Све о царинским лицитацијама на Студију Б

На самом почетку контатовано је да се новац од продаје заплењене робе директно слива у државни буџет, а да је само током прошле године одржано 106 јавних продаја, од чега је у државну касу уплаћено више од 70 милиона динара. За последње три године та цифра премашује 2,5 милиона евра.  ''Управа царина организује лицитације када је нека роба одузета правоснажним решењем у царинско прекршајном поступку. Коначну одлуку о судбини робе доноси суд, који налаже како ће се са робом даље поступати. Право учешћа на лицитацијама ограничено је на правна лица која не морају да буду регистрована за промет одређене врсте робе, осим у случајевима када се ради о некој специфичној роби, попут племенитих метала када правно лице мора бити регистровано за уско специјализовану делатност, као што су златари или јувелири. На лицитацијама на којима се продају моторна возила могу учествовати и физичка лица'', рекао је Ђурић. На питање која се роба навише продаје на лицитацијама казао је да је реч о роби широке потрошње, заплењене у царинским прекршајима, осим забрањених роба, као што су наркотици, опасне материје, оружје и роба која повређује право интелектуалне својине. ''Највише се продају гардероба, одећа, техника, као и возила заплењена у царинским прекршајима. Почетну цену одређује комисија, која робу припрема, пребројава и контрилише, а када се добије коначни списак, одређује се почетна цене, која је нижа од реалне тржишне цене те робе, јер се мора рачунати и на трошкове купца, као и на то да ће цена расти на самој лицитацији. Као што смо већ рекли, право учешћа за моторна возила имају и физичка лица, којима је довољна само лична карта и наравно новац за депозит. Другим речима, не можете учествовати на лицитацији ако не положите кауцију, која износи 30% од почетне цене. Правним лицима је потребно решење из АПР-а, након тога следи разгледање робе, тако да је свако ко је заинтерсован за робу, пошто уплати одређени износ кауције, потенцијални купац на јавној лицитацији'', детаљно је објаснио Ђурић. Сви наши грађани који имају намеру да учествују у лицитацијама могу да се информишу о томе у дневним новинама, јер царинарнице имају обавезу да 8 дана пре одржавања јавне продаје ту информацију објаве, у најмање једном дневном листу који покрива целу територију Републике Србије, као и на сајту Управе царина.

Новинарку је занимало да ли Ђурић на лицитацијама користи чекић и да ли само у сврху лицитирања, на шта се он насмејао и рекао, да у својој 25-годишњој пракси није имао потребе да га користи у неке друге сврхе. Присећајући се неких неуобичајених ситуација, казао је: ''Дешавало се да цена оде преко сваке реалне вредности када проради онај тзв. „српски инат“, купци умеју да се узбуде, изгубе контролу, онда крене добацивање, неке међусобне шале и слично. Наравно, дешава се да буде и несугласица између њих, мада ја верујем да   кад се све то заврши, они заједно попију пиће и наставе даље''.

На тему скорог увођења електронских лицијација Божидар Ђурић је рекао да се у Управи царина интензивно ради на увођењу софтвера који ће то омогућити. ''Јасно вам је какве ће то бенефите донети и колико ће цео поступак бити бржи, лакши и једноставнији. Пре свега заинтересованим грађанима, који ће једним кликом моћи да учествују на лицитацији. Да не говорим о томе да ће већи број лица имати прилику да под једнаким условима учествује у јавним продајама, чиме ће се повећавати и цена робе која је предмет продаје, па самим тим и укупан приход остварен на тај начин, што није само важно нама као институцији, јер се стање државне касе и те како рефлектује на живот свих нас – грађана ове земље'', објаснио је он.