Када је потребно више времена да се пошиљка оцарини

Водитељка емисије Наташa Миљковић изнела је мишљење уврежено у јавности да, када се роба наручи путем интернета или нам неко пошаље пакет из иностранства, на његову испоруку се неретко чека и до месец или месец и по дана.

„Испорука пошиљке, у зависности од доба године, може да потраје дуже, али не бих се сложио да то траје месец до месец и по дана“, истакао је Кнежевић у разговору са репортерком и навео да уколико се и деси да неко толико чека своју пошиљку, у питању је појединачан случај.

Како је објаснио саговорник из Управе царина, дешава се да пошиљка из неког разлога буде задржана, а време прође док се њен прималац не јави царинској испостави у чијој је надлежности. „У том случају потребно је да стигне додатна документација како би се поступак окончао по закону. Најчешће се ради о доказу за вредност те робе или доказу о праву на увоз. Међутим, дешава се да странке често не добију тај позив, не стигне им путем поште и онда помисле да је пошиљка застала на царини. Чека се, у ствари, њихов одговор, њихова документа која треба да доставе“, објаснио је Кнежевић.

Према његовим речима, то су екстремно ретки случајеви, а тренутна ситуација је таква да примаоци пошиљки нешто дуже чекају на њихово приспеће. Разлог су протекли спојени празници, првомајски, као и православни и католички Васкрс.

Одговарајући на питање репортерке колико пакета стигне дневно, шеф царинске испоставе Пошта Београд је рекао да у просеку дневно пристигне више од 500, а некад и 1.000 пакета, зависно од доба године. „Око празника, најчешће Нове године, највећи је прилив пошиљки, па је логично да дође до застоја. Уколико је некоме пошиљка хитна, најбоље би било да је поручи раније, пре новогодишњих и васкршњих празника“, препоручио је он.

О томе да ли царина отвара сваки пристигли пакет, Кнежевић је нагласио да цариници нису у обавези да отворе сваку пошиљку, већ само оне које се из неког разлога чине сумњивим. С друге стране, пакетске пошиљке се све отварају.

„Отварање пошиљки се наплаћује, али је то део поштанске услуге, са којом царина нема никакве везе“, објаснио је Кнежевић и додао да се под царинским дажбинама подразумевају наплата царине и ПДВ, који потом одлазе у буџет Србије.

С обзиром на то да су сви већи празници прошли, а прилив пошиљки је много мањи, шеф царинске испоставе у Београду је најавио да би сада и чекање на њихову доставу требало да буде далеко мање. На крају разговора Владимир Кнежевић је препоручио да, уколико се заиста деси да неко своју пошиљку чека и до месец и по дана, свакако да треба да се обрати царинској испостави Пошта Београд.

То се може учинити било путем телефона или слањем и-мејла, а до контаката се може доћи преко сајта Управе царина.

Саговорник из Управе царина је напоменуо да би грађани, имајући у виду да су царински службеници у сталном послу, требало да имају разумевања уколико се некада не јаве на телефонски позив. С тим у вези, Владимир Кнежевић је препоручио да се за своју пошиљку радије интересују слањем и-мејла, на који ће добити одговор у најкраћем могућем року.