Отворена царинска линија


NCTS

ПКГ

 

AEO

 

Cefta Trade Portal

буџет

 

Семинари



Najvažniji konktakti

Студија мерења времена

 

 

Између најава и резултата: Шта је Мали Шенген донео сектору транспорта робе?

недеља, 15 новембар 2020.

„Мали Шенген – велика корист за привреду региона“. Тако се, од како је пре тачно годину дана између Србије, Северне Албаније и Македоније потписана Декларација о успостављању слободног протока људи, робе, услуга и капитала, говори о „Шенгену на балкански начин“. Малом Шенгену се, након договора у Вашингтону, „придружило“ и Косово, а у јавности се могло чути да је план за стварање заједничког економског простора додатно уозбиљен тиме што је овога пута гарант споразума постала Америка. Осим тога, Вашингтонски споразум требало би да буде гаранција и да неће поново доћи до једностраних мера, као што су биле косовске таксе на робу из централне Србије, које су нанеле огромну штету домаћим привредницима.

 

 

Председник Србије Александар Вучић недавно је објавио и најновији договор постигнут на онлине састанку са лидерима поменуте две земље. Он је навео да је донето „неколико важних одлука“ које ће се примењивати од 10. новембра и појаснио да је постигнут договор о три тачке: радним дозволама, међусобној помоћи код елементарних непогода и бржем царинском раду.

 

Како Мали Шенген изгледа на делу и шта и колико заправо значи за привреду? Конкретније, колико се ситуација са кретањем робе променила од потписивања поменуте декларације у 2019? Осим тога, шта смо ново добили од нових најава и 10. новембра? Јесу ли „важне одлуке“ у ствари само технички детаљи и какву корист Србија има од свега?

Један део стручне јавности ових дана поново истиче да Мали Шенген нема право да се тако зове, будући да оригиналу „није ни налик“, јер , барем у овом тренутку, не обезбеђује слободан проток робе и људи као што је то случај у зони Шенгена. Да ли ће се на граници прегледати пасош или лична карта, само је техникалија – контрола и даље постоји, а поједини економисти сматрају да је мала вероватноћа да се ту уопште нешто може променити, имајући у виду сложеност односа Београда и Приштине.

 


Заједнички гранични прелази

 

Помињање 10. новембра као значајног датума изазвало је додатне недоумице код дела оних који послују у сектору транспорта робе и који су очекивали конкретније помаке. Реалност је, ипак, другачија, а државничке изјаве за нашу браншу по овом питању и у овом тренутку не значе много. У међувремену, на наше питање о томе да ли ће, када и на који начин, постигнути договор о Малом Шенгену утицати на сектор транспорта робе (односно какве промене и бенефит од новог договора Вучића, Раме и Заева, могу да очекују превозници), од надлежног Министарства саобраћаја до тренутка објављивања овог текста нисмо успели да добијемо одговор.

 

Мали Шенген, као „надградња“ ЦЕФТА споразума, почео је да се развија крајем 2019. године, и до сада у размени роба неки кораци јесу спроведени – пре свега, покренут је јединствени гранични прелаз Прешево-Табановце, између Србије и Северне Македоније.

– Показатељи говоре да за 24 часа у Републику Србију преко заједничког граничног прелаза уђе између 550-600 камиона натоварених робом и наравно исто толико изађе. То значи да контрола траје у просеку од 3 до 5 минута. У време када су постојали одвојени прелази, камионима је било потребно око 60 минута за прелазак границе. Ако се то посматра у односу на неке друге прелазе, где су задржавања вишечасовна, онда је јасно какав је напредак постигнут – наводе у Управи царина за ПлутонЛогистикс.

 

На наше питање шта нове изјаве о Малом Шенгену значе у области царинског рада,у Управи царина одговарају:

– Приоритет свих служби које функционишу на граници је да дају допринос унапређењу тренутне пропусне моћи прелаза, тим пре што ће баријере у промету путника и робе у региону постати прошлост након формирања „мини Шенген зоне“, о чему се интензивно разговара на највишем државном нивоу свих земаља у региону. Управа царина подржава настојања Владе Републике Србије да се са суседним државама озбиљно размотри могућност увођења концепта заједничких прелаза, као што је већ учињено са Републиком Северном Македонијом, јер би то поред већ постојећих поједностављења, могло трајно да олакша и убрза промет робе и путника преко границе.

У међувремену, како наводе, „пролазно време теретних возила на прелазу Прешево–Табановце је додатно убрзано, јер је са севреномакедонском страном договорено отварање и друге траке на излазу за камионе из Србије, као и још једне траке на улазу у Србију“.

Почетком заједничке контроле са Северном Македонијом почела је и примена Споразума о узајамном признавању Овлашћених привредних субјеката. У Србији тај статус сада има већ 27 фирми, а оне су претходно прошле веома строге контроле од стране Управе царина и као такве имају могућност да користе одређене бенефите и поједностављења, што се директно одражава на њихово брже, једноставније, ефикасније пословање.

Регионално повезивање

 

У Управи царина подсећају на различите, значаје иницијативе регионалног повезивања – креирање Једношалтерског система, стварање зелених коридора на границама ЦЕФТА, припреме за отварање интегрисаних граничних прелаза са БиХ – Братољуб и Кузмин/Сремска Рача, иницијативу за стварање зелених коридора на границама са ЕУ…

 

Мали Шенген, као једна од опција регионалног повезивања које су у игри на Балкану, несумњиво је добра иницијатива, пре свега када се има у виду очекивање да се за њу определе и Црна Горе и БиХ. Ипак, њена будућност и даље је неизвесна, а резултат ће зависити од многих фактора. Међу њима је и међународна подршка.

 

Корист од јединственог регионалног тржишта, коју би требало да осете грађани и привредници региона, зависи и од спремности Брисела да олакша сарадњу региона и ЕУ, оценио је учетвртак Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије (ПКС).
Паралелно мора да постоји и спремност ЕУ да олакша сарадњу региона и ЕУ, рекао је председник ПКС и подсети „да су пре споразума камиони чекали на границама унутар региона цео дан, да сада задржавања нема, а да на границама са ЕУ и даље чекају и по 10 сати“.

 

Чадеж је истакао да споразуми потписани недавно у оквиру Мини Шенгена представљају велику политичку обавезу у погледу реформи, као и да ће ЕУ максималном подршком помоћи у њиховом спровођењу, које мора бити окончано за три до четири године. Жељени напредак ће, сматра Чадеж, изостати ако изостане спремност да се ради на приближавању овог тржишта и ЕУ.


ППС образац


Извозна документација за Руску Федерацију
Синдикат
  

За Мону Обреновић

 

Сва права задржана 2009 © Република Србија - Министарство финансија и привреде - Управа Царина