Шта доноси недавно усвојени Царински закон

Он је најпре истакао да је Србија најзад добила модеран Царински закон са прописима који се већ примењују у свим савременим царинским администрацијама, пре свега у земљама Царинске уније.

„Колико је овај закон битан и колико новина садржи, говори и то што ће његова примена бити одложена за шест месеци, до када треба да се донесу сва подзаконска акта која би могла што боље да га појасне“, навео је он и додао да је „основа новог Царинског закона стварање услова за компјутеризацију царинског пословања, које ће се обављати искључиво електронским путем, што ће омогућити потпуно укидање папирних царинских декларација и редова на шалтерима“. На питање када се очекује почетак примене искључиво електронског начина пословања у нашој царинској служби, заменик директора је одговорио да је планирано да „потпуна компјутеризација наступи у наредних пет година, те да би 2023. требало да буду створени услови за потпуно беспапирно пословање у Србији, чиме би се омогућило стварање економског амбијента у коме ће све компаније које послују на законски начин, то чинити брзо, ефикасно и са што мање трошкова“.

„Циљ нам је и да сачувамо постојећа и створимо нова радна места и унапредимо пословање, али и своје место на светској ранг-листи“, истакао је Милошевић, рекавши и да је „Србија земља кандидат за пуноправно чланство у ЕУ, те да  је наша обавеза да своје прописе и процедуре у потпуности усагласимо са стандардима Европске уније“. Поред тога, царинском дугу је у новом закону дато приоритетно место и он се због своје важности нашао у почетним поглављима овог акта.

Сумирајући 2018. годину, саговорник из Управе царина  је изнео статистичке податке који су више него похвални за царинску службу. „Пред крај ове године у државну касу смо уплатили преко 430 милиона евра више него лане, када је 47% прилива у државни буџет потицало од наплата царинских дажбина. То практично значи је сваки други динар у државној каси приходовала Управа царина“,  прецизирао је заменик директора.

Он је објаснио да су такви резултати могући захваљујући појачаним контролама, бољој организацији и смањењу трошкова пословања. “Упркос томе што је  у последњих пет година на снази забрана  запошљавања у државном сектору, ми континуирано повећавамо приход у буџет, те смо данас остварили 96% онога што нам је за ову годину прописано Законом о буџету“, истакао је заменик директора.

О томе да царинска служба из године у годину добро послује, сведоче и резултати јавних лицитација, од којих је у протекле четири године уплаћено још два и по милиона евра, док се идуће године очекује почетак примене и електронског лицитирања. Према речима саговорника из Управе царина, то значи да ће сваки заинтересовани грађанин моћи преко компјутера да учествује у било којој јавној продаји робе за коју је заинтересован. Истовремено, саговорник из Управе царина је нагласио да се у последње три године у државни буџет слило 15,5 милиона заплењених непријављених евра, као и да је откривено 50 килограма кријумчареног злата, 175.000 боксова цигарета и 8,5 тона резаног дувана.

"То су неки показатељи који нам наговештавају да ће примена новог царинског закона, уз неопходне инвестиције, пре свега, у информатичку опрему и куповину нових апликација, допринети повећању прилива у буџет, што ће утицати и на стандард грађана и, наравно, квалитет пословања компанија“, рекао је он.

На опаску водитељке да ретко ко пређе границу без контроле, он је казао да Управа царина располаже мобилним и стационарним скенерима који су од велике помоћи цариницима у обављању њиховог посла. „Законска обавеза царинске службе је да штити безбедност и здравље грађана и да кријумчарење сведе на најмању могућу меру јер је „сива зона“ погубна за сваку државу“, закључио је Веселин Милошевић.