"Царина на клик" у медијима

У наставку погледајте прилог о почетку пројекта аутоматизације увоза и извоза емитован у Дневнику 2, централној информативној емисији РТС. Ауторка прилога је новинарка Оливера Вукосављевић. 

Да ће пројекат аутоматизације донети бројне користи привреди и грађанима преноси у данашњем издању и лист Дневник у тексту под називом ''Модернизација смањује чекање и реже трошкове''. 

О томе шта ће дигитализација система увоза, извоза и царинских одлука донети српској привреди, писао је и специјалитовани портал ''Plutonlogistics'' у чијем се тексту наводи да ће до краја 2025. године царина у потпуности дигитализовати системе увоза, извоза, као и систем царинских одлука, што ће допринети ефикасности и транспарентности процедура, олакшати међународну трговину, а домаћој привреди осигурати брже, лакше и економичније пословање. 

Пројекат еЦарина, вредан 9 милиона евра, чији је циљ увођење беспапирног пословања у поступке увоза и извоза, имплементира се уз финансијску и експертску подршку Европске уније.

Подсећајући да је Управа царина изузетно активна када је реч о иновирању, те да ће 25. новембра почети примена нове верзије транзитног система – НЦТС фаза 5, помоћница генералног директора Наташа Мирковић истакла је да ће дигитализација поменутих области, односно увођење три дигитална система и многобројних подсистема, омогућити Србији да се сврста у ред модерних царинских администрација. Додала је да је пред нама доста изазова, те да је у плану организовање великог броја тренинга и едукација, како би прелазак на нови модел рада протекао што једноставније и са што мање потешкоћа.

Раст привредне активности, као и све већи значај Србије као транзитне дестинације, условио је и значајан раст обима посла царинске администрације: у периоду од 2015. до данас, број обрађених декларација на годишњем нивоу порастао је скоро 70%. У 2022. години је тако обрађено укупно око 5,5 милиона декларација (око 3,396 милиона царинских декларација, као и око 2,032 милиона транзитних декларација).

 Дигитализација и успостављање беспапирног пословања сада ће омогућити унапређење квалитета сервиса које царина пружа привреди, истакнуто је на догађају.

Осврнувши се на неколико значајних новина, Мирковић је навела да је, у области извоза, најпре значајно поменути могућност подношења декларације 30 дана раније, а као највећа новина истакнута је извозна сажета декларација, коју досада није било могуће реализовати. Новина ће, такође, бити и увођење обавештења о реекспорту, као и могућност централизованог царињења при извозу, појаснила је.

Представници царинске администрације објаснили су и шта ће значити дигитализација система царинских одлука.

 ''Сваки захтев који се подноси, на пример, за добијање активног оплемењивања, обрада тог захтева, прихватање, доношење одобрења, измена одобрења са ваше стране – желите да продужите рок на пример, укидање одобрења, поништење, практично све процедуре од подношења захтева до краја правног живота тог документа, спроводиће се електронски. Прилози ће такође бити електронски'', навела је она.

Током панел дискусије, представници компанија Златиборац, Милшпед и Ball Packaging, поделили су своја искуства са увозом и извозом и очекивања од имплементације пројекта “еЦарина“. Највише интересовања представници привреде су показали за убрзање процедура, смањење административних препрека и олакшавање пословања, што ће представљати велику уштеду времена и новца.

 ''Са нестрпљењем очекујемо реализацију овог пројекта и заиста ће нам много значити'', истакао је Бранко Тодоровић, директор Сектора царинског заступања Милшпед Групе и додао да ''наша компанија у овом тренутку има преко 2.000 царинских документа и сама аутоматизација увозно-извозног царињења и прелазак на беспапирну документацију, као и спровођење свих формалности беспапирним путем, заиста ће убрзати, поједноставити и унапредити све ове поступке. То ће значити не само нама, него и свим нашим клијентима, компанијама које се баве производњом, трговином''. И Зоран Стојић, директор набавке у компанији Ball Packaging, која две трећине своје производње пласира на инострана тржишта, рекао је да ће им беспапирне царинске формалности омогућити да адекватније и брже одговоре на захтеве купаца широм Европе.

Свака иницијатива која је усмерена на смањење папирологије и убрзање има нашу подршку, истакао је и Никола Гавриловић, менаџер царине и шпедиције у компанији Златиборац.

''Златиборац тренутно извози у двадесетак земаља, а предњаче земље ЕУ, ЦЕФТА, као и Русија. Око 30% наше производње одлази у извоз. Како је углавном реч о осетљивој роби, јасно је због чега је нама брзина у свим сегментима ланца од пресудног значаја'', рекао је Гавриловић. Коментаришући евентуалне потешкоће које се могу јавити у процесу увођења нових система, и представници Управе Царина и представници привреде сложили су се да су изазови са којима се суочавамо у почетку неминовни, али да се они врло брзо у пракси превазилазе. Као пример је наведен поступак кућног царињења, које је на самом почетку имплементације задавало доста главобоље, али данас представља један од великих бенефита за компаније.

На питање да ли ће дигитализација рада српске царине значити и смањење броја запослених, Наташа Мирковић рекла је да је пре у плану реорганизација, те да ће смањење папирологије омогућити да се део кадрова упосли на другим активностима – контроли царинских складишта, накнадним контролама итд.