Отворена царинска линија

NCTS

ПКГ

 

AEO

 

Cefta Trade Portal

буџет

 

Семинари



Najvažniji konktakti

Студија мерења времена

 

 

Нови Царински закон: Електронском поруком брже преко границе

петак, 07 септембар 2018.

Гост емисије „Телемастер“ на ТВ Хепи, емитованој 6. септембра 2018. године, био је Веселин Милошевић, заменик директора Управе царина, који је говорио о томе шта доносе имене Царинског закона, који ће се пред посланицима Скупштине Србије наћи на јесењем заседању.

 

 

Кључне измене које предвиђа нови Царински закон су, према речима Веселина Милошевића, потпуна компјутеризација царинског пословања, што већ постоји у земљама ЕУ.

 

„То практично значи да је наш план да се сви царински поступци - транзит, увоз и извоз, у наредних 4 до 5 година обављају искључиво електронским путем, што подразумева потпуно укидање папирних царинских декларација. Још је битније да Министарство финансија и Управа царина створе економски амбијент у коме ће компаније, али и наши грађани осетити благодети компјутеризације царинског пословања“, истакао је он.

 

 

Да би царински поступци у потпуности могли да се компјутеризују, неопходно је да се максимално осавремене ИТ системи, који би ову новину могли да подрже. Милошевић је објаснио на који начин се то може урадити.

 

„Савремени ИТ системи свакако подразумевају финансијска улагања у хардвер и софтвер, али исто тако и финансијска улагања и у унапређење кадровских капацитета. Наравно, то подразумева и унапређење знања свих компанија које се баве увозом и извозом робе. Улагањем средстава из буџета, при чему превасходно рачунамо на фондове Европске комисије, створићемо услове да се дигитални начин пословања на пољу увоза и извоза робе помоћу новог Царинског закона реализује.“

 

 

Гледаоци су од заменика директора УЦ могли да чују да би комплетна компјутеризација свакако смањила задржавање на граничним прелазима.

 

„Подсетићу вас да смо у фебруару 2016. године увели компјутеризовани транзитни поступак, што значи да се сав поступак око транзита робе која се превози камионима преко територије једне земље, већ обавља искључиво дигиталним путем. Примера ради, камион натоварен у Турској који пролази кроз Бугарску и Србију ка Хрватској, Аустрији или некој другој земљи све успутне граничне прелазе сада пролази без некадашњих царинских декларација и печата, већ искључиво разменом електронских порука.“

 

 

Како су недавно председник Србије Александар Вучић и македонски премијер Зоран Заев уговорили сусрет на граничном прелазу Прешево – Табановци, наметнуло се питање о бенефитима које доносе интегрисани гранични прелази.

 

„То је одлична вест за све наше грађане, јер то подразумева да ће путници и возачи камиона од сада само једном стати на граничном прелазу, када ће и српски и македонски цариници обавити контролу над возилима и путницима. Други пут ће се зауставити тек на излазу из Македоније. Овим се двоструко убрзава промет како у путничком, тако и у теретном саобраћају“, наглашава Милошевић.

 

 

На основу искуства које царинска служба Србије има у спровођењу заједничких контрола са пограничним органима Бугарске у железничком саобраћају, поуздано се зна да такав начин рада вишеструко штеди време и новац.

 

„Полако јењава летња туристичка сезона, али врло брзо долазе нам новогодишњи и божићни празници, па наредна летња сезона, што ће се опет одразити на стање на прелазима. Уколико до наредног лета направимо јединствену контролу на Прешеву, видећете колика је разлика у промету у поређењу са другим прелазима“, указао је заменик директора.

 

На питање о томе колики је допринос Управе царина буџету Србије, Милошевић је изнео завидне резултате наплате који показују да се већ пет година заредом константно повећава прилив средстава које царина уплаћује у републички буџет.

 

 

Он је изнео податак да је прошла година била рекордна, јер је Управа царина наплатила скоро 4,4 милиона евра царинских дажбина, што је за око 700 милиона евра више него 2016. године.

 

„Тиме се из УЦ у државни буџет слило 48% прихода, што практично значи да је сваки други динар у државној каси потицао од средстава које је наплатила царина“ рекао је Милошевић и додао да је „ царина за првих 8 месеци ове године уплатила у државни буџет око 3 милијарде евра, што је 11 одсто више него лане.

"Тај тренд се наставља јер смо већ сада премашили прошлогодишњи резултат, али ћемо се трудити да до краја ове фискалне године остваримо још убедљивије резултате“, истакао је он.

 

 

Говорећи о степену развоја српске царинске администрације у односу на суседне земље, Милошевић је истакао да је царинска служба Србије лидер у региону, судећи и по броју одржаних радионица и иницијатива покренутих у нашој земљи.

 

На питање са којим се проблемима Управа царина сусреће, заменик директора је навео да су проблеми најчешће у вези са функционисањем пограничних служби суседних земаља.

 

„Грађани су често сведоци врло дугачких колона на улазу и излазу из Србије. Разлог толиком задржавању су граничне службе суседних земаља које се правдају повећаном контролом путника, али и миграната, што захтева и одузима доста времена. Чини се да су те контроле повремено до те мере присутне да сав труд који се улаже са наше стране остаје невидљив. Надамо се да ћемо успети да договором са суседним пограничним службама нађемо решење, како бисмо и грађанима и компанијама смањили чекање на граничним прелазима.“

 

 

На крају разговора водитељка је упитала да ли је за откривање сумњивих ситуација кључан  „добар њух“, на шта је заменик директора УЦ одговорио да је то таленат који се годинама гаји и усавршава, али да су, поред талента, за постизање врхунских резултата неопходни најсавременија технологија, размена информација и електронска анализа ризика.

 

ППС образац


План развоја царинске службе
Синдикат
  

250 на 3030

 

Сва права задржана 2009 © Република Србија - Министарство финансија и привреде - Управа Царина