Отворена царинска линија

NCTS

ПКГ

 

AEO

 

Cefta Trade Portal

буџет

 

Семинари



Najvažniji konktakti

 

Шверц антиквитета доноси милионе

субота, 17 јун 2017.

 штампано издање

 

Шверц антиквитета доноси милионе

 

Путевима римских царева којима иду туристи који посећују Србију већ деценијама иду и ловци и шверцери антиквитетата. Илегално тржиште обрне хиљаде евра, а колико је тачно блага изнето из Србије, нарaвно, никада нећемо сазнати, али поврeмене заплене могу да покажу о каквом и коликом бизнису ради. Управа царина је значајна карика у откривању покушаја кријумчарења уметничких дела и антиквитета ван граница Србије, пре свега римског новца, античког накита, али и слика и вредних књига.

 

За илегално пребацивање античких и уметничких предмета, према анализи случајева из Управе царина, кријумчари најчешће користе сопствена возила, возаче аутобуса, или лица која често путују у земље западне Европе, преко граничних прелаза који се налазе на том путу, Батроваца, Хоргоша, Келебије, али и оних мање фреквентних на граници са ЕУ.

 

Фото: Управа царина

 

Најсвежији пример из царинске праксе јесте заплена 515 уметничких предмета на граничном прелазу Бачки Брег. Возач аутобуса шабачких регистарских ознака се највероватније није надао детаљној царинској контроли, па је пријавио само пар пошиљака. Међутим, цариници су међу осталим коферима и торбама у пртљажнику пронашли и две велике картонске кутије у којима је било 130 новчића, исто толико украсних игала и око 50 рељефних плоча са приказима људи и животиња, док се међу осталим предметима истичу људске и животињске фигурице, шнале, брошеви и украсне ручице, за чији је пренос преко границе потребна дозвола Републичког завода за заштиту споменика културе. Међу антиквитетима пронађеним на граничном прелазу Бачки Брег је и једна маска са људским ликом, налик на античке посмртне маске. Налаз вештака Музеја Војводине потврдиће да ли се ради о оригиналима или фалсификатима, од чега зависи и њихова вредност. То ће бити одговор и на медијске спекулације о томе да је већина артефаката из ове заплене ископана, илегално, наравно, у археолошком налазишту Виминацијум код Старог Костолца и да поједини од њих вреде и по неколико хиљада евра.

 

Да ли је ова маска права или не, рећи ће стручњаци, али није никаква тајна да су српски шверцери познати и као фалсификатори. Праве су обично фибуле и новчићи док су већина крупнијих комaда обично фалсификати. Није никава тајна да ако одете на бувљаке, од Будимшете преко Беча до Париза, можете наћи у понуди римске бронзане фигурине. Обично се ради о богу Меркуру које само наизглед личе на оргинале. Слично је и с мермерним главама неког од рисмких богова или богиња из Сирмијума, Виминацијума, Гамзиграда... Фигурине су добро урађене и добро фалсификованe.

 

Фото: Управа царина

 

Интересантан је и случај са Хоргоша који се догодио крајем априла, када су двојица путника, британских држављана турског порекла, покушали да у аутомобилу испод сувозачког и задњег седишта прокријумчаре пет мачева и два бодежа у корицама, пиштољ-колт, пиштољ на кремен и пушку кремењачу неутврђене марке и калибра, као и уметничку слику, уље на платну "Два петла" непознатог аутора.

 

На овом истом прелазу је половином фебруара међу наводним пошиљкама београдског аутобуса на излазу заплењено 124 новчића, шест глинених уљаних лампи, три фигуре и један метални нож. Антиквитети су били сакривени у кутији са кондиторским производима, међу којима је цариник пронашао две кесице пуне старих новчића и фигуре умотане у старе новине.

 

Крајем прошле године на Келебији је у аутобусу београдског превозника који је био на путу ка Цириху између празног седишта и кафе-апарата пронађена кутија у пвц џаку, са добро упакованом уметничком сликом "In der Campanga, Via Roma". Таквих случајева било је и на београдском аеродрому.

 

Цариницима је свакако остала у сећању заплена 78 уља на платну, из марта претпрошле године. Слике су пронађене у коферу старијег господина, нашег држављанина, који је у Београд долетео из Пунта Кане у Доминиканској Републици преко Минхена. По преузимању пртљага упутио се ка зеленом контролном пролазу предвиђеном за путнике који немају ништа за царињење. Цариници су ипак одлучили да изврше детаљну контролу његовог пртљага и тада су међу личим стварима пронашли 78 уља на платну. Највећа заплена ове врсте догодила се, сада већ давне 2009. године, када је на аеродрому "Никола Тесла" заплењено 14 килограма кованог и ломљеног старог новца.

 

Фото: Управа царина

 

Било је међу царинским запленама вредних филателистичких и нумизматичких збирки, икона и других вредних и старих црквено-службених предмета, антиквитетног накита, колекција старог оружја и сатова, чајника, сребрнине, лампи и другог антиквитетног покућства... Од раритета би се могле издвојити униформе немачке војске из другог светског рата, траке са кукастим крстом, па чак и бисте Адолфа Хитлера, виолина марке "Стефано Скарампела" из 1900. године, неколико Јеванђеља. Остала је упамћена и мермерна биста "Портрет девојчице" дело познатог вајара Антона Аугустинчића заплењена на Батровцима.

 

Србија је транзитна земља за оне који послују на илегалном тржишту антиквитета. Зна се и да локалитете широм Србије прекопавају и разарају ловци на благо и трговци старинама, па вредни споменици културе завршавају на аукцијама на Западу, где се продају по цени ни изблиза одговарајућој значају који имају за историју и археологију. Цариници су добро обучени и опремљени да стану на пут кријумчарима разних профила, па и онима који покушавају да преко границе пренесу сакривене антиквитете и вредне уметнине – препродавцима сопствене историје.

 

Tрговина украденим уметничким делима и антиквитетима треће је по реду црно тржиште у свету, после трговине дрогом и оружјем, сматрају криминолози, а већи део овако зарађеног новца одлази на финансирање међународног организованог криминала и тероризма. У нашој земљи је заштита културних добара регулисана Кривичним закоником, Законом о културним добрима и Царинским законом.

 

преузето са сајта danas.rs

 


Крените спремни на пут
  


250 на 3030

 

Сва права задржана 2009 © Република Србија - Министарство финансија и привреде - Управа Царина