PlutonLogistics: Интервју са помоћником директора у Сектору за царинске поступке

Управа царина недавно је покренула велики и свеобухватан пројекат дигитализације поступака, који ће нашу земљу сврстати раме уз раме са модерним европским царинским администрацијама. Када се говори о дигитализацији, кључна реч најчешће је уштеда: уштеда времена, уштеда новца, уштеда кадровских ресурса… Ипак, све то често зна да звучи и апстрактно, због чега овог пута говоримо о конкретним примерима.

ПЛ: У протеклим седмицама, од наших читалаца-превозника добили смо велики број различитих питања поводом обавезе поседовања ЕОРИ броја од 1.12.2023. Да ли је овај рок на снази, имајући у виду да је примена НЦТС фазе 5 планирана за крај јануара 2024. године? Такође, где се може добити више информација о овој теми?    Више информација се може наћи на веб-страници Управе царина. Постављено је обавештење о ЕОРИ броју са директним линком где привредни субјекти и друга лица могу извршити регистрацију код надлежних органа у свакој држави чланици ЕУ.

ПЛ: Представљање пројекта еЦарина у Привредној комори Србије пре неколико недеља, изазвало је велику пажњу и интересовање домаће привреде. Иако је реч о комплексној теми, коју наравно није могуће сажети у само једном тексту, наша намера је да барем у одређеној мери читаоцима приближимо конкретне промене које их очекују. Будући да су извозне активности од изузетног значаја за домаћу привреду, можете ли нам најпре рећи које су најважније промене које се очекују када је реч систему извоза и за сваку од њих какве бенефите доноси за компаније?

– Систем АЕС – аутоматизовани извозни систем, омогућава брже и ефикасније спровођење извозних процедура, подношењем и обрадом електронске декларације, што утиче на смањење времена и трошкова неопходних за обављање царинских формалности и без потребе да декларант долази на испоставу.   Привредни субјекти ће имати могућност да се без подношења извозне царинске декларације, на основу поруке „обавештење о реекспорту“ коју шаљу излазној царинској испостави, страну робу која је допремљена и привремено смештена ставе у поновни извоз – реекспорт.

Поступак централизованог царињења омогућава привредним субјектима аутоматско подношење царинске декларације код једне царинске испоставе, док се роба допрема код друге ради спровођења прегледа.

ПЛ: На догађају у ПКС као нарочито значајну истакли сте могућност подношења сажете извозне декларације, коју досада није било могуће реализовати. Које су предности које се на тај начин остварују?

– Могућност подношења сажете излазне декларације представља још један корак ка приближавању и усаглашавању са ИТ системима ЕУ, а који се пре свега односе на аспекте сигурности и безбедности у ЕУ. Сви аспекти примене сажете излазне декларације биће пажљиво размотрени приликом имплементације, о чему ће привреда бити благовремено обавештена.

ПЛ: Које су највеће измене које су планиране када говоримо о увозу?

– Систем АИС омогућава брже и ефикасније спровођење подношења и обраде декларације, као и директну комуникацију са другим системима. Битно се смањује време обраде декларације било да се ради о увозу или посебним поступцима. Документација је у електронском облику, што омогућава убрзање поступка, а самим тим и смањење времена и трошкова за пословну заједницу. Аутоматизација процеса подразумева да ће рад на највећем броју декларација бити окончан без потребе да декларант долази на испоставу (довољна је комуникација између царинске и апликације царинскиог агента).

Измене декларација ће такође бити једноставније и у већини случајева неће бити потребе да се захтев подноси у папирном облику. Носиоци АЕО статуса ће осетити бенефит кроз убрзање и поједностављење процедура.

ПЛ: Шта доноси дигитализација система царинских одлука? Због чега је ово значајно?

– Велики број одлука које ће Управа царина доносити према привредним субјектима биће у електронском облику. То значи да ће и подношење захтева од стране привредних субјеката бити електронско. На тај начин ће се убрзати доношење одлука, а посебан бенефит је што ће подносиоци захтева имати електронски увид у смислу праћења статуса њиховог захтева.

ПЛ: Да ли је последњи квартал 2025. реалан или амбициозан рок за имплементацију поменутих система и пратећих подсистема? Да ли је могуће спровести ову реформу у овом – рекло би се на први поглед – кратком року?

– Рок јесте амбициозан, пре свега јер је пракса држава чланица показала да се неки од система раде више година. Ради се о коренитој промени, коју је много важније спровести квалитетно, него брзати па се суочити са бројним проблемима. Радићемо максимално ефикасно, али никако на уштрб квалитета, јер знамо да је то мач са две оштрице. Иако је амбициозан, план да све буде готово до краја 2025. и почетка 2026. је истовремено и реалан.

ПЛ: Да ли се српска царина у овом послу угледала на неку другу земљу, да ли имате помоћ, односно подршку од царинских администрација Европске уније и каква су њихова искуства са сличним транзицијама?

– Наравно, намера нам и јесте да применимо најбољу европску праксу.

ПЛ: На који начин ћете настојати да се привреда детаљније упути у све измене које је очекују? Колика прилагођавања ће бити потребна, по вашем мишљењу? Да ли су домаће компаније довољно оспособљене, првенствено технолошки, за сарадњу са дигиталном царином?

– И за компаније је, као и за нас, то процес. Ништа се неће десити преко ноћи. Важно је да сви имамо свест о томе због чега је неопходно да се што пре са тим ухватимо у коштац, како не бисмо изгубили корак са остатком развијеног света, односно њиховим растућим економијама. Свакако нам је намера да током пројекта и даље радимо са представницима привреде кроз разне радионице, семинаре и консултације, јер смо свесни да је и за домаће компаније то својеврстан скок у будућност, као и за нас…

ПЛ: Уштеда је главна реч када говоримо о дигитализацији царинских система – уштеда времена, уштеда рада, уштеда новца итд. Ипак, чини се да све то значајном броју људи и даље звучи прилично апстрактно. Можемо ли да на неком примеру илуструјемо разлику „папирног“ и „беспапирног“ царинског поступка?

– Кроз пуну имплементацију НАП-а се, како привреда, тако и царина постепено уводи у беспапирно пословање. У овом тренутку је НАП омогућио декларацију у електонском облику и комуникацију у виду порука између царинске апликације и апликације декларанта, олакшање код поступка доказивања да је роба иступила из Републике Србије, обавештење о царинском дугу, чиме се присуство и одлазак декларанта на царинску испоставу значајно смањује, а тиме и тошкови.

Већ сада, увођењем НАП-а, само чување декларације је у електронском облику – нема потребе за штампањем, што такође значи да није потребана куповина прописаних самокопирајућих образаца.

У случају да царина захтева додатну документацију или појашњење декларације у процесу документарне контроле, то ће се тражити електронском поруком, а декларант ће на захтев царине одговорити тако што ће приложити тражена документа у електронском облику. Када буде била неопходна физичка контрола, о томе ће, као и сада у НАП, декларант бити обавештен електронском поруком.

ПЛ: Иако системи о којима смо говорили нису везани за граничне прелазе, једно од питања које су привредници поставили на скупу у ПКС – и иначе једна од најважнијих тема у транспортно-логистичком сектору, јесте да ли би, када и на који начин дигитализација могла да помогне да се реши питање гужви на границама? Са друге стране, шта по вашем мишљењу превозници могу да ураде и коју доступну опцију да искористе, да би себи „помогли“ на одређени начин и смањили задржавање?

– Верујте да је и нама то задржавање на прелазима болно питање. Потпуно разумемо превознике који се понекад налазе у парадоксалној ситуацији да у 21. веку на једном месту проводе читаве дане. Међутим, они врло добро знају да то нема везе са царинском процедуром која на граници траје свега неколико минута. Проблем је нешто друго, капацитет саобраћаја је увелико превазишао капацитет прелаза, а у великој мери се граничимо са државама чланицама ЕУ које се суочавају са мигрантском кризом и самим тим спроводе додатне контроле на граничним прелазима.

Колоне се формирају на граничним прелазима суседних царинских администрација, а међузоне су непрестано пуне. О томе колико траје поступак на граници сведоче и опсежне студије мерења времена које потврђују да то није узрок задржавања. Решење за тај проблем може бити само системско и мора бити спроведено на нивоу свих администрација у региону. То значи да дигитализација поступака, иако фантастичан искорак у будућност, ипак није чаробни штапић.