Preskoči veze navigacije
Korisne informacije
Carinska tarifa
Carinska vrednost robe
Poreklo robe
Kvote
Ovlašćeni izvoznik
E-Poreklo
Upravni postupak
Transport
Mere za zaštitu prava intelektualne svojine
Carinska laboratorija
Carinske povlastice
Naknade za usluge carinskog organa
Kaznene odredbe
Prelazni režim i mere
Bankarske garancije
Pojednostavljene procedure
Slobodne zone
Carinski dug i obračun uvoznih dažbina i taksi
TARIS - integrisana tarifa
Carinski postupci
Stavljanje robe u slobodan promet
Tranzit
Carinsko skladištenje
Aktivno oplemenjivanje
Prerada pod carinskom kontrolom
Privremeni uvoz
Pasivno oplemenjivanje
Izvoz robe
Privremeni izvoz
Poštanski saobraćaj

 Otvorena carinska linija

NCTS

NCTS

 

 AEO

 

Cefta Trade Portal

budzet

 

Seminari





Studija merenja vremena

 

CARINSKI DUG I
OBRAČUN UVOZNIH DAŽBINA


Posebno značajno mesto u Carinskom zakonu zauzimaju odredbe o carinskom dugu i obračunu uvoznih dažbina. Ova materija je podeljena u 5 poglavlja i to:

• obezbeđenje za naplatu carinskog duga;

• nastanak carinskog duga;

• obračun i naplata carinskog duga;

• gašenje carinskog duga;

• povraćaj naplaćenog carinskog duga.

 

REPUBLIČKE ADMINISTRATIVNE TAKSE

Ovde možete preuzeti tabelu Republičkih administrativnih taksi, koje naplaćuju carinski organi.

 

 

Obezbeđenje za naplatu carinskog duga

Materija obezbeđenja za naplatu carinskog duga regulisana je odredbama čl. 201. do 211. Carinskog zakona.

 

Ako carinski organ u skladu sa carinskim propisima, zahteva polaganje obezbeđenja za naplatu carinskog duga, obezbeđenje polaže carinski dužnik ili lice koje može postati carinski dužnik. Za jedan carinski dug, carinski organ može tražiti polaganje jednog obezbeđenja, s tim što može odobriti da i drugo lice položi obezbeđenje umesto lica čija je to obaveza.

 

Na zahtev lica koje je carinski dužnik ili lica koje bi moglo postati carinski dužnik, carinski organ može odobriti da se za dva ili više postupaka u vezi sa kojima je carinski dug nastao ili bi mogao nastati, položi jedno obezbeđenje.

 

Obezbeđenje se utvrđuje u iznosu koji odgovara: tačnom iznosu carinskog duga ili dugova, ako se taj iznos u trenutku davanja obezbeđenja može odrediti na nesporan način, odnosno u najvišem iznosu carinskog duga ili dugova koji su nastali ili bi mogli nastati.

 

Obezbeđenje za naplatu carinskog duga sadrži i obezbeđenje za naplatu drugih obaveza koje carinski organ naplaćuje prilikom uvoza ili izvoza robe.
Obezbeđenje se polaže deponovanjem gotovine ili jemstvom.

 

Јemac se u pisanoj formi obavezuje da će u roku dospelosti, solidarno sa carinskim dužnikom, platiti iznos carinskog duga obuhvaćenog jemstvom, uključujući kamate i troškove nastale u postupku naplate neplaćenog carinskog duga.

 

Ako carinski organ utvrdi da položeno obezbeđenje ne osigurava naplatu carinskog duga blagovremeno i u potpunosti, može zahtevati da carinski dužnik položi dodatno obezbeđenje ili da ranije obezbeđenje zameni novim.

 

Obezbeđenje za naplatu carinskog duga važi dok carinski dug ne bude naplaćen ili dok ne nastupe okolnosti zbog kojih carinski dug više ne može nastati. U ovom slučaju vraća se obezbeđenje za naplatu tog carinskog duga.


Nastanak carinskog duga

Odredbama čl. 212. do 224. Carinskog zakona regulisana su pitanja nastanka carinskog duga.

 

Carinski dug prilikom uvoza nastaje stavljanjem robe koja podleže plaćanju uvoznih dažbina u slobodan promet ili stavljanjem te robe u postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina.

 

Carinski dug nastaje u trenutku prihvatanja deklaracije, s tim što je carinski dužnik deklarant ili posredni zastupnik.

 

Carinski dug može da nastane i nezakonitim unošenjem robe u carinsko područje ili nezakonitim iznošenjem robe iz slobodne zone u drugi deo carinskog područja, s tim što carinski dug nastaje u trenutku nezakonitog unošenja, odnosno iznošenja.

 

Pored iznetog, carinski dug nastaje i nezakonitim uzimanjem robe ispod carinskog nadzora i to u trenutku uzimanja robe.

 

Carinski dug može nastati i neispunjavanjem obaveza koje proizilaze iz privremenog smeštaja ili drugog carinskog postupka u koji je roba stavljena, odnosno neispunjenjem nekih od uslova za stavljanje robe u odgovarajući carinski postupak ili za odobravanje povoljnijeg tretmana pod uslovom upotrebe robe u svrhe radi kojih je odobren povoljniji tretman.

 

Ako je više lica u obavezi da plate isti carinski dug, ona su obavezna da taj dug plate pojedinačno, odnosno solidarno.

 

Iznos uvoznih dažbina koje se za određenu trebaju obračunati utvrđuje se prema propisima koji su za tu robu važili na dan nastanka carinskog duga, ako zakonom nije drukčije određeno. Ako se ne može tačno odrediti kada je carinski dug nastao, smatraće se da je dug nastao u vreme kada je ovlašćeni carinski organ utvrdio da se roba nalazi u statusu koji ima za posledicu nastanak carinskog duga.

 

Obračun i naplata carinskog duga

Obračun i naplata carinskog duga regulisani su odredbama čl. 225. do 231. Carinskog zakona.

 

Carinski dug se obračunava na osnovu podataka dostupnih carinskom organu, a posle obračuna iznosa carinskog duga dužnik se na odgovarajući način obaveštava o tom iznosu. Carinski dug mora biti plaćen u roku od 8 dana od dana prijema obaveštenja, s tim da roba neće biti puštena ispod carinskog nadzora pre nego što se carinski dug plati, odnosno pre nego što bude položeno obezbeđenje.

 

Јedna od novina u Carinskom zakonu je i mogućnost periodičnog plaćanja dospelog carinskog duga. Periodično plaćanje carinskog duga može biti odobreno za više uvoznih poslova jednog uvoznika, pod uslovom da za takvo plaćanje bude položeno obezbeđenje. Ovo plaćanje mora biti izvršeno u roku koji ne može biti duži od 30 dana od dana dospelosti carinskog duga.

 

Carinski organ može, na zahtev carinskog dužnika, u celini ili delimično, odložiti plaćanje carinskog duga, ako plaćanje tog duga predstavlja neprimereno veliko opterećenje dužniku ili mu nanosi bitnu ekonomsku štetu. Vlada Republike Srbije propisuje uslove u vezi odlaganja plaćanja carinskog duga.

 

Iznos carinskog duga može umesto dužnika platiti treće lice.

 

Za neblagovremeno plaćanje carinskog duga plaćaju se zatezne kamate.

 

Gašenje carinskog duga

Odredbama čl. 232. i 233. Carinskog zakona regulisana su pitanja u vezi gašenja carinskog duga.

 

Carinski dug se gasi:
1) plaćanjem iznosa carinskog duga;
2) poništenjem iznosa carinskog duga;
3) nastupanjem zastarelosti potraživanja;
4) za robu deklarisanu za carinski postupak u kome nastaje obaveza plaćanja carine, ako je:

• deklaracija poništena;

• roba zadržana i istovremeno ili naknadno oduzeta, uništena po nalogu carinskog organa, uništena ili ustupljena u korist države odnosno uništena ili nepovratno izgubljena zbog njene vrste ili delovanja više sile;
5) ako je roba za koju je carinski dug nastao u skladu sa članom 213. Carinskog zakona zadržana zbog nezakonitog unošenja i istovremeno ili naknadno oduzeta.

 

Carinski dug koji nije naplaćen u roku od 5 godina od dana njegovog nastanka ne može se naplatiti, s tim što postupanje nadležnog organa u cilju naplate carinskog duga prekida protok vremena u kome je moguće naplatiti carinski dug, a po isteku roka od 10 godina od dana nastanka carinskog duga nastupa apsolutna zastara carinskog duga.

 

Povraćaj naplaćenog carinskog duga

Povraćaj naplaćenog carinskog duga moguć je ukoliko su ispunjeni uslovi utvrđeni odredbama čl. 234. do 239. Carinskog zakona.

 

Osnovni razlozi za povraćaj naplaćenog carinskog duga su ako se utvrdi da:

• nije trebalo da bude naplaćen u vreme kad je plaćen;

• prema podacima unetim u deklaraciju ili dodatnu ispravu upotrebljenu za obračun carinskog duga, carinski dug ne odgovara stvarnom stanju robe, odnosno da je carinski dug plaćen u višem iznosu nego što je trebalo;

• je carinski dug plaćen više puta.

 

Zahtev za povraćaj naplaćenog carinskog duga može se podneti carinskom organu u roku od 3 godine od dana kada je carinski dužnik obavešten o visini carinskog duga.

 

Naplaćeni carinski dug vraća se po službenoj dužnosti i ako je u roku od 3 godine utvrđeno da postoje uslovi za njegov povraćaj kao i u slučajevima kada se podnosi zahtev za povraćaj duga.

 

Iznos carinskog duga vraća se i ako je deklaracija poništena, a uvozne dažbine plaćene.

 

Carinski dug vraća se uvozniku i za robu koja je stavljena u odgovarajući carinski postupak, ako uvoznik dokaže da je vratio robu zbog njenog nedostatka u trenutku prihvatanja carinske deklaracije ili zato što roba nije odgovarala uslovima iz zaključenog spoljnotrgovinskog ugovora.

 

Povraćaj carinskog duga moguć je i u slučaju da roba nije bila upotrebljavana i ako je izvezena iz carinskog područja.

 

Carinski dug se ne vraća za robu koja je pre nego što je stavljena u slobodan promet bila privremeno uvezena radi ispitivanja, osim u slučaju kada se utvrdi da se takvim ispitivanjem nije moglo ustanoviti da roba ima nedostatke ili da ne odgovara uslovima iz spoljnotrgovinskog ugovora.

 

Zahtev za povraćaj naplaćenog carinskog duga može se podneti u roku od 12 meseci od dana kada je dužnik obavešten o iznosu tog duga.

 

Ako je carinski dug nezakonito ili greškom vraćen, dužnik je obavezan da plati prvobitno utvrđeni dug.

 

 Vrh stranice

 

PPS obrazac


 

Plan razvoja 2017-2020
Krenite na put

 
570 na 3030

Vodič za putnike


 

Sva prava zadržana 2009 © Republika Srbija - Ministarstvo finansija i privrede - Uprava Carina