Preskoči veze navigacije
Korisne informacije
Carinska tarifa
Carinska vrednost robe
Poreklo robe
Kvote
Ovlašćeni izvoznik
Upravni postupak
Transport
Mere za zaštitu prava intelektualne svojine
Carinska laboratorija
Carinske povlastice
Naknade za usluge carinskog organa
Kaznene odredbe
Prelazni režim i mere
Bankarske garancije
Pojednostavljene procedure
Slobodne zone
Carinski dug i obračun uvoznih dažbina i taksi
TARIS - integrisana tarifa
Carinski postupci
Stavljanje robe u slobodan promet
Tranzit
Carinsko skladištenje
Aktivno oplemenjivanje
Prerada pod carinskom kontrolom
Privremeni uvoz
Pasivno oplemenjivanje
Izvoz robe
Privremeni izvoz
Poštanski saobraćaj

NCTS

NCTS

 

 AEO

 

 

 

Cefta Trade Portal

budzet

Otvorena carinska linija

GENERALNO OBEZBEĐENJE U TRANZITU

 Aktom Uprave carina broj 148-03-030-13-11/4/2011 od 25.11.2011.  godine  objašnjen je postupak izdavanja odobrenja za upotrebu generalnog obezbeđenja, upotrebu generalnog obezbeđenja u umanjenom iznosu ili oslobođenju od polaganja obezbeđenja u postupku tranzita, a koji se primenjuje od 01.01.2012.godine.

 

 Imajući u vidu da izvestan broj privrednih društava već poseduje važeće bankarske garancije za stavljanje robe u slobodan promet i tranzit koje važe i posle 01.01.2012. godine, kao i to da su neka privredna društva otpočela proceduru kod poslovnih banaka radi izdavanja novih garancija (a u sistemu starih podela bankarskih garancija), u cilju jednoobraznog postupanja obaveštavamo vas da se mogu prihvatati sve garancije za postupak stavljanja robe u slobodan promet i tranzit koje su odobrene od strane poslovnih banaka i to do isteka roka njihove važnosti.

Zahtev za generalno obezbeđenje možete preuzeti ovde. 

(Akt Uprave carina 148-03-030-13-11/6/2011 od 06.12.2011.godine)

 

 

PODNOŠENJE BANKARSKE GARANCIЈE KAO OBLIKA OBEZBEĐENJA ZA NAPLATU CARINSKOG DUGA

 

Početkom primene Zakona o porezu na dodatu vrednost, tj. od 01.01.2005. godine, svi podnosioci bankarske garancije iz člana 201. stav 1. Carinskog zakona biće u obavezi da dostave bankarsku garanciju koja obezbeđuje naplatu carine, akcize i drugih uvoznih dažbina za koje postoji obaveza plaćanja, uz izričitu naznaku da se ista odnosi i na obezbeđenje plaćanja poreza na dodatu vrednost.

 

Pored uslova koje je i do sada morala da ispunjava bankarska garancija, shodno članu 276. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga, a imajući u vidu da će se od 01.01.2005. godine pooštriti finansijska disciplina i da se neće tolerisati prekoračenje ukupnog iznosa obezbeđenja plaćanja, ukazana je potreba za razdvajanjem bankarske garancije.

 

Na sastanku između predstavnika Uprave carina i predstavnika Privredne komore, Udruženja za saobraćaj i telekomunikacije, prihvaćeno je razdvajanje bankarske garancije, shodno carinskim postupcima, na sledeći način:

1. stavljanje robe u slobodan promet i tranzit,

2. privremeni uvoz i aktivno oplemenjivanje i

3. skladištenje robe u privatna carinska skladišta,

što mora biti navedeno na samoj bankarskoj garanciji, a u smislu člana 276. tačka 4. navedene Uredbe.

 

Da bi se obezbedilo efikasno vođenje carinskog postupka, kao i nesmetan protok roba koje se uvoze, izvoze ili su u postupku tranzita preko carinskog područja, carinarnice su u obavezi da odmah vrše potvrdu i razduženje carinskih dokumenata kroz ISCS, kako ne bi dolazilo do neopravdanog blokiranja bankarskih garancija.

 

Upravnici carinarnica su odgovorni za sprovođenje napred navedenog, a nepridržavanje istog smatraće se za težu povredu radne dužnosti.

 

(Akt Uprave carina 01/3 Broj D-20028/1 od 27.12.2004. godine)

 

 

PODNOŠENJE BANKARSKE GARANCIЈE KAO OBLIKA OBEZBEĐENJA ZA NAPLATU CARINSKOG DUGA PRILIKOM SMEŠTAЈA ROBE U CARINSKA SKLADIŠTA

 

Objašnjenjem Uprave carina 01/3 Broj D-20028/1 od 27.12.2004. godine obaveštene su carinarnice o uslovima koje mora da ispunjava bankarska garancija kao i o načinu razdvajanja bankarskih garancija, shodno carinskim postupcima. S obzirom da carinarnice različito postupaju kod polaganja obezbeđenja za postupak skladištenja u javna carinska skladišta, a da bi se obezbedilo jednoobrazno postupanje daje se sledeće objašnjenje.

 

Da bi se roba stavila u postupak carinskog skladištenja potrebno je da nosilac odobrenja položi odgovarajuće obezbeđenje za plaćanje carinskog duga koji bi mogao nastati u vezi sa robom stavljenom u taj postupak (član 114. Carinskog zakona). Pored pomenutog obezbeđenja, carinski organ može zatražiti od držaoca skladišta da položi obezbeđenje propisano članom 131. Carinskog zakona.

 

Članom 217. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga („Službeni glasnik RS“, br. 127/03, 20/04, 63/04 i 104/04) propisano je da carinski organ neće dozvoliti stavljanje robe u postupak carinskog skladištenja pre nego što držalac privatnog skladišta položi obezbeđenje iz člana 131. Carinskog zakona.

 

Prema tome, držalac javnog carinskog skladišta nema obavezu polaganja obezbeđenja propisanog članom 131. Carinskog zakona, ali nema obavezu da položi obezbeđenje propisano članom 114. istog zakona, osim u slučaju stavljanja u postupak carinskog skladištenja robe u slobodnoj zoni i domaće robe namenjene izvozu iz člana 126. stav 1. tačka 2) Carinskog zakona.

 

Prilikom smeštaja svake konkretne pošiljke, carinarnica će kontrolisati da li položena bankarska garancija obezbeđuje naplatu carinskog duga koji bi mogao nastati u postupku carinskog skladištenja te pošiljke. Ovakav postupak se primenjuje prilikom svakog skladištenja robe, nezavisno od vrste skladišta (javna i privatna).

 

Odredbom člana 201. Carinskog zakona propisano je da carinski organ može odobriti da drugo lice položi obezbeđenje umesto lica čija je to obaveza, dok je članom 275. stav 4. pomenute Uredbe propisano da bankarsku garanciju može podneti i posredni zastupnik iz člana 26. Carinskog zakona.
U slučaju da je carinarnica odobrila smeštaj robe u javno carinsko skladište bez polaganja obezbeđenja, isto je potrebno položiti najkasnije do 01.04.2005.godine.

 

Istovremeno ukazujemo da se carinarnice, prilikom davanja odobrenja za otvaranje carinskog skladišta, pridržavaju uslova za otvaranje carinskog skladišta o kojima je Uprava carina obavestila sve carinarnice aktima 01/3 br. D-14695/1 od 17.12.2003.godine i D-10904/1 od 23.08.2004.godine, a naročito u pogledu kontrole obezbeđenja uslova za sprovođenje mera carinskog nadzora.

 

Takođe se skreće pažnja da carinarnica u postupku davanja odobrenja za rad carinskih skladišta, u skladu sa odredbom tačke 2. člana 128. Carinskog zakona, treba da ceni ekonomsku opravdanost i stvarne potrebe za carinskim skladištenjem robe. Shodno tome, pri davanju odobrenja za rad javnih carinskih skladišta posebnu pažnju treba obratiti na delatnost podnosioca zahteva, kao i na obezbeđenje uslova, u pogledu infrastrukture i opreme, za sprovođenje mera carinskog nadzora.

 

(Akt Uprave carina 01/3 broj D-3424/1 od 25.03.2005.godine)

 

Korišćenje bankarske garancije drugog lica

U sprovođenju carinskih postupaka prilikom korišćenja bankarske garancije drugog lica uočena je različitost u postupanju, kao i određeni propusti, te vas radi  jednoobrazne i pravilne primene propisa obaveštavamo o sledećem:

 

Članom 212. stav 3. Carinskog zakona  (u daljem tekstu zakon) propisano je da je carinski dužnik deklarant, a u slučaju posrednog zastupanja iz člana 26. stav 2. tačka 2. ovog zakona carinski dužnik je lice za čiji je račun deklaracija podneta.Takođe je odredbom člana 201. stav 1. Zakona propisano da ako carinski organ, u skladu sa carinskim propisima, zahteva polaganje obezbeđenja za naplatu carinskog duga obezbeđenje polaže carinski dužnik ili lice koje može postati carinski dužnik.

 

Odredbom člana 275. stav 4. Zakona propisano da garanciju iz stava 1. ovog člana može podneti i posredni zastupnik iz člana 26. Zakona.

 

Polazeći od navedenih odredbi, a radi pravilne primene odredbe člana 201. stav 3. Carinskog zakona kojom je propisano da carinski organ može odobriti da drugo lice položi obezbeđenje umesto lica čija je to obaveza posebno se skreće pažnja na sledeće:

 

Pod drugim licem u smislu člana 201. stav  3. Carinskog zakona se podrazumeva lice koje nije carinski dužnik, kao ni zastupnik.

 

Kako se obezbeđenje, odnosno garancija drugog lica može koristiti samo uz odobrenje carinskog organa potrebno je da carinski dužnik carinskom organu podnese zahtev za prihvatanje garancije drugog lica, koji mora da sadrži podatke o davaocu ovlašćenja, broju garancije, procenjenom iznosu dažbina kojim će garancija biti opterećena, kao i konkretne podatke o vrsti robe, količini i fakturi po kojoj se roba stavlja u odgovarajući carinski postupak.

 

Uz zahtev se podnosi originalna saglasnost, data na memorandumu davaoca bankarske garancije, koja mora imati zavodni pečat davaoca garancije, datum davanja saglasnosti, konkretan iznos procenjenih dažbina, kao i čitak potpis odgovornog lica i pečat davaoca garancije.

 

Zahtev se taksira u smislu Tarifnog broja 52. stav 1. tačka 2. Zakona o RAT-u, u propisanom iznosu (sada je to 360,00 dinara),  s obzirom da se odluka, odnosno odobrenje može doneti,  imajući pri tom u vidu odredbu člana 23. stav 3. Carinskog zakona, u vidu zabeleške na samom zahtevu.

 

Nakon provere priložene dokumentacije, carinski organ će zahtevu dodeliti broj iz delovodne knjige, zabeleškom na zahtevu odobriti korišćenje garancije drugog lica u carinskom postupku. U ЈCI za odgovarajući carinski postupak u rubriku 44 ЈCI potrebno je upisati šifru I99 (šifra ispostave koja je odobrila zahtev, broj iz delovodne knjige, godina).Naravno, ostaje obaveza popunjavanja rubrike 48. (odloženo plaćanje) ЈCI u skladu Pravilnikom o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja  deklaracije i drugih obrazaca (šifra vrste garancije  iz Kodeksa šifara, PIB podnosioca garancije, šifra carinskog organa koji je prihvatio garanciju, broj garancije i godina garancije).

 

Kontrolu zahteva i priložene dokumentacije će vršiti šefovi ispostava ili za to ovlašćena lica.

 

Zahtev se sa kompletnom dokumentacijom arhivira uz primerke ЈCI za predmetni postupak.

 

Carinski organi će o navedenom na adekvatan način obavestiti učesnike u postupku.

 

(Akt Uprave carina broj 148-03-030-01-354/2009 od 15.06.2009. godine)

 


  

Krenite na put

 Saveti za putnike i donatore humanitarne pomoći

  

 

 

Sva prava zadržana 2009 © Republika Srbija - Ministarstvo finansija i privrede - Uprava Carina