Preskoči veze navigacije
Korisne informacije
Carinska tarifa
Carinska vrednost robe
Poreklo robe
Kvote
Ovlašćeni izvoznik
E-Poreklo
Izvozna dokumentacija za Rusku federaciju
Upravni postupak
Transport
Mere za zaštitu prava intelektualne svojine
Carinska laboratorija
Carinske povlastice
Naknade za usluge carinskog organa
Kaznene odredbe
Prelazni režim i mere
Bankarske garancije
Pojednostavljene procedure
Slobodne zone
Carinski dug i obračun uvoznih dažbina i taksi
TARIS - integrisana tarifa
Carinski postupci
Stavljanje robe u slobodan promet
Tranzit
Carinsko skladištenje
Aktivno oplemenjivanje
Privremeni uvoz
Pasivno oplemenjivanje
Izvoz robe
Privremeni izvoz
Poštanski saobraćaj

 Otvorena carinska linija



NCTS

NCTS

 

 AEO

 

Cefta Trade Portal

budzet

 

Seminari





Studija merenja vremena

 

STAVLJANJE ROBE U SLOBODAN PROMET 

 

Stavljanje robe u slobodan promet je carinski postupak gde učesnici u postupku stiču prava i obaveze vezane za robu.

 

Da bi se roba stavila u carinski postupak stavljanja robe u slobodan promet moraju biti ispunjeni određeni uslovi, odnosno da roba mora biti obuhvaćena deklaracijom za postupak stavljanja robe u slobodan promet, da uz deklaraciju moraju biti priložene isprave za sprovođenje postupka i da je roba obuhvaćena deklaracijom dopremljena carinarnici.

 

Stavljanjem robe u slobodan promet strana robe stiče status domaće robe, što podrazumeva okončanje propisanih postupaka u vezi sa uvozom robe, kao i naplatu svih propisanih uvoznih dažbina, poreza, akciza i drugih naknada.

 

Ako se pošiljka sastoji od robe koja se svrstava u više tarifnih oznaka, a svrstavanje robe i obrada deklaracije bi prouzrokovala rad i troškove nesrazmerne obračunatoj carini, carinski organ može, na zahtev deklaranta, dozvoliti da se carina za celu pošiljku obračuna na osnovu svrstavnja u tarifnu oznaku one robe čija je stopa carine najviša.

 

Roba stavljena u slobodan promet uz povoljniju stopu carine ili bez plaćanja carine, pod uslovom da se upotrebljava u određene svrhe, ostaje pod carinskim nadzorom. Carinski nadzor prestaje kad prestanu i uslovi zbog kojih je i odobrena povoljnija stopa carine, ili zbog kojih carina nije plaćena, kad se roba izveze ili uništi ili kad je dopuštena upotreba robe u druge svrhe od onuh koje su propisane za primenu povoljnije stope carine, pod uslovom da su plaćene uvozne dažbine.

 
Roba stavljena u slobodan promet gubi status domaće robe ako je deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet poništena ili je za iznos uvoznih dažbina koji se za robu plaća izvršen povraćaj u sledećim slučajevima:

• robe sa nedostacima ili robe koja nije u skladu sa uslovima ugovora;
• u slučajevima kada je povraćaj uvoznih dažbina uslovljen izvozom, odnosno ponovnim izvozom robe ili stavljem robe u neki drugi odgovarajući carinski postupak.

Ako je iznos uvoznih ili izvoznih dažbina plaćen, a odgovarajuća deklaracija poništena, taj se iznos vraća.
Povraćaj ili otpust se ne odobrava kada je situacija koja je dovela do obaveštavanja o carinskom dugu rezultat prevare od strane dužnika.

Postupanje sa robom azijskog i evroazijskog porekla

 

Akt Uprave carina kojim je objašnjen postupak i carinska kontrola prilikom unošenja, dopreme i skladištenja određenih roba, imajući u vidu pre svega robu široke potrošnje i tekstil poreklom iz azijskih zemalja koja se provozi u drumskom i železničkom saobraćaju, možete naći ovde.

 

Carinski postupak s robom široke potrošnje i tekstilom poreklom iz azijskih i evroazijskih zemalja, možete naći ovde.

 

 Uvoz opreme po osnovu uloga  ulagača

 

 

Zakonom o ulaganjima („Službeni glasnik RS“ broj 89/2015 i 95/2018), odnosno Uredbom o uslovima, načinu i postupku oslobođenja od carinskih i drugih dažbina na uvoz opreme („Službeni glasnik RS“ broj 34/2019), propisani su uslovi, način i postupak oslobođenja od carinskih i drugih dažbina na uvoz opreme, osim poreza na dodatu vrednost. Sa sadržinom Uredbe o uslovima, načinu i postupku oslobođenja od carinskih i drugih dažbina na uvoz opreme se možete upoznati ovde.

Zahtev za uvođenje u evidenciju Uprave carina, odnosno dodelu evidencionog broja, privredno društvo koje zahteva carinsku povlasticu, a u skladu sa odredbama člana 8. Uredbe, podnosi u slobodnoj formi u centrali Uprave carina, na memorandumu privrednog društva, sa obaveznim navođenjem kontakt telefona i mejl adrese.
U zahtevu se navode podaci o opremi ( vrednost, trgovački naziv, ...), kao  prilozi uz zahtev u zavisnosti od osnova (rešenje APR-a, Izvod , Odluka privrednog društva...).

 

Instrukcija u vezi sa sprovođenjem postupka naplate carinskog duga

Ministarstvo finansija donelo je Instrukciju u vezi sa sprovođenjem postupka naplate carinskog duga, kojom se usmerava organizacija i način rada Uprave carina u sprovođenju postupka naplate carinskog duga u slučaju kada postoji solidarna odgovornost dužnika. Ova Instrukcija je doneta 18.07.2016. godine. Tekst Instrukcije možete preuzeti ovde.

 

PPS obrazac


 


Krenite na put

 
Za Monu Obrenović

Vodič za putnike


 

Sva prava zadržana 2009 © Republika Srbija - Ministarstvo finansija i privrede - Uprava Carina