IZ IZVEŠTAЈA EVROPSKE KOMISIЈE O NAPRETKU SRBIЈE ZA 2009.
4.1.4. Carine i porezi
Srbija je ostvarila dobar napredak u oblasti carina. Usvojen je set zakonskih akata kako bi se omogućilo dobrovoljno sprovođenje Prelaznog sporazuma sa EU. U februaru 2009. godine objavljena je izmenjena nomenklatura carinske tarife koja je u potpunosti u skladu sa Harmonizovanim sistemom Svetske carinske organizacije iz 2007. godine i Kombinovanom nomenklaturom EU iz 2009. godine. Uvedene su pojednostavljene procedure uvoza i izvoza, na osnovu računovodstvenih dokumenata. Međutim, dalje usaglašavanje sa Carinskim kodeksom EU još uvek je potrebno, posebno u vezi sa tranzitom i analizom rizika. Takođe je potrebno da se ojačaju procedure carinskog poslovanja kako bi se smanjila diskreciona ovlašćenja carinskih službenika.
Administrativni kapaciteti Uprave carina Srbije dalje su ojačani intenziviranjem aktivnosti obuke i usavršavanja. Program elektronskog učenja Svetske carinske organizacije uvršćen je u redovni plan i program carinske obuke. Kao rezultat toga, ojačane su kontrole posle carinjenja. Sprovođenje kodeksa ponašanja dovelo je do pokretanja velikog broja disciplinskih postupaka na osnovu internih kontrola (27 slučajeva koji se odnose na 73 carinska službenika).
Sprovodi se strategija upravljanja rizicima, na bazi poboljšanog informacionog sistema sa većim brojem parametara rizika. U oblasti izvršenja i olakšavanja trgovine, napredak je takođe ostvaren u međunarodnoj saradnji i sistematskoj razmeni preliminarnih informacija sa susednim zemljama. Uprava carine Srbije vodila je svoju prvu operaciju u okviru saradnje sa Centrom SECI (Inicijativa za saradnju u jugoistočnoj Evropi) u cilju otkrivanja kanala za švercovanje tekstilne robe.
Nastavljeno je sprovođenje strategije integrisanog upravljanja granicama i akcionog plana. U saradnji sa susednim zemljama, Srbija je nastavila da radi na pojednostavljivanju kontrola u teretnom i putničkom železničkom saobraćaju u cilju skraćivanja vremena prelaska preko graničnih prelaza. Uz to, zemlja je podnela zahtev za pristupanje Carinskoj konvenciji o tranzitu. U aprilu 2009. godine Srbija je ušla u Program Carina 2013.
Uopšteno govoreći, Srbija je već dobro odmakla na putu ka ispunjavanju zahteva iz SSP-a i ostaje posvećena reformama u oblasti carina. Međutim, potrebno je da Srbija dalje ojača svoju carinsku i informacionu infrastrukturu i procedure, sistem analize rizika, naknadne carinske kontrole i ljudske resurse.
Iz Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2010.
4.1.4. Carina i porezi
Srbija je ostvarila dobar napredak u oblasti carina. Usvojen je novi Carinski zakon i u velikoj meri je usklađen sa pravnim tekovinama Evropske unije. Izmenjena i dopunjena nomenklatura Carinske tarife je u potpunosti u skladu sa Kombinovanom nomenklaturom Evropske unije za 2010. godinu.
U septembru 2010. godine, Vlada je usvojila izmene i dopune Uredbe o usklađivanju nomenklature Carinske tarife za 2010. godinu. Izmenjena i dopunjena uredba omogućila je Srbiji da uhvati korak sa rasporedom liberalizacije za obrađene poljoprivredne proizvode (OPP) i proizvode ribarstva predviđene za 2010. godinu u Prelaznom sporazumu.
Administrativni kapaciteti Uprave carina Srbije dalje su ojačani, posebno unapređenjem naknadne kontrole i sistema za analizu rizika. Ostvaren je napredak i zahvaljujući zaključivanju nekoliko sporazuma o međunarodnoj saradnji kojima je carinska služba takođe unapredila razmenu podataka sa drugim nacionalnim institucijama. U oblasti olakšavanja trgovine, Uprava carina je formalizovala postupke za razmenu podataka pre prispeća pošiljke sa susednim zemljama.
Nastavljeno je sprovođenje Strategije integrisanog upravljanja granicom i Akcionog plana. Srbija je dobila status neformalnog posmatrača u skladu sa Carinskom konvencijom o tranzitu. Država je takođe učestvovala u redovnim aktivnostima programa CARINA 2013. Postepeno je unapređena borba protiv korupcije u carinskoj službi, što je dovelo do većeg broja disciplinskih postupaka na osnovu unutrašnjih kontrola. Otvorene su dve nove slobodne carinske zone i jedna nova carinarnica. Međutim, neophodno je unapređenje infrastrukture informacionih tehnologija, posebno budući da centralni carinski IT sistem već dostiže granice svojih kapaciteta. Trebalo bi unaprediti proces strateškog planiranja kako u vezi sa poslovanjem, tako i u vezi sa IT.
Uopšteno govoreći, Srbija je već dobro odmakla na putu usvajanja pravnih tekovina Evropske unije i ostaje posvećena reformama u oblasti carina. Obaveze koje su proizilazile iz Privremenog sporazuma u velikoj meri su ispoštovane. Neophodno je ulagati dodatne napore u vezi sa usklađivanjem zakonodavstva i administrativnim kapacitetima, uključujući i pripremu za međusobnu povezanost i interoperabilnost IT sa IT sistemima Evropske unije.
Program CARINA 2013
Program CARINA 2013 uspostavljen je Odlukom Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije (EU) broj 624/2007/EC od 23. aprila 2007. godine. Započet je 1. januara 2008. godine i trajaće do 31. decembra 2013. godine. Za realizaciju programa nadležan je Generalni direktorat Evropske komisije za poreze i carinsku uniju (DG TAXUD – Directorate General for Taxation and Customs Union).
Program je definisan tako da obezbeđuje podršku i smernice za rad carinskim administracijama u cilju efikasnog funkcionisanja unutrašnjeg tržišta Evropske unije. Treba da pomogne olakšavanju i stimulisanju trgovine pojednostavljivanjem carinskih propisa i postupaka, kao i da obezbedi zaštitu finansijskih interesa EU i bezbednost njenih građana suzbijanjem carinskih prekršaja. Suština programa je da obezbedi da 27 carinskih administracija u EU sprovodi jedan zajednički carinski zakon na što ujednačeniji način.
Program je namenjen, pre svega, zemljama članicama EU, ali je dostupan i zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za pristupanje EU pod određenim uslovima, sa ciljem da im pruži podršku u razvoju kapaciteta za obavljanje carinskih poslova u periodu pre i posle pristupanja.
Programske aktivnosti obuhvataju: uspostavljanje i održavanje informatičkih sistema komunikacije i sistema razmene podataka, benčmarking, seminare i radionice, projektne i nadzorne grupe, obuke, radne posete i monitoring akcije.
Republika Srbija je 27. februara 2009. godine pristupila Programu CARINA 2013 zaključivanjem Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Evropske zajednice o učešću Republike Srbije u Programu Evropske zajednice „Carina 2013“. Za sprovođenje programa u Republici Srbiji nadležna je Uprava carina Srbije koja je imenovala nacionalnog koordinatora zaduženog za opštu koordinaciju i upravljanje programom u Upravi carina Srbije.
ANALITIČKI IZVEŠTAЈ
Mišljenje Komisije na zahtev Srbije za
članstvo u Evropskoj uniji 3.29. Poglavlje 29: Carinska unija
Pravne tekovine EU u ovoj oblasti obukvataju Carinski zakon EU i njegove podzakonske akte, Kombinovanu nomenklaturu EU, Carinsku tarifu EU koja sadrži trgovinske preferencijale, tarifne kvote i tarifne suspenzije, kao i druge propise koji se odnose na carinu, a ne pripadaju Carinskom zakonu EU. Države članice moraju da obezbede da neophodni kapaciteti za sprovođenje i kontrolu primene istih funkcionišu, kao i da se povežu sa odgovarajućim kompjuterizovanim carinskim sistemima (kao što su sistemi koji se odnose na tarifu, NCTS, sistem kontrole izvoza, sistem kontrole uvoza i dr.). Carinski organi, takođe, moraju da obezbede odgovarajuće kapacitete za sprovođenje i kontrolu primene posebnih propisa navedenih u odgovarajućim oblastim pravnih tekovina EU, kao što su spoljna trgovina, zdravlje i bezbednost.
Prelaznim sporazumom se utvrđuje oblast slobodne trgovine sa EU i progresivno ukidanje carinskih dažbina za širok spektar proizvoda. NJime se predviđa i obaveza Srbije da usvoji Kombinovanu nomenklaturu. Sporazumom se predviđa administrativna saradnja u carinskim pitanjima i propisuju pravila o poreklu robe koja se moraju poštovati kako bi privredni subjekti iz EU i Srbije mogli da koriste trgovinske preferencijale. Takođe, ovim sporazumom se otvara put ka postepenom približavanju srpskog carinskog zakonodavstva pravnim tekovinama EU.
Kada je reč o carinskom zakonodavstvu, srpski zakon je velikim delom usaglašen sa pravnim tekovinama EU. Carinski zakon koji je usvojen marta 2010. godine, u osnovi je usaglašen sa Carinskim zakonom EU. Јanuara 2011.godine na snagu je stupila odgovarajuća uredba. Kombinovana nomenklatura se primenjuje i pravila o svrstavanju su uglavnom usklađena sa pravnim tekovinama EU. Međutim, praksu svrstavanja, kao i donošenje odluka o obavezujućim obaveštenjima o svrstavanju robe još treba unaprediti kako bi se dostigli standarde EU.
U junu 2011. godine Srbija je, takođe, ukinula administrativne carinske takse za redovne aktivnosti, čime je sistem usaglašen sa zahtevima Prelaznog sporazuma i pravnim tekovinama EU. Preferencijalne tarifne kvote se dnevno obrađuju kroz Informacioni sistem carinske službe (ISCS) po principu „first-come, first-served“. U zemlji se ne primenjuju erga omnes tarifne kvote ni tarifni maksimumi, a nedostaje joj i automatizovani sistem za prikupljanje statističkih podataka. Potrebno je usaglasiti sistem autonomnih suspenzija i tarifnih kvota sa propisima koji se primenjuju u EU.
Srbija primenjuje preferencijalna pravila o poreklu robe i metode administrativne saradnje koje u velikoj meri podražavaju one koje EU primenjuje u svojim sporazumima o slobodnoj trgovini. Takođe, Srija primenjuje dijagonalnu kumulaciju sa EU i drugim državama koje pripadaju procesu stabilizacije i pridruživanja EU. Postoji i status ovlašćenog izvoznika. Srbija ima usaglašene propise sa propisima EU o carinskoj vrednosti.
Nacionalno zakonodavstvo o oslobođenju od plaćanja dažbina je dobro usklađeno sa pravnim tekovinama EU, ali neka odstupanja i dalje postoje, naročito kod oslobođenja od plaćanja dažbina za opremu koju uvoze putnici ili se ona uvozi za njih ili kod novčanog limita za oslobođenje od dažbina i kod stopa za pojednostavljene deklaracije. Srbija ima status posmatrača u Konvenciji o zajedničkom tranzitu i namerava da joj pristupi čim se za to steknu svi pravni i tehnički uslovi. Uprava carina treba da podstakne dalju primenu pojednostavljenih postupaka u okviru posebnih ovlašćenja.
Usvojeni su zakoni o inicijativama koje se odnose na carinsku bezbednost, kao i ovlašćene privredne subjekte, ali nedostaju podzakonski akti. Čini se da su sistemi za naknadne carinske kontrole i analizu rizika bili relativno uspešni u protekloj godini, ali ih je potrebno više koristiti za sistematsko planiranje i sprovođenje naknadnih kontrola. Kapaciteti za analizu rizika su, takođe, sputani nedovoljno razvijenim IT sistemom i nepostojanjem strategije. Procenat fizičkih kontrola koje carina vrši je velik, ali nije proporcionalan rezultatima.
Analizu i upravljanje rizikom treba promeniti u tematski sistem kojim će se vršiti ciljane kontrole rizika, sličan onom koji se primenjuje u EU, i koji bi kao podršku imao odgovarajuću IT aplikaciju.
U skladu sa uslovima Prelaznog sporazuma, Uprava carina Srbije (UCS) je uložila napore da dostigne nivo zaštite prava intelektualne svojine koji postoji u EU. Značajno je pojačala postupke kontrole na granici, a sada bi trebalo da dodatno ojača delotvorna sredstva za kontrolu njihove primene. Kada su u pitanju prekursori za droge, Srbija je uspostavila sistem obaveštavanja pre izvoza, dok za kulturna dobra Srbija tek treba da usvoji zakonske propise i primenjuje kontrole u skladu sa zahtevima EU.
Propisi koji se odnose na kontrolu novca ne ispunjavaju zahteve zakonodavstva EU.
Kada su u pitanju admnistrativni i operativni kapaciteti, UCS je konstantno jačala svoje administrativne kapacitet u cilju efikasnog sprovođenja carinskih propisa. Dobro je organizovana i sprovodi pouzdane procedure i metode rada kojima se nadležnom osoblju omogućava da u dovoljnoj meri sprovodi carinske propise i propise o carinskim pitanjima. Međutim, i dalje ima prostora za poboljšanje. Nedostaje funkcionalna carinska laboratorija sa odgovarajućom opremom i potrebno je ojačati celokupne operativne kapacitete kako bi se obezbedila dalja primena propisa (npr. o pravima intelektualne svojine i bezbednosti). Potrebno je poboljšati saradnju između Ministarstva finansija i UCS. Godine 2010. UCS je u saradnji sa Svetskom carinskom organizacijom pokrenula pilot projekat o jačanju integriteta carinskih službenika i intenziviranju borbe protiv korupcije. Međutim, potrebno je uložiti dodatne napore u oblastima kao što su upravljanje kancelarijskim poslovanjem, sistem ocene radnog učinka, etika i obuke. Takođe, potrebno je ojačati revizorske resurse i trebalo bi omogućiti centrali Uprave carina da vrši revizije.
U decembru 2010. godine, UCS je usvojila Poslovnu strategiju za period 2011-2015. IT strategija UCS je usvojena u ranu jesen 2011. UCS trenutno koristi Informacioni sistem carinske službe (ISCS). Postoje planovi da se ISCS spoji sa integrisanom carinskom tarifom TARIS. Iako se oko 90% deklaracija podnosi elektronski, razmena podataka o carinskim formalnostima se samo delimično obrađuje kroz IT sistem. Uopšteno govoreći, Srbija je napravila napredak u kompjuterizaciji carine i u budućnosti se planira međusobno povezivanje sa carinskim IT sistemima EU. Međutim, potrebno je izvršiti dodatnu nadogradnju carinskih IT sistema.
Srbija je u aprilu 2009. godine pristupila programu Carina 2013 i od tada redovno učestvuje u njegovim aktivnostima. Carinski organi razmenjuju informacije sa drugim stranim institucijama putem potpisanih sporazuma o međunarodnoj saradnji. Kada je reč o olakšanju trgovine, UCS je formalizovala postupke za razmenu najava pre prispeća sa susednim zemljama. Nastavilo se sa sprovođenjem Strategije o integrisanom upravljanju granicom i Akcionog plana (videti, takođe, Poglavlje 24 – Pravda, sloboda i bezbednost ).
Potrebno je primenjivati carinske postupke i formalnosti kako bi se obezbedila ispravna primena pravnih tekovina EU i na administrativnoj liniji između Kosova i Srbije, naročito na kapijama 1 i 31 sa severom Kosova. Nedovoljno vršenje kontrola, na administrativnoj liniji, stvara rizik od pojave izbegavanja plaćanja PDV, akciznih prevara, nelegalne trgovine i uvoza uz izbegavanje plaćanja carinskih dažbina. Srbija treba da spreči nelegalnu trgovinu, a da pri tom poštuje Kosovo kao zasebno carinsko područje. Biće neophodno proceniti uticaj izmena propisa o povraćaju PDV, koji su u tom smislu usvojeni u septembru 2011. godine, za naftu i naftne derivate. Sporazum o prihvatanju carinskih kosovskih pečata treba primeniti uz puno poštovanje pravila CEFTA.
Zaključak
Carinsko zakonodavstvo je gotovo u potpunosti usaglašeno sa pravnim tekovinama EU. Obaveze koje proizilaze iz Prelaznog sporazuma se dobro ispunjavaju. Admnistrativni i operativni kapaciteti Uprave carina Srbije su dobri. Ona ima administrativne strukture i odgovarajuće resurse da sprovodi carinske propise i vrši kontrolu njihove primene, kao i da obezbedi efikasnu primenu postupaka i metoda rada. Međtim, da bi bila u stanju da se suoči sa budućim izazovima, UCS će morati da ojača svoj rad, a naročito da unapredi naknadne kontrole koje se baziraju na analizi rizika, da proširi primenu pojednostavljenih postupaka za pouzdane privredne subjekte, da ubrza primenu sistema upravljanja garancijama i unapredi međusobnu povezanost i interoperabilnost sa IT sistemima EU. Neophodno je uvesti carinske postupke koji će obezbediti pravilnu primenu pravnih tekovina EU na administrativnoj liniji sa Kosovom.
Uopšteno govoreći, Srbija je već dobro odmakla na putu usvajanja pravnih tekovina EU i ostaje posvećena reformama u oblasti carine. Ukoliko nastavi da ulaže napore, Srbija bi trebalo da, u srednjem roku, dostigne kapacitete da ispoštuje uslove pravnih tekovina EU u oblasti carina.
__________________________________________
1 “Što se tiče carinske saradnje, Uprava carina je osnovana kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija. Srbija trenutno primenjuje 20 bilateralnih sporazuma o uzajamnoj administrativnoj pomoći u oblasti carine, uključujući i sa susednim zemljama. Tehnički aranžmani za elektronsku razmenu carinskih podataka preko Sistema elektronske razmene podataka ustanovljeni su sa carinskim administracijama Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Bivše Јugoslovenske Republike Makedonije. U aprilu 2010 Srbija i Bugarska su potpisale sporazum o osnivanju i radu zajedničkog kontakt centra za policijsku i carinsku saradnju. Međutim, Srbija treba da se uskladi sa zakonodavstvom EU o upotrebi tehnologije za carinske svrhe i da ratifikuje i zatim da ga sprovede Konvenciju „Napulj II"o uzajamnoj pomoći i saradnji između carinskih administracija.“
