Почетак примене система е-локатора у царинарници Београд

На самом почетку Оцокољић је објаснио на основу чега је уведен овај нови систем праћења товара и какве бенефите доноси.

''Електронско праћење товара робе уведено је на начин прописан Уредбом о допунама Уредбе о царински дозвољеном поступању са робом коју је Влада Републике Србије донела 14. фебруара 2017. године. Сврха ових уређаја је максимална заштита свих товара који пролазе кроз нашу земљу. Реч је о систему за праћење товара робе којим се директно утиче на неповредивост садржаја пошиљке, што гарантује сигурност и драстично смањује стопу кријумчарења. Нема више могућности да се у неком тренутку неопажено у легалан товар убаци и нешто што није пријављено. Дакле, у интересу је свих нас да имамо јаснији увид у то шта се и како транспортује, што због безбедности, што због могућности да заштитимо државни буџет од штете коју трпи због нелегалне трговине'', казао је он. На питање да ли цариници сада практично могу да виде да ли се нешто сумњиво дешава са неким камионом чак иако нису физички у додиру са њим, он је одговорио да је то управо таки и да локатори омогућавају да свако дешавање у вези са товаром буде истог тренутка видљиво у систему.

''Свако, и најмање, неовлаштено дирање уређаја или обезбеђеног товарног простора – региструје се истог тренутка у нашем Командном центру, што значи да ће колеге које тамо раде одмах по примању таквог сигнала јавити царинским службеницима на терену да треба детаљно да прегледају неко возило или ће због тога на терен бити послата нека од наших мобилних екипа''. Новинарку је занимало и колико траје постављање локатора, јер се у јавности могло чути да то може да потраје од 15 до 30 минута.

Координатор београдске царинарнице је то апсолутно негирао, рекавши да је то пре само неколико дана на испостави Лука и јавно демонстрирано. ''Постављање уређаја и слање поруке у наш Командни центар траје свега пар минута. Сада смо у почетној фази овог пројекта, па очекујемо да ће се време неопходно за постављање уређаја само смањивати. Током поступка увођења система локатора до сада је више од 1500 царинских службеника прошло обуку за руковање овим уређајима тако да ће се време смањивати и због чињенице да наши службеници улазе у рутину када је тај посао у питању. Колегиници која је у петак пред новинарским екипама постављала локатор на камион било је потребно свега 1 минут и 30 секунди'', објаснио је Оцокољић.

На констатацију да има жалби, нарочито од стране возача камиона да се због постављања локатора додатно стварају гужве на границама, он је рекао да колоне на граничним прелазима немају никакве везе са постављањем локатора и да је то потпуна замена теза. ''Узроци чекања на граничним прелазима су потпуно друге природе и било их је и док локатори нису били у употреби. Дакле, најчешћи узрок гужви на прелазима је успорени рад пограничних органа суседних земаља, а сложићете се да камион свакако не може да ''прелети'' пуну међузону'', додао је он и појаснио да што се самог поступка постављања локатора тиче, нема никаквог губитка времена.

''Наиме, и до сада је цариник излазио до превозног средства да стави пломбу, а сада ће само са собом понети и локатор за чије је постављање потребно пар минута''. О томе да ли су такви уређаји потребни свима и ко их још примењује сем нас Оцокољић је био категоричан да уређаји који омогућавају електронско праћење товара робе требају свима, јер су гарант максималне безбедности и сигурности у времену које је оптерећено многобројним кризама и у коме је безбедност врло угрожена категорија. Захваљујући њима било каква манипулација товаром је потпуно искључена, па је само питање који вид таквих уређаја ће нека земља одабрати, рекао је између осталог и истакао:

''Доказ да се ради о паметном и корисном систему заштите је то да велике мултинационалне компаније увелико примењују такве системе за праћење сопствених возила, као и аутоматско отварање товара тек када возило стигне на одредиште. Електронско праћење товара се примењује у неколико земаља ЕУ од којих је Бугарска нама најближа. Притом не треба заборавити да електронско праћење товара може имати различите облике, а постављање локатора је само један од њих. У неким земљама се постављају ГПРС уређаји или неки други видови контроле и праћења, али је суштина у томе да свака земља има дискреционо право да одлучи који вид контроле ће примењивати на својој територији. Уколико будемо добили резултате које очекујемо, није немогуће да ће се примена локатора проширити у региону''. На питање да ли е-локатори значе дуплирање заштите товара, када се на камионе већ ставља пломба, Оцокољић је разјаснио да пломба и локатор нису једно те исто.

''Пломба се ставља само како би се осигурала истоветност робе која је утоварена на превозно средство, док локатор пружа могућност очитавања читавог сета података. Захваљујући софистицираном софтверу који је интегрални део система електронских локатора, сваки цариник сада на мобилном телефону може да очита читав низ података. Тако унапред може да види о ком превозном средству се ради, који товар се у њему превози, на којој рути се транспортује, као и да ли је било било каквих неправилности или нелогичности током транспорта. Пошто сада те податке има као на длану, царински службеник има више индиција на основу којих ће морати да се упусти у детаљан преглед возила која само наизглед нису спорна''. Новинарку је на крају гостовања занимало и колико се локатора дневно постави и скине у царинареници Београд, на шта је Оцокољић казао да се у овој, почетној фази примене, дневно у Луци постави и скине око 100 локатора.

''Очекујемо да ће тај број бити далеко већи када систем буде уведен и на свим осталим испоставама београдске царинарнице, јер неке од њих још увек нису укључене у нови систем праћења товара. Очекујемо да би то требало да се деси до краја марта''.