Електронски увоз и извоз укинуће колоне камиона на границама

Међу бројним прописима најважнији се односе на поједностављење царинских поступака, а за привреднике ће од посебног значаја бити нови начин комуникације са царином електронским путем. Од новог прописа велику корист би имале и чланице ЦЕФТА уколико би доследно поштовале и друге обавезе. Овај акт усклађен је са царинским прописима ЕУ, што је веома важно за преговарачко Поглавље 29, које се тиче Царинске уније.

„Нови Царински закон предвиђа потпуну компјутеризацију царињења, што би требало да омогући фирмама да губитке сведу на минимум“, рекао је Веселин Милошевић и додао да ће царина и привреда укинути употребу папирних докумената. „То значи да ће се целокупан увоз и извоз робе обављати само разменом порука између учесника у поступку. Када будемо увели компјутеризовани увоз и извоз, а наш план је да то буде до 2023. године, имаћемо потпуно компјутеризовано царинско пословање у Србији, као што је сада случај са тразитом робе“, нагласио је заменик директора УЦ.

Камион српског превозника због чекања на граници просечно месечно изгуби три дана, а због тог задржавања привредници имају 67 милиона мањи промет од могућег, могло се чути током емисије. То је потврдио и Славољуб Јефтић, председник Националне асоцијације „Транспорт и логистика“, рекавши да возачи из Србије исту километражу прелазе два пута дуже од колега из ЕУ управо због задржавања на граници. Стога ће аутоматизација повећати правну сигурност, али и допринети ефикаснијем раду и царине и шпедитера. „Малтене све земље у нашем окружењу имају беспапирно царињење, што значи мање задржавања на границама, мање губљења времена, нема додатне папирологије нити стајања, цео процес се убрзава, чиме се смањују трошкови пословања у току читавог царинског поступка“, објаснио је Веселин Милошевић.

Он је указао на увођење одредби царинског дуга, што указује на изузетну важност финансијског аспекта у поступку примене царинских прописа. „Управа царина још увек има јаку фискалну улогу. За 2018. годину ми смо преко царинског дуга у буџет Србије приходовали 4,8 милијарди евра, што значи да 49 % буџета, односно сваки други динар у буџету, потиче од царинског дуга. Прошле године смо у буџет уплатили око 480 милиона евра више него 2017“, истакао је заменик директора УЦ.

Скупштина Србије је прошле године ратификовала и Закон о олакшању трговине, како би се поједноставиле царинске процедуре и убрзао проток робе преко граница земаља чланица ЦЕФТА, о чему је било речи у разговору са Оливером Јоцић, в. д. помоћником министра трговине.

Она је навела да је суштина овог закона да се смањи број докумената који прате робу приликом увоза, извоза и транзита и да се међусобно признају царинска и остала документа. Такође се уводи и један нови институт - овлашћени привредни субјекат, којим се даје повлашћени положај на тржишту и убрзава проток робе. Да би све то функционисало, потребно је да се све земље чланице ЦЕФТА споразума придржавају тог прописa. Напоменуто је да нови Царински закон треба да ступи на снагу у јуну, до када би требало да буду донете уредбе којима се прецизирају новине које су у њега инкорпориране. Планирано је да у ЕУ сва електронска комуникација између царине и приватног сектора почне да се обавља најкасније 2020. године, а Србија због тога већ развија нове и надограђује постојеће ИТ системе, закључује се на крају разговора.