Јавност све заинтересованија за царинске лицитације

Међу многобројним новинарским екипама заинтересованим за поступак продаје заплењене царинске робе путем јавног надметања нашла се и екипа портала „Еспресо“, која је репортажу на ту тему направила посетивши магацин на Бежанијској коси у коме се чува роба намењена продаји на лицитацијама. 

На јавној лицитацији коју је Управа царина 5. априла 2019. године организовала у згради  царинарице Београд, усменим надметањем заинтересовани су могли да купе аутомобиле, чамце, скутер на води, порцеланске сетове, сатове, штампаче, али и изгубљене кофере. Сва роба која је смештена на плацу поменуте царинарнице нашла се и на аукцији. Божидар Ђурић, царински службеник и дугогодишњи водитељ лицитација, у разговору са новинарком портала „Еспресо“ објаснио је да, када је реч о јавној продаји заплењених аутомобила, у понуди су само половни, од којих неки нису чак ни у возном стању. “Иако неки аутомобили нису употребљиви у пракси, многима ће ова понуда бити интересантна због делова који се после могу продати. Цена самог аута се одређује на основу стања возила, али и цена на интернету“, рекао је Ђурић. Он је додао да возила немају право регистације док се не добију папири за њих и да су купци пре куповине упознати са чињеницом да су она предмет провере Агенције за безбедност саобраћаја. “Због ових ствари куповина аутомобила носи са собом одређени ризик, али то купци знају. На лицитацији су тако између осталог и BMW 525 и "ситроен аикс", који коштају 8.000 динара, али су у лошем стању, па су вредни углавном због делова“, нагласио је саговорник из Управе царина.

С друге стране, на лицитацији су се нашле и скупље "зверке", попут "реноа еспејс дци", чија је почетна цена 140.000 динара, али и аутомобила "крајслер 300ц", који ће за почетак коштати 240.000 динара. Како би учествовали у самој лицитацији потребно је да се уплати кауција која износи 30 одсто од почетне цене која је изложена испред сваке робе која се продаје, а да би се лицитација одржала, потребно је присуство минимум троје заинтересованих. Учесници имају право да исплате цео износ у року од осам дана, а уколико се купац предомисли, враћа му се депозит.

Како је Ђурић нагласио, људи углавном греше, јер дођу да купе појединачне ствари, што није могуће. “На аукцији је немогуће појединачно купити неки одевни предмет или парфем, као ни пар фармерки или један кофер, већ се купује само цела заплена“, истакао је и додао да се међу понудом налазе и пакети телефона марке „ајфон“, али и вредни сатови. Посетивши царински магацин, екипа „Еспреса“ уверила се да се у њему налазе ствари спаковане у пакетима са ознаком „за продају“. Ту се такође нашла и гомила кофера, и то пуних, који су раније донети са аеродрома. Пошто по њих власници нису дошли ни после законског рока који је 100 дана, роба се даје на продају правним лицима, па је углавном купују "second hand" радње. Подсећамо, Управа царина организује лицитације када је нека роба одузета правоснажним решењем у прекршајном поступку. Коначну одлуку о судбини робе доноси суд, који налаже како ће се с робом даље поступати.

Право учешћа на лицитацијама ограничено је на правна лица, која не морају да буду регистрована за промет одређене врсте робе, осим у случајевима када се ради о некој специфичној роби, попут племенитих метала, када правно лице мора бити регистровано за специјализовану делатност, као што су златари или јувелири. Правним лицима, подсећања ради, потребно је решење из АПР-а, након чега следи разгледање робе.

Физичка лица имају право да лицитирају за возила, а да би учествовали довољна им је лична карта и, наравно, новац за депозит. Другим речима, на лицитацији се не може учествовати уколико нисте положили кауцију, која износи 30 одсто од почетне цене. Пракса је показала да се највише продају гардероба, одећа, техника, али и возила заплењена у царинским прекршајима. Почетну цену одређује комисија, која робу припрема, пребројава и контролише, а када се добије коначни списак, одређује се почетна цена, која је нижа од реалне тржишне цене те робе, јер се мора рачунати и на трошкове купца, као и на то да ће цена расти на самој лицитацији.

Како је на лицу места екипа „Еспреса“ сазнала, када цариници, који  свакодневно проверавају сумњива возила и путнике, нешто заплене, странка добија потврду о одузетим предметима и роба се смешта под царински надзор, а у случају територије коју покрива царинарница Београд то је магацински простор на Бежанијској коси. Ту се роба чува док се судски поступак не заврши и одузета роба врати власнику или нађе новог на јавној лицитацији, а приходи остварени од продаје царинске робе на лицитацијама сливају се директно у државну касу.