Све о царињењу поштанских пошиљака у емисји "Јутро са Сањом"

"Након допреме пошиљке сам процес царињења започиње прегледом у којем учествују поштански и царински службеник", објаснио је он је на почетку гостовања и додао, да тек онда цариник доноси одлуку о висини вредности робе, која ће бити узета као основица за царињење. Када је реч о томе шта се тачно плаћа при обрачуну увозних дажбина Владимир Кнежевић је рекао:

"Колоквијални израз царинске дажбине подразумева царину и ПДВ, трошкове допреме као и поштанске трошкове, уз напомену да ти трошкови у случају курирских служби могу бити прилично високи". На питање ко је ослобођен плаћања увозних дажбина на пошиљку из иностранства шеф царинске испоставе Пошта Београд је одговорио да ту врсту повластице имају физичка лица која робу примају бесплатно од других физичких лица и то у вредности до 70 евра. То се не односи на куповину преко интернета од физичких лица када је вредност робе већа од 50 евра, када се плаћају и царина и ПДВ. Објашњавајући како цариници процењују вредност Кнежевић је казао:

"Знате како, на самој спроводници која прати пошиљку стоји вредност, коју ми наравно не морамо да уважимо уколико сумњамо у њену реалност, а понекад је уз пошиљку приложен и рачун. У том случају ствар је много лакша, па можемо да се ослонимо на то. Наравно и то често не мора да буде релевантно". Додао је да се такве пошиљке царине у скраћеном поступку са стопом царине од 10% и стопом ПДВ од 20%, указујући на разлику између њиховог допремања обичном поштом и преко курирских служби. Гост из Управе царина је нагласио да су трошкови брзих оператора знатно већи, што наравно улази у укупне трошкове странке, наводећи примере из праксе: 

"Дешава се да вредност увозних дажбина премаши вредност пошиљке, због трошкова допреме која може да буде већа од вредности робе. Може да се деси и да пошиљалац због осигуране вредности стави већу суму од релане, ради евентуалне наплате штете у случају нестанка пошиљке. И трећи случај може да буде и грешка, уколико царински службеник посумња да је вредност која је приказана реална, па дође до подизања вредности приликом царињења", рекао је Кнежевић, истичући да се ПДВ плаћа и на мале, комерцијалне пошиљке вредности испод 50 евра. На питање због чега се пошиљке враћају у иностранство, иако је тражена документација достављена Кнежевић је разјаснио да је понекад реч о томе да странка није задовољна процењеним износом дажбина, када није у обавези да прими пошиљку.

"Пошта је аутоматски после пет дана враћа натраг пошиљаоцу. Некад се деси да до испоруке не дође и због грешке у адреси, због нетачно унете адресе, или прималац није на својој адреси, па у предвиђеном року не подигне пошиљку, када се она аутоматски враћа". Да у пакетима може да се нађе најчуднија могућа роба, могу да потврде управо цариници. Кнежевиће је навео пример препариране главе заштићеног америчког алигатора, додајући да се у извозу често проналазе и антички новчићи из римског периода, а да је улога царинске службе управо у томе да се таква трговина спречи и не дозволи одлив културних добара.

Што се тиче жалби грађана који мисле да вредност њихове пошиљке није добро процењена, шеф ове испоставе је рекао да је то најлакше учинити директним обраћањем на адресу ЦИ Пошта, која се налази у Угриновачкој 210 Б, али и путем мејла postabg@carina.rs, наглашавајући да треба приложити све расположиве доказе, пре свега рачун или извод из банке. "Тада се пошиљка враћа назад на поновну процену и у управном поступку се доноси решење којим се жалба може прихватити или одбити".

Водитељка је на крају најавила серијал гостовања сваког петка од 8 часова, када ће експерти из Управе царина одговарати на питања гледалаца на различите теме из своје надлежности.