Отворена царинска линија

NCTS

ПКГ

 

AEO

 

Cefta Trade Portal

буџет

 

Семинари



Najvažniji konktakti

Студија мерења времена

 

 

Ко одлучује о продаји возила на царинским лицитацијама

уторак, 15 мај 2018.

Гостујући 14. маја 2018. године у емисији ‘’Јутро са Јованом и Срђаном’’ на ТВ Прва, шефица Одсека за царинско прекршајни поступак царинарнице Београд Мирјана Оташевић Лушић је објаснила ко заправо доноси одлуку да ли ће неки аутомобил који је одузет у прекршају бити продат на јавној лицитацији.

 

 

Повод за гостовање је било обраћање аутомеханичара Владимира Ристића овој телевизији, који се радећи за извесну страну агенцију, према сопственој тврдњи, суочава са тешкоћама у преузимању возила која уместо да буду враћена страном власнику, завршавају на царинским лицитацијама.

 

Шефица Одсека за царинско прекршајни поступак царинирнице Београд је скренула пажњу на чињеницу да царина као извршни орган само спроводи одлуке које је донео суд и да не одлучује самостално о томе који аутомобили ће бити изложени јавној продаји, као и на чињеницу да Владимир Ристић није странка у поступку, па самим тим нема ни право учешћа у њему.

 

''Искрено да кажем, господин Ристић прво треба да каже у ком својству иступа. Он нема фирму ни агенцију, он иступа као грађанин који помаже страним осигуравајућим друштвима да пронађу возила. Он није странка ни у једном поступку, евентуелно може када га тај неко конкретан овласти да преузме возило и врати га у иностранство. У ситуацији када се враћа возило, обзиром да је то роба и нашла се у царинском прекршају и над тим возилом није спроведена царинска процедура, ту не може да се каже изволите кључеве и вратите. Већ мора да се састави царински докуменат који је иначе међународни докуменат по којем возило треба да се врати у иностранство. У том тренутку он мора да врати возило ономе ко га је овластио. Ту настаје мали проблем јер лица када сазнају да морају на законит начн да их врате, онда кажу да ће доћи тај чије је возило итд'', истакла је она и додала да се ''у сваком случају ту покреће управни поступак, по правилима и закону о управном поступку. Као што знате, орган управе мора да донесе одлуку у року од 30 односно 60 дана. Ако постоји неки проблем онда се може уложити жалба због ћутања администрације. Али господин у целој причи није странка у поступку апсолутно. Нити је окривљени, нити има третман браниоца нити било шта. Ако се обрати преко браниоца, бранилац у његово име и за рачун тог неког лица, онда ће поступак бити спроведен по закону. Не можемо ми сваком зато што је незадовољан да објашњавамо да је до 2004. постојало Савезно веће за прекршаје, а да се од тада све мења због трансформације до које је дошло у држави.''

 

 

Саговорница из царинарнице Београд се осврнула и на чињеницу да је од 2010. године за одлучивање по прекршајној одговорности када су у питању царински прекршаји, искључиво је надлежан Прекршајни суд. Улога царинске службе своди се на то да је овлашћени подносилац прекршајне пријаве.

 

''Чак не мора да се ради о возилу који је запленила царина. Рецимо МУП заплени возило, нама донесе прекршајну пријаву са доказима да се ради о спорном возилу. Уз те доказе врло често је приложена и провера преко Интерпола и зна се да се ради о краденом возилу, али је то возило одузето од нашег грађанина који је то возило непријављено увезао или купио на тржишту, а да није знао. У том случају МУП нама доставља по правилу и вештачење о броју мотора и шасије и возило се код нас смешта по царински надзор, конкретно Царинарница Београд има свој складиште. А друге чак и плаћају изнајмљена складишта где се та возила држе до коначне одлуке Прекршајног суда. Када сачинимо захтев за покретање прекршајног поступка, ми поред чињеничног описа прекршаја уз тај захтев прилажемо све доказе и да је возило крадено ако га имамо у тренутку подношења захтева, достављамо доказ и да су на моторима и шасијама изведене промене. Након тога, све је одлука суда, јер ми немамо право да одлучујемо од 2010. Када добијемо одлуку суда, мора да се сачека тренутак правоснажности, јер и окривљени и ми као овлашћени подносиоци захтева имамо право да уложимо жалбу прекршајном Апелационом суду. Када одлука постане правоснажна, у њој стоји шта је суд одлучио, да ли се роба тј. у овом случају возило трајно одузима и на који начин ће се поступити са том одузетом робом. Суд има право да у својој одлуци наведе да возило треба да се прода, а такође има право да га уступи неком од органа. Када се ради о уступању о томе, по правилу, закључак доноси Влада.''

 

 

Други гост у студију, Владимир Ристић, није уважио изнету чињеницу да царина не доноси одлуку о даљој судбини одузетих возила, већ је наставио са неутемељеним оптужбама на рачун царинске службе. На питање како таква потенцијално проблематична возила уопште смеју да се продају, шефица Одсека за царинско прекршајни поступак царинарнице Београд је објаснила да се продаја врши по Уредби о царинско дозвољеном поступању са робом и искључиво на основу правоснажне пресуде надлежног суда.

 

 

''Царина је извршни орган и мора да поштује и спроводи оно пише у пресуди суда. А суд има све чињенице, ми обавестимо суд кроз наш захтев и да ли је возило предмет потраге, чак и ако се обрати нека агенција за повраћај возила, то њихово обраћање достављамо суду, јер се оно сматра имовинско правним захтевом. Агенције се неретко обраћају и парничним судовима за накнаду штете и често се дешава да их и они одбију за повраћај возила."

 

 

Мирјана Оташевић је такође објаснила да су купци на лицитацијама упознати са тим на који начин је возило одузето и да су у обавези да потпишу изјаву да су информисани са свим доступним подацима о пореклу возила. Купац на лицитацији, дакле, није необавештен, већ јако добро зна шта купује и одлуку о томе доноси упркос ризицима са којима је упознат.

 

ППС образац


План развоја царинске службе
Синдикат
  

570 на 3030

 

Сва права задржана 2009 © Република Србија - Министарство финансија и привреде - Управа Царина