и транзит,

2. привремени увоз и активно оплемењивање и

3. складиштење робе у приватна царинска складишта,

што мора бити наведено на самој банкарској гаранцији, а у смислу члана 276. тачка 4. наведене Уредбе.

Да би се обезбедило ефикасно вођење царинског поступка, као и несметан проток роба које се увозе, извозе или су у поступку транзита преко царинског подручја, царинарнице су у обавези да одмах врше потврду и раздужење царинских докумената кроз ИСЦС, како не би долазило до неоправданог блокирања банкарских гаранција.

Управници царинарница су одговорни за спровођење напред наведеног, а непридржавање истог сматраће се за тежу повреду радне дужности.

(Акт Управе царина 01/3 Број Д-20028/1 од 27.12.2004. године)

ПОДНОШЕЊЕ БАНКАРСКЕ ГАРАНЦИЈЕ КАО ОБЛИКА ОБЕЗБЕЂЕЊА ЗА НАПЛАТУ ЦАРИНСКОГ ДУГА ПРИЛИКОМ СМЕШТАЈА РОБЕ У ЦАРИНСКА СКЛАДИШТА

Објашњењем Управе царина 01/3 Број Д-20028/1 од 27.12.2004. године обавештене су царинарнице о условима које мора да испуњава банкарска гаранција као и о начину раздвајања банкарских гаранција, сходно царинским поступцима. С обзиром да царинарнице различито поступају код полагања обезбеђења за поступак складиштења у јавна царинска складишта, а да би се обезбедило једнообразно поступање даје се следеће објашњење.

Да би се роба ставила у поступак царинског складиштења потребно је да носилац одобрења положи одговарајуће обезбеђење за плаћање царинског дуга који би могао настати у вези са робом стављеном у тај поступак (члан 114. Царинског закона). Поред поменутог обезбеђења, царински орган може затражити од држаоца складишта да положи обезбеђење прописано чланом 131. Царинског закона.

Чланом 217. Уредбе о царински дозвољеном поступању са царинском робом, пуштању царинске робе и наплати царинског дуга („Службени гласник РС“, бр. 127/03, 20/04, 63/04 и 104/04) прописано је да царински орган неће дозволити стављање робе у поступак царинског складиштења пре него што држалац приватног складишта положи обезбеђење из члана 131. Царинског закона.

Према томе, држалац јавног царинског складишта нема обавезу полагања обезбеђења прописаног чланом 131. Царинског закона, али нема обавезу да положи обезбеђење прописано чланом 114. истог закона, осим у случају стављања у поступак царинског складиштења робе у слободној зони и домаће робе намењене извозу из члана 126. став 1. тачка 2) Царинског закона.

Приликом смештаја сваке конкретне пошиљке, царинарница ће контролисати да ли положена банкарска гаранција обезбеђује наплату царинског дуга који би могао настати у поступку царинског складиштења те пошиљке. Овакав поступак се примењује приликом сваког складиштења робе, независно од врсте складишта (јавна и приватна).

Одредбом члана 201. Царинског закона прописано је да царински орган може одобрити да друго лице положи обезбеђење уместо лица чија је то обавеза, док је чланом 275. став 4. поменуте Уредбе прописано да банкарску гаранцију може поднети и посредни заступник из члана 26. Царинског закона.
У случају да је царинарница одобрила смештај робе у јавно царинско складиште без полагања обезбеђења, исто је потребно положити најкасније до 01.04.2005.године.

Истовремено указујемо да се царинарнице, приликом давања одобрења за отварање царинског складишта, придржавају услова за отварање царинског складишта о којима је Управа царина обавестила све царинарнице актима 01/3 бр. Д-14695/1 од 17.12.2003.године и Д-10904/1 од 23.08.2004.године, а нарочито у погледу контроле обезбеђења услова за спровођење мера царинског надзора.

Такође се скреће пажња да царинарница у поступку давања одобрења за рад царинских складишта, у складу са одредбом тачке 2. члана 128. Царинског закона, треба да цени економску оправданост и стварне потребе за царинским складиштењем робе. Сходно томе, при давању одобрења за рад јавних царинских складишта посебну пажњу треба обратити на делатност подносиоца захтева, као и на обезбеђење услова, у погледу инфраструктуре и опреме, за спровођење мера царинског надзора.

(Акт Управе царина 01/3 број Д-3424/1 од 25.03.2005.године)

Коришћење банкарске гаранције другог лица

У спровођењу царинских поступака приликом коришћења банкарске гаранције другог лица уочена је различитост у поступању, као и одређени пропусти, те вас ради  једнообразне и правилне примене прописа обавештавамо о следећем:

Чланом 212. став 3. Царинског закона  (у даљем тексту закон) прописано је да је царински дужник декларант, а у случају посредног заступања из члана 26. став 2. тачка 2. овог закона царински дужник је лице за чији је рачун декларација поднета.Такође је одредбом члана 201. став 1. Закона прописано да ако царински орган, у складу са царинским прописима, захтева полагање обезбеђења за наплату царинског дуга обезбеђење полаже царински дужник или лице које може постати царински дужник.

Одредбом члана 275. став 4. Закона прописано да гаранцију из става 1. овог члана може поднети и посредни заступник из члана 26. Закона.

Полазећи од наведених одредби, а ради правилне примене одредбе члана 201. став 3. Царинског закона којом је прописано да царински орган може одобрити да друго лице положи обезбеђење уместо лица чија је то обавеза посебно се скреће пажња на следеће:

Под другим лицем у смислу члана 201. став  3. Царинског закона се подразумева лице које није царински дужник, као ни заступник.

Како се обезбеђење, односно гаранција другог лица може користити само уз одобрење царинског органа потребно је да царински дужник царинском органу поднесе захтев за прихватање гаранције другог лица, који мора да садржи податке о даваоцу овлашћења, броју гаранције, процењеном износу дажбина којим ће гаранција бити оптерећена, као и конкретне податке о врсти робе, количини и фактури по којој се роба ставља у одговарајући царински поступак.

Уз захтев се подноси оригинална сагласност, дата на меморандуму даваоца банкарске гаранције, која мора имати заводни печат даваоца гаранције, датум давања сагласности, конкретан износ процењених дажбина, као и читак потпис одговорног лица и печат даваоца гаранције.

Захтев се таксира у смислу Тарифног броја 52. став 1. тачка 2. Закона о РАТ-у, у прописаном износу (сада је то 360,00 динара),  с обзиром да се одлука, односно одобрење може донети,  имајући при том у виду одредбу члана 23. став 3. Царинског закона, у виду забелешке на самом захтеву.

Након провере приложене документације, царински орган ће захтеву доделити број из деловодне књиге, забелешком на захтеву одобрити коришћење гаранције другог лица у царинском поступку. У ЈЦИ за одговарајући царински поступак у рубрику 44 ЈЦИ потребно је уписати шифру И99 (шифра испоставе која је одобрила захтев, број из деловодне књиге, година).Наравно, остаје обавеза попуњавања рубрике 48. (одложено плаћање) ЈЦИ у складу Правилником о облику, садржини, начину подношења и попуњавања  декларације и других образаца (шифра врсте гаранције  из Кодекса шифара, ПИБ подносиоца гаранције, шифра царинског органа који је прихватио гаранцију, број гаранције и година гаранције).

Контролу захтева и приложене документације ће вршити шефови испостава или за то овлашћена лица.

Захтев се са комплетном документацијом архивира уз примерке ЈЦИ за предметни поступак.

Царински органи ће о наведеном на адекватан начин обавестити учеснике у поступку.

(Акт Управе царина број 148-03-030-01-354/2009 од 15.06.2009. године)