Отворена царинска линија

NCTS

ПКГ

 

AEO

 

Cefta Trade Portal

буџет

 

Семинари



Najvažniji konktakti

Студија мерења времена

 

 

Србија губи 100 милиона евра годишње због шверца на Дунаву

четвртак, 14 јун 2018.

Због шверца горива на Дунаву буџет Србије годишње губи више од 100 милиона евра. Репортери „Политике” обишли су један од најпроблематичнијих потеза кад је о овој врсти кријумчарења реч – 400 километара пловног пута реке, од Београда, преко Великог Градишта, до луке Прахово. Дунав је овде у целом свом току и најшири и најужи, најдубљи, а можда и најлепши.

 

 

Од Великог Градишта до Прахова река је природна граница између Румуније и Србије. Управо та водена граница између две државе омогућава страним бродовима да плове у међународним водама (по Дунавској конвенцији) – што је и згодан начин за бројне злоупотребе. Свака утабана путања и трагови гума, који на овој локацији воде до обале – знакови су поред пута да су шверцери илегално претакали гориво. Велика је зарада од овог прљавог посла и мери се десетинама и стотинама хиљада евра, па и не чуди повезаност локалних кријумчара и посада иностраних и домаћих бродова који се баве овим бизнисом.

 

Неколико је шема претакања горива. Најчешће се то ради на води, без пристанка пловила на обалу. На пример, брод који је пун горива кренуо из Украјине је у међународним водама код луке Прахово и креће се северно. У наредних 200 километара, између Србије и Румуније ово пловило са страном заставом заправо је својеврсна плутајућа амбасада, те је и комликованија његова контрола. Улазна ревизија (контрола) овог брода у нашу земљу ради се тек код Великог Градишта. Али, пловило пуно горива не иде до те тачке. У међувремену спушта се домаћи брод који регуларно плови десном страном Дунава у нашим водама и налази се са колегом из Украјине негде на средини пута између Великог Градишта и Прахова. Ту претачу нафту, завршавају посао, окрећу се и враћају назад – свако у своју земљу. Нашег кријумчара ово гориво кошта педесетак динара по литру, без акцизе и пореза. Јасно је да је зарада велика јер се ова претакања углавном мере тонама. 

 

Милован Рубежић, саветник директора Управе царина каже за „Политику” да шверц нафте на Дунаву може да се спречи само бољом повезаношћу и заједничким акцијама свих служби  - тржишне инспекције, граничне и речне полиције, безбедносно-информативне агенције БИА, као и Пореске управе.

 

 

„Бродови су веома захвални за кријумчарење јер постоје велики простори – бункери, који нису доступни у редовној контроли без извлачења пловила на суво. Зато смо договорили коришћење три  постојећа дока, где би хидрауликом бродови могли да се извуку на суво да бисмо могли да их  прегледамо и скенером. Сумња се и да су у многим пловилима већ на бродоградилиштима у току изградње, прављени тајни бункери који служе за шверц”, каже Рубежић.

 

Због кријумчарења акцизне робе у које спадају цигарете и нафта, као и кријумчарења  дроге и људи, пловила често мењају и имена. Када сазнају да су у оперативним подацима или под неким надзором или контролом, да би заварали траг, броду који је до јуче, на пример, био заведен под именом „Ана”, мењају име у „Марија”. Такође, кријумчари мењају и седиште фирми и заставе бродова јер их неретко региструју у другим државама.

 

У луци Прахово многи бродови снабдевају се горивом, а у оквиру ње постоји и фришоп (још два фришопа су у Великом Градишту). Цариници и припадници граничне полиције који овде раде кажу да је лука Прахово у старој Југославији важила за другу највећу луку (после луке у Ријеци) за претовар робе. Она се налази на битном стратешком месту – на излазу Дунава из Србије, на тромеђи између Румуније, Бугарске и наше земље. Сада је у приватном власништву и кажу да је у будућности очекује модернизација. Осим бродовима, шверц робе на делу између Великог Градишта и Прахова ради се и брзим чамцима и скутерима.

 

 

Није непозната ни метода постављања цевовода под водом у појединим деловима тока ове реке, како би се нафта што лакше и неприметније кријумчарила.
„Сада бродови раде лукавије и не приближавају се обали јер су тада лака мета контроле”, додаје Рубежић. 

 

Наш саговорник, који је и некадашњи начелник унутрашње контроле царине каже да су примања цариника доста скромна, мала и недовољна.

 

„Такође, мало нас је, мало је оперативаца на терену. Ми смо од свих државних управа које се баве наплатом и пуњењем буџета у најтежој ситуацији, а највећи допринос дајемо, скоро половина прихода буџета потиче од царине”, закључује Милован Рубежић.

 

Румунски цариник, на пример, који ради исти посао на овом делу речне границе, прима плату већу од 700 евра а вође смена имају и више од 1200 евра. Српски цариник ради за 300 евра што је испод државног просека. Притом, Румуни стимулишу царинике тако што их новчано награђују када открију шверцере.

 

 

Кључне тачке за шверц горива на Дунаву

Богојево
Бачка Паланка
Бегеч
Футог
Сидриште Петроварадин
Сланкамен (ушће Тисе у Дунав)
Бешка
14. километар канала код Новог Сада
Лука Панчево
Вишњичка Бања
Панчево
Ковински мост
Смедерево
Дубровица, од Забеле према Дунаву
Рам
Велико Градиште – Прахово

 

ППС образац


План развоја царинске службе
Синдикат
  

250 на 3030

 

Сва права задржана 2009 © Република Србија - Министарство финансија и привреде - Управа Царина