СЕДИ ТАМО! ЈА КУПУЈЕМ ОВАЈ АУТО...

''Седи тамо! Ало, седи, рекао сам ти! Ја купујем овај ауто'', викнуо је на другог учесника лицитације аутомобила заплењених на царини извесни Цака када су кола која је желео да купи стигла на ред.

Овако је изгледао почетак лицитације у Управи царина у Нишу, којој је ''Блиц'' екслузивно присуствовао.

Царинарница у Нишу, четвртак, 1. фебруар, 10 сати ујутру. Сат времена пре почетка заказане лицитације заплењених возила Управе царина. Неколико мушкараца, учесника лицитације, већ увелико је стајало испред Царинарнице и чекало почетак. Почетак лицитације пре званичне лицитације.

Све се унапред зна, и ко сме да купи који аутомобил и по којој цени.

''Ало, Лесковчанин. Шта долазиш да правиш проблем?'', упитао је нижи мушкарац, кратке плаве косе, младића који је тек стигао. Обучен у црвену шушкаву јакну и доњи део тренерке, шеткао се тротоаром испред царинарнице и чекао да му младић приђе, а одмах затим извадио бели папир. На папиру је био списак возила за које ће се надметати.

''Нећу правити проблем. Шта имаш у понуди за мене?'', питао је Лесковчанин мушкарца који га је дочекао.

''Па имам овде нека три аутомобила. Пустићу те за њих, али знаш шта треба'', одговорио му је овај.

Док су њих двојица преговарали шта сме Лесковчанин да купи, поред њих већ се скупило народа. И сви су преговарали са плавушаном.

Како прича за ''Блиц'' Александар Стојановић, председник комисије за продају возила на лицитацијама, ово је малтене уобичајена лицитација пре лицитације.

- Нешто се осећа када се води лицитација, када је добра цена, а неко не жели да га купи. Као да постоји неки договор. Као да постоји неки страх. Неко би чак и подигао руку, али неко други га погледа. Било је и искакања. Било је и неких претњи. Онда устаје полиција, смирује их, ја их смирујем, али није то у неком већем обиму - каже Стојановић за “Блиц”.

У то смо се уверили већ у првом минуту лицитације у просторијама Управе царина у Нишу. Плави мушкарац са почетка приче први је ушао у просторије Царинарнице, увалио се на столицу и почео да се врти. Остали учесници поседали су на слободна места, а онда је он кренуо са добацивањем.

- Цако, ‘оћеш да пустиш малог за ''голфа три''? Цако, ће ти платим неки ручак. Де пусти га за ''голфа двојку'' - кренуо је да добацује извесном Цаки који је седео преко пута њега.

Плавушан, који се понашао као да он води лицитацију, добацио је ''малецком'': ''Ето, средио сам ти да нико не дигне руку'', након чега му је он узвратио да мора да га води у Нишку Бању на славу.

Возила на лицитацији купована су као од шале, а сви учесници међусобно су се договарали ко ће који да купи.

Плавушан је и даље водио главну реч, а како би на ред стигло возило које је он можда желео или неко њему близак, он би кренуо са добацивањем.

Ту и тамо неко би га надјачао.

- Колико ће га тераш, Мико? - упитао је један од њих човека који је стајао преко пута.

- Ма пусти ме - одговорио му је гледајући у списак возила старији мушкарац.

- ''Пунто'' купујеш... ево сад ћу ти кажем... за 11.000 динара. Ето - одговорио му је он.

- Ма нећу, терај га - већ помало напет одговорио му је седи мушкарац.

- Хоћеш, бре, да купиш ауто или нећеш? - наставио је овај.

- Нећу - добио је кратак одговор.

- Добро, дајте мени онда - одлучио је иницијатор разговора да купи аутомобил.

Ово надметање за возило изгледало је попут преговарања у кафани, а како објашњава председник комсије за продају возила на лицитацијама Стојановић, продаја заплењених возила некада се одвијала управо тамо. У кафани.

- На почетку се све у кафанама одвијало, а онда је стигло из Управе царина да лицитације више не можемо да водимо по кафанама, па је пребачено у наше просторије. Просторија где се одвијају лицитације је подобна што се тиче нас, међутим учесници нису баш на нивоу просторије у којој се ово одржава. Они се понашају непримерено. Они су више људи који знају да се понашају у кафани, него када дођу у неку државну институцију - објашњава Стојановић.

Према његовим речима, у кафани су лицитације изгледале баш тако, кафански.

- Једне године, сећам се, ушли смо у хотел где је требало да се одржи лицитација. У подне, када је било предвиђено да почне, нико није улазио унутра. Зато што им неки човек није дозволио. Тек када је он дозволио, они су почели да улазе. Сада тога нема. Сада се све одвија другачије. Сада је све наизглед нормално - прича Стојановић. Међутим, према његовим речима, колико је то ''нормално'' може само да се наслути.

- Ми наслућујемо шта се дешава. На пример, стигне 20 уплата за једно возило, а онда се само један јави. Оних 19 који су уплатили, као да немају жељу да дигну руку. А што су онда уплаћивали? - прича Стојановић.

Каже, неретко долази и до туче.

- Нису то баш обични људи. То су људи који су били и у затвору. Оно што ми незванично знамо јесте да један дође и поведе екипу са собом. То је јавна лицитација, тако да могу да дођу и они који нису уплатили учешће у њој, као посматрачи. Ту долазе разни људи. Полицајци у униформи и у цивилу... Међутим, то не може да се докаже, барем ја то не могу да докажем. Они дођу овде због посла. Ови што се свађају, то је око територије, око бизниса, ко ће да узме више пара. Они запљуну територију па зато настају сукоби - прича Стојановић.

Софтвер за лицитацију преко интернета решава проблем

Саша Миленковић из нишке царанинарнице објашњава за ''Блиц'' да би проблеме најбоље могао да реши софтвер који би омогућио да свако ко жели да купи неки ауто лицитира за њега без притиска осталих учесника.

- Све ово бисмо могли да превазиђемо тако што бисмо увели електронске лицитације преко интернета. Већ је у процедури тај план. Царина треба да обезбеди софтвер, већи би био прилив средстава у буџет Србије и не би могао нико ни на кога да утиче за коју вредност да лицитира одређено возило. Значи, и ти људи што не смеју да дигну руку, могли би од куће да лицитирају јер се не би знало ко је купио возило све до окончања целог роцеса - објашњава Миленковић.