Цариници, гранична полиција и инспекцијске службе на заједничкој обуци

Од 13. до 27. новембра 2018. године у оквиру пројекта о Интегрисаном управљању границом (ИУГ) у Управи царина одржава се заједничка обука за службенике свих пограничних органа: царине, граничне полиције и инспекцијских служби. У оквиру Поглавља 24 предвиђено је да до 2020. године кроз ту обуку прођу сви службеници који раде на граници. 

Током обуке која би службеницима требало да помогне да још ефикасније обављају свој посао било је и доста упечатљивих примера захваљујући којима ће сутра лакше моћи да се ухвате у коштац са изазовима.

О индикаторима ризика који царинике и припаднике граничне полиције могу навести на откривање прекршаја, као и о занимљивим местима скривања, али и о илегалној трговини заштићеним животињским и биљним врстама говорили су врсни стручњаци Управе царина, Граничне полиције и Министарства заштите животне средине.

Представник Управе царина на овом семинару је Владимир Ковачевић, координатор у оквиру пројекта ИУГ, који након 20-годишњег искуства у царинској служби обуке држи и широм региона.

Своје излагање Ковачевић је започео речима да је „балканска рута већ вековима најпознатија путања кријумчара на свету“, а чињеница да смо транзитна земља утиче на то да је промет робе и путника јако велики у сваком тренутку. Кријумчари су, како каже, такође добро информисани, па у сваком тренутку знају на ком прелазу се налази мобилни скенер, који цариник воли да „њушка“ више него што је уобичајено, те на којим прелазима нема гараже где би се возило детаљно прегледало... То је истовремено и разлог што понекад бирају мање граничне прелазе.

Владимир  Ковачевић је учесницима семинара предочио јасне знаке којима путник већ приликом првог сусрета у царинику треба да изазове сумњу. Било је потом речи о траговима у возилу и на њему, који указују на „сумњиве радње“ попут расуте алеве парике, бибера, кафе и лимунтуса, којима кријумчари заташкавају мирис дроге. Са друге стране, расечена  церада на приколици камиона или пресечена па наново помоћу чиоде и суперлепка спојена сајла недвосмислено показују да се у приколици налазе „слепи путници“.

Уколико се ради о камиону, сумњу побуђује и до врха наслагана роба, како би се царинику онемогућило да погледом обухвати све што је спаковано у приколици. Пажњу цариника треба да привуче и то да ли нешто штрчи од осталог товара, или је пак накнадно додато, те да ли је запаковано у фолију.

Ковачевић је навео и много интересантних примера из праксе попут путника који је одмах приликом предаје путних исправа припаднику граничне полиције рекао да је „полицајац из Македоније“. Како је путник још пре него што је разговор и почео, истакао ову информацију о себи, цариници и полицајци почели су да сумњају у његове речи. „Добар нос“ их није преварио, јер су у аутомобилу овог, како се испоставило, бившег полицајца открили 10 килограма хероина.

Душан Павловић из граничне полиције говорио је о томе како фабричке шупљине возила, али и накнадно прављене преграде могу послужити као „тајни џепови“ за кријумчарење најчешће наркотика, цигарета, оружја, па и људи.

Знаци који указују на то су отисци прстију на местима где их обично нема попут блатобрана, трагови гитовања, свеже фарбе на точковима, браницима и фелнама, залепљени тапацирунзи и присуство алата нетипичног за употребу у и на возилима.

Павле Јовановић из ЦИТЕС Групе Министарства зађштите животне средине осврнуо се на покушаје илегалног прекограничног промета заштићених угрожених примерака флоре и фауне, било да се ради о живим примерцима животиња и биљака или њиховим деривартима.

Ово кривично дело доноси, како је истакао, огроман профит, а они који се упуштају у тај уносан „посао“ покушавају да свој „тајни пртљаг“ пренесу чак и у џеповима одеће попут јаја угрожене врсте папагаја или живих младунаца гмизаваца.