EТИКА И ИНТЕГРИТЕТ У ЈАВНОЈ АДМИНИСТРАЦИЈИ
У Централи Управе царина, 6. октобра, Драгана Гњатовић, шефица Одсека за радне односе и управљање људским ресурсима, одржала је обуку „Етика и интегритет у јавној администрацији“. У оквиру мера Акционог плана за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције, сви функционери и запослени у јавној администрацији Републике Србије имају обавезу да похађају поменуту обуку. Ово је само једна од одржаних, будући да ће и у наредном периоду бити организоване у УЦ.
Циљ обуке јесте јачање свести о значају законитости, непристрасности, поштовања и одговорности, као кључних вредности јавног сектора, који нису само принципи већ и путокази за понашање. Свако поступање у складу са овим вредностима доприноси бољем раду Управе царина, као и јачању поверења које грађани имају у њу.
С обзиром да свако од нас утиче на одржавање негативне или изградњу позитивне слике о институцији у којој радимо, разматране су и друге вредности из Етичког кодекса понашања државних службеника: интегритет, ефикасност, политичка неутралност, пристојност, стрпљење и др. које се везују за нашу професионалну улогу и очекивања јавности.
Према речима Гњатовићеве, организациона умећа за спречавање корупције су, пре свега, креирање јасноће, што подразумева да се пропишу процедуре и смањи ниво дискреционог одлучивања на минимум. Ту су још постизање усаглашености са нормама, креирање подржавајуће радне атмосфере, процена изводљивости радних задатака, успостављање видљивости понашања, вођење дијалога и санкционисање.
Међу приоритетна подручја у борби против корупције сврстано је спречавање сукоба интереса. Тај феномен не представља (сам по себи) корупцију, али код сусрета приватног и јавног, објективно се јавља бојазан да би приватан интерес особе могао компромитовати јавни интерес тиме што може утицати на независно, непристрасно и објективно понашање.
Посебан сегмент обуке представљала је практична вежба посвећена етичким дилемама у којој су се полазници појединачно изјашњавали о одређеним ситуацијама које се дешавају или су могуће у свакодневном животу. Узимајући у обзир претпостављене етичке вредности, било је потпуног слагања присутних са изнетим појединачним мишљењем, али су у вези одређених ситуација до изражаја дошла и различита мишљења.
Указано је да при одлучивању код етичких дилема треба узети у обзир три последице: по појединца, окружење, као по друштво у целини.
Представљени су и модели етичког одлучивања, међу којима су и категорички императив („Ако радња не одговара свима, онда она није подесна ни за кога) и златно правило („ У свему што радиш, понашај се према другим људима на исти начин на који би ти волео да се они понашају према теби“).
