Отворена царинска линија

NCTS

ПКГ

 

AEO

 

Cefta Trade Portal

буџет

 

Семинари



Najvažniji konktakti

Студија мерења времена

 

 

Милионске заплене фалсификованих лекова

петак, 13 јул 2018.

 

У Србији, али и свету интензивира се борба против фалсификованих лекова и медицинских средстава, а Министарство здравља Републике Србије, Привредна комора Србије, Агенција за лекове и медицинска средства и Управа царине Републике Србије одавно се налазе на заједничком путу у борби против фалсификата медицинских производа. На недавно одржаној конференцији у Привредној комори Србије под називом "На заједничком путу у борби против фалсификата медицинских производа" кроз примере из праксе скренута је пажња на милионске заплене фалсификованих фармацеутских производа намењених купцима који се снабдевају на сивом тржишту.

 

 

„Борба против фалсификованих лекова и медицинских средстава се мора водити координисано и континуирано, јер су се фалсификати у неким државама увукли и у регуларан ланац снабдевања тржишта. Интереси криминалних група су велики, јер се овде остварује значајан профит“, каже Гордана Перишин из Сектора за инспекцијске послове Министарства ѕдравља Републике Србије и додаје да је законска регулатива из области фалсификовања лекова у Србији, као и у већини европских држава, везана за Министартво здравља.  Подносиоци пријаве о сумњи могу бити купци фармацеутских производа, пацијенти, произвођачи лекова и медицинских средстава, дистрибутери, увозници, али првенствено стручњаци за привредни и итехнолошки криминал који контролишу интернет продају поменутих производа.

 

Ојачати ланац дистрибуције

 

"Крађе лекова у европским држава су све учесталије па стручњаци саветују да се појача обезбеђење ланца дистрибуције од велепродајних до малопродајних објеката. Последњих година, важно је напоменути, учестале су крађе цитостатика У болничким апотекама, а Румунија је, на пример, у мају ове године послала списак тридесетак лекова који су украдени на путу од дистрибутера до корисника", каже Гордана Перишин. Већина здравствених радника пријаве о сумњи на фалсификат лекова врши преко образаца, али се пријављивање може вршити и елек­ тронском поштом, телефонски, писано преко Министарства здравља, а све у циљу брзог и ефикасног налажења починиоца фалсификовања. По стизању пријаве врши се узорковање производа, затим контрола у Националној контролној лабораторији, а до тада предузима се забрана, обустављање и повлачење производа из промета. Први извештај шаље се произвођачу, али је важно брзо информисање и свих надлежних институција.

 

„Последњих година мета фалсификоваеа су цитостатици, каже она и додаје да се у Србијиспецијалне јединице МУП-а боре са интернет продајом фалсификата ветеринарских препарата, нерегистрованих лекова на територији Србије, допинг срддства за спортистеитд. Спорни су и дијететски суплементи који се све чешће фалсификују, а шверц свих поменутих роба одвија се бродовима, аутомобилима и то упакованим као дечије играчке, бомбоне...“, каже Гордана Перишин из Министарства здравља.

 

„Агенција за лекове и медицинска средства (АЛИМС) укључена је у све активности око уређења тржишта фармацеутским производима у Србији", каже Павле Зелић из АЛИМС-а и додаје да је Агенција поред изузетне модернизације и опремљености за вршење контроле квалитета лекова и медицинских средстава и откривање свих врста фалсификата, члан и многих међународних удружења и организација, пре свега захваљујући сертификатима које поседује и освојеним међународним признањима. АЛИМС има одличну сарадњу са свим медицинским и здрав­ ственим установама  и удружењима  пацијената, а контрола квалитета лекова штити се заштитним маркицама и холограмима  који се штампају у Заводу за израду новчаница.

 

Фалсификати на интернету

 

“Борба против фалсификата на интернету је континуирана и врло важна јер се продаја свих врста производа, па и лекова, а неретко и фалсификованих, повећава у свету и у Србији", каже Микаило Тијанић из Управе криминалистичке полиције Министарства унутрашњих послова. Ова специјална служба у МУП-у је ограниченог капацитета, а мањка и законска регулатива која би продају лажног лека окарактерисала кажњивим послом. Тачније, у нашем Кривичном закону за продају лажног лека није предвиђена адекватна казна", каже Тијанић.
„Главни произвођачи фалсификованих лекова су Индија (35 одсто), Кина и друге азијске државе (29 одсто), Нигерија (23 одсто), Пакистан (13 одсто). У Србији фабрика - производача лажних лекова нема, али их има на територији Косова, а порозна граница између Србије и Косова и Мето­ хије тешко се може контролисати", истиче Тијанић.

 

„По количини заплене фалсификованих лекова Србија је успешна, а то значи да фалсификата фармацеутских производа има. Тачније, сваки други лек који се нуди преко интернета је фалсификат", наводи Микаило Тијанић из Министарства  унутрашњих  послова.

 

Улога царинске службе

 

Улога Управе царина и њених запослених у борби против нелегалних медицинских производа од изузетног је значаја, кажу стручњаци и додају да је наша царинска служба опремљена савременом опремом (скенери, ласери), а наши царински прописи усклађени су са већином царинских прописа који се примењују у европским државама.

 

 

„Врста робе која се кријумчари одређена је кретањима на тржишту, тачније шверцује се оно што је у датом тренутку де¬фицитарно на регионалном тржишту. Последњих година бележи се појачани тренд кријумча¬рења лекова, до чега долази, као и код остале врсте робе, управо због великог профита који шверцери имају од овог илегалног посла", каже Радмила Јованић, из Сектора за контролу примене царинских прописа Управе царина Републике Србије. С обзиром на то да је сада тржиште фалсификованих лекова једно од најбрже растућих криминалних делатности, питање кријумчарења таквих лекова представља горућу тему у целом свету, па и у Србији.

 

„Такви лекови имају недостатак у квалитету,што се огледа у састојцима који су неодговарајућег квалитета или су пак фалсификовани, често не садрже активне супстанце или су активне супстанце у погрешној дози и најчешће се производе илегално у нехигијенским и опасним условима", истиче Радмила Јованић из Управе царина. Фалсификовани лекови представљају опасност  за  кориснике,  јер се у њима могу пронаћи трагови разлицитих материја којима у лековима није место", каже она и додаје да су забележени случајеви да су у фалсификованим лековима проналажене материје попут цемента, креде, борне киселине, арсена, креме за полирање обуће и слично што представља велики ризик за здравље онога ко такав лек користи. Зато је важно појачати активности на подизању свести грађана о штетности фалсификованих лекова који се купују на неовлашћеним местима и путем интернета, јер употреба таквих лекова некада може завршити и смртним исходом. Кријумчарење свих врста роба наноси велику штету и држави, али када је реч о кријумчарењу фармацеутских производа, поред материјалне штете, кључно питање је угрожавање здравља и безбедности људи који купују и користе лекове за које не постоји никаква документација као потврда њиховог квалитета  и исправности.

 

"Царинска служба Србије у свом свакодневном раду спроводи мере борбе против уноса нелегалних и фалсификованих производа на тржиште. На иницијативу републичког Ми¬ нистарства здравља од 2013. године у свим државним институцијама које се баве овим проблемима , па и у Управи царина, именоване су контакт  особе за лекове и медицинска средства којима се достављају информације о нелегалним и фалсификованим лековима добијене  преко међународног  система брзог обавештавања", објашњава Радмила Јованић из царинске службе.

 

“Цариници су лекове најчешће откривали у акцијама дубинске контроле, али и на аеродрому, у поштанским пошиљкама, као и на граничним прелазима, а лекови који се најчешће кријумчаре су лекови за потенцију, стероиди, анаболици и хормонски препарати. Када говоримо о легалном увозу лекова, важно је истаћи да сви медикаменти треба да буду регистровани у Агенцији за лекове и медицинска  средства Србије, а привредно друштво мора да има дозволу да се може бавити прометом лекова", истиче Радмила Јованић.

 

Фалсификати стижу највише преко Косова

 

„Према досадашњим искуствима цариника, лекови на територију уже Србије најчешће стижу са територије АП Косова и Метохије и из Македоније.Средства за потенцију допремају се углавном из Кине и Индије, и то бродовима, а затим се ти препарати дистрибуирају у европске државе. Делом, ти лекови су намењени страном европском тржишту, али највећи део средстава за потенцију остаје у Србији. Алармантна је и појава којој смо сви сведоци, а то је да се све чешће лекови продају преко интемета,  на разним порталима за оглашавање, па чак и преко друштвених мрежа", каже Радмила Јованић.

 

„Убедљиво највећа заплена лекова за потенцију, чија тржишна вредност прелази милион евра, догодила се у мају 2017. године на граничном прелазу Прешево. Случај је откривен када је на ред за преглед дошао камион аеродромског превозника из Скопља који је пошиљку лекова из Индије требало да превезе до београдског аеродрома. Захваљујући томе што су цариници открили недоследност у документацији, товар је подвргнут детаљном прегледу којим је потврђено да у пошиљци има много више лекова од онога што је пријављено. Највише је било препарата за потенцију  “камагра”, једног од најтраженијих лекова за потенцију, који је био пријављен на само 40.000 табли,а у камиону се налазило  чак  шест  пута  више,  односно 253.000 табли. У товару је откривено и 1000 кутија лека „цен форце“, који се користи за лечење потенције, такође, који није био уопште пријављен, као и 500 кутија лека „циалис”, кажу у Управи царине.

 

ППС образац


План развоја царинске службе
Синдикат
  

570 на 3030

 

Сва права задржана 2009 © Република Србија - Министарство финансија и привреде - Управа Царина