Помоћник директора Управе царина у хуманој мисији

Новинарка се осврнула на необичну животну причу и нестандардну биографију човека који води веома важан царински сектор, а њено прво питање се односило на то које особине цариник мора да има.

Саговорник из Управе царина је на то одговорио да сваки цариник треба да поседује стабилност, упорност, истрајност, моралне квалитете, а изнад свега интуитивност и добро познавање психологије, пре свега потенцијалних кријумчара. Поврх свега тога, не треба заборавити да оперативци раде и у веома тешким условима. „Узмимо за пример гранични прелаз око 4 сата ујутру када је спољна температура –20 степени. Замислите како изгледа контрола аутобуса који може да има и 50 путника. Да би се добро радио и у тим нехуманим условима, царински посао се мора волети. Контрола подразумева и да се кроз неформални разговор са путницима процени да ли неко од њих преноси неку робу, односно да ли има разлога да буде издвојен за детаљну контролу. Све треба да резултира откривањем непријављене, односно сакривене робе коју неко жели да унесе у земљу“, навео је Рибаћ.

На опаску новинарке да се од цариника очекује да буде и честит, што је готово заборављена реч, гост у студију се надовезао констатацијом да је то једна од главних карактеристика која се очекује од запослених. Он је нагласио да се у свом свакодневном раду царински службеници суочавају са проблемима и изазовима који могу да доведу до злоупротребе службеног положаја, али да се квалитетном селекцијом кадрова у Управи царина, уз механизме којима располажу контролне службе спречава  и санкционише сваки појединачни случај ове врсте.

„Поред Службе за управљање кадровима, у Управи царина постоје врло озбиљне контролне службе попут Одсека унутрашње контроле. Не треба заборавити ни службе које нису у оквиру ове институције, као што су МУП, БИА и остале безбедносне агенције које, између осталог, контролишу не само рад цариника него и целокупног система“, објаснио је помоћник директора, додавши да мито ни у једној земљи на свету није у потпуности искорењен, јер је просто део људске природе. Међутим, како је нагласио, резултати Управе царина показују да га је у нашем систему све мање. „Треба рећи и да је доношењем дугоочекиваног Царинског закона и Закона о царинској служби побољшан положај запослених. Плате су нам значајно повећане, јер је царина препозната као значајна фискална и безбедносна компонента ове државе“, истакао је Рибаћ.

Коментаришући чињеницу да царина највише доприноси државном буџету, помоћник директора је рекао да, према последњим подацима, скоро 49% буџета долази из прихода Управе царина, што значи да је царинска служба у сваку плату и сваки пут који се изгради уплатила готово половину новца. Новинарка је потом подсетила гледаоце на то да Иван Рибаћ није само помоћник директора у УЦ, већ такође и наш бивши боксерски репрезентативац који је завршио Факултет за физичку културу (ДИФ), а затим магистрирао на Факултету политичких наука, где сада ради и докторат.

И поред много пословних обавеза Иван Рибаћ успева да се са братом Дејаном бави и хуманитарним радом, будући да њих двојица воде тренинг центар „Браћа Рибаћ“, у ком уче боксу и децу са посебним потребама. „Наш ангажовање у спортском центру подразумева да, поред рада са популацијом која нема никаквих проблема у развоју,  радимо и са децом са посебним потребама. Доскора смо то чинили из  сопствених ресурса, што је било тешко изводљиво, али сада је у току пројекат „Охрабримо лет“, који не би могли да реализујемо без помоћи Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Поред Министарства, од огромне помоћи нам је била и општина Врачар, која је нам је обезбедила и додатна финансијска средства.“ Говорећи о полазницима спортског центра, Рибаћ је навео да тренутно у њему два пута недељно по сат времена тренира око тридесеторо деце са посебним потребама. Часови за њих организовани су у сарадњи са Центром за спортске активности деце са посебним потребама и, што је битно истаћи, бесплатни су.

На питање водитељке да ли му недостаје ринг, Рибаћ је одговорио одрично јер, иако је завршио такмичарску каријеру, у спортском центру свакога дана тренира заједно са децом, којој сада преноси своје знање, док му њихови успеси доносе огромно задовољство. Пред крај разговора Иван Рибаћ је рекао да све успева да постигне захваљујући томе што му радни дан траје готово 24 сата. Тако је још од времена када је у Управи царина био начелник Одељења за сузбијање кријумчарења, где је посао трајао читава 24 сата јер кријумчари немају конвенционално „радно време“.

На самом крају гостовања хуманитарац из Управе царина показао је и слику свог ученика Срђана Николића, боксера рођеног без једне руке. Уз његову помоћ, момак је успео да превазиђе психолишку баријеру због хендикепа, па је постао одличан боксер, што само потврђује да се истрајношћу и снагом воље може постићи много.