Цариници у протеклој години запленили осам пута више нафте него лане

Нафта и деривати шверцују се камионима, цистернама, а највише бродовима на Дунаву, због чега је како се процењује у 2018. српски буџет изгубио 100 милиона евра. Скривено гориво цариници најчешће проналазе у специјално уграђеним танковима и дуплом дну и домаћих и страних бродова, рекао је Раде Кнежевић, помоћник директора Управе царина у Сектору за контролу примене царинских прописа: "Најсвежији случај се догодио у новогодишњој ноћи, пет минута после поноћи, када се појавио брод у коме смо пронашли 5.000 литара нафте. Тада је покушај кријумчарења непријављеног горива на нашу територију". У Републичкој тржишној инспекцији кажу да су сталне контроле квалитета и обележавања горива такозваним маркерима на свим нивоима од увоза рафинерије, цистерни, пумпе до резервоара возила дале резултат у сузбијању сивог нафтног тржишта. Наглашавају да су током 2018. године открили 62 узорка који не задовољавају стандарде. Славиша Петковић из тржишне инспекције је додао да ова служба у прошлој години бележи раст од 4%, укупне количине маркираних деривата, што указује на повећање легалности промета, односно, повећање количине деривата на које су плаћене увозне дажбине. За 40 одсто је смањен увоз базног уља са којим се много мешетарило, јер су ту индустријску сировину неки продавали као дизел. Љубинко Савић из Одбора за енергетику ПКС казао је да није проблематичан само увоз базних уља, већ да проблема има и са увозом других дестилата као што су растварачи и да се под називом базног уља или растварача често увозе готова горива. Сузбијање нелегалног нафтног тржишта појачава се заједничким акцијама Управе царина, тржишне инспекције, полиције, пореске управе и безбедносно-информативне агенције нагласио је Раде Кнежевић и додао: "Размена информација између институција, не само унутар земље, већ и са службама ван граница наше земље постаје пресудна када је у питању откривање оваквих покушаја кријумчарења". Из тржишне инспекције наглашавају да су контроле честе и потпуно ненајављене за привредне субјекте, тако да се дешава да се ризична места контролишу и више пута у току године. Репортерка је на крају рекла да су под посебним надзором погранична места и прелази према Босни и Херцеговини и Македонији, јер је у тим државама гориво јефтиније, па је самим тим и највећа могућност шверца деривата.