Отворена царинска линија

NCTS

ПКГ

 

AEO

 

Cefta Trade Portal

буџет

 

Семинари



Najvažniji konktakti

Студија мерења времена

 

 

Информишите се пре путовања

среда, 04 септембар 2019.

„Две тоне наркотика, углавном марихуане, два милиона евра, око 10 кг злата, то је учинак наших цариника када је реч о овогодишњим запленaма. Такође цариници су спречили и око 950 миграната да илегално пређу границу“, рекла је новинарка емисије „Јутро“ најављујући Андрију Раичевића, дугогодишњег цариника са Аеродрома Никола Тесла, који је био гост ТВ Прва.

 

 

„Шверца је увек било и увек ће га бити, а шверцује све оно на чему може добро да се заради, ту нема правила“, рекао је Раичевић одговарајући на прво питање, о томе шта цариници најчешће заплењују. Он је додао, да су то најчешће наркотици, оружје, разна скупоцена роба, злато, антиквитети, гардероба и техника.

 

 

На питање како цариницима полази за руком да „одвоје жито од кукоља“ и препознају оне који имају нешто сакривено, Раичевић је одговорио да је за тo неопходно пре свега дугогодишње искуство, али да се царински службеници не ослањају искључиво на њега, јер располажу и најмодернијом техником.

 

 

„На испостави Аеродром Београд имамо најсавременији рентген за ручни пртљаг који нам је од велике помоћи, јер када кофер прође кроз њега садржај се види као на длану. Наравно, претходно приђете путнику и након интервјуа са њиме одлучите, да ли је уопште потребно радити контролу. Друмски прелази имају неке своје специфичности, знате и сами шта се све може сакрити у фабричке или специјално дограђене шупљине возила, али и тамо такође постоје мобилни скенери, од чијих зрака, који продиру кроз 30 сентиметара дебео челик се тешко нешто може сакрити. Анализа ризика је оно што у свом раду користе сви царински службеници како би правилно селектовали оне путнике које свакако треба детаљно прегледати“, објаснио је он.

 

 

Како су заплене злата честе, а оправдање да се ради о личном накиту још чешће, новинарку је занимало, на који начин цариник процењује шта је то лични накит?

 

 

„Царинским законом је дефинисано да је лични накит оно што се носи на себи. То наравно не значи да можете да се појавите на прелазу са килограм злата на себи. Уз уважавање свих културолошких разлика то је нека умерена и логична количина накита: неколико ланчића, наруквица, прстења, али оно што ми најчешће откривамо углавном је било сакривено“, појаснио је Раичевић.

 

Он је такође рекао да се роба која је предмет царинског прекршаја привремено задржава, а да о њеној даљој судбини одлучује надлежни прекршајни суд.

 

 

„Када се одлуком суда роба трајно одузме, она се продаје на царинским лицитацијама, а на тај начин остварена средства се сливају у джавни буџет. Наравно, са изузетком наркотика, цигарета или фалсификата, који се уништавају“.

 

У разговору о царинским прописима било је речи о повластици за домаће држављане која им омогућава да без плаћања дажбина у земљу унесу робу чија вредност не прелази 100 евра, као и о неким новинама у вези са ограничењима количине дувана и дуванских производа које се могу унети у нашу земљу.

 

 

„По новом Царинском закону који је ступио на снагу 17. јуна ове године лимити на ову врсту робе су се променили, тако да сада можете да унесете у земљу 50 цигарета, 10 цигара, 25 цигарилоса и 50 грама дувана. Или 250 грама свих поменутих производа у комбинацији“, рекао је Андрија Раичевић на крају, уз препоруку путницима који нису сигурни да ли имају нешто што подлеже плаћању увозних дажбина, да на Аеродрому Никола Тесла увек изаберу црвени контролни пролаз, па да у разговору са цариником отклоне све евентуалне недоумице.

 

 

„Како би им путовање остало у што лепшем сећању и протекло без било каквих непријатности путници би требали пре путовања да се информишу о својим правима и обавезама, што могу учинити и путем сајта Управе царина, где су ове информације дате детаљно и сажето“.

 

ППС образац


План развоја царинске службе
Синдикат
  

570 на 3030

 

Сва права задржана 2009 © Република Србија - Министарство финансија и привреде - Управа Царина