Студио Б: О аутоматизацији царинских поступака и могућој блокади рада СЦО

Веселин Милошевић је на почетку рекао да је Управа Царина ушла у један динамичан процес промена свог пословања, почев од увођења компјутеризованог, аутоматизованог транзита пре две године и додао:

„Држава Србија има изразити транзитни потенцијал, јер скоро милион и по камиона годишње прође кроз нашу земљу. Према оној старој изреци, када имате кућу на раскрсници, или ћете преместити кућу, или ћете избацити касу и почети да наплаћујете. Ми смо се одлучили за ову другу варијанту, па према томе скоро сваке године бележимо 10 до 20 посто нових камиона, који управо захваљујући аутоматизацији транзита користе Србију на путу до свог одредишта. Стратегија Владе Републике Србије, Министарства финансија и на крају крајева Управе царина је да комплетно царинско пословање, што значи и увоз и извоз буду потпуно аутоматизовани. То практично значи потпуно избацивање папира, било чијег физичког појављивања на шалтеру, попуњавање некаквих документа... Уводимо систем у коме ће разменом електронских порука између компјутера бити потпуно завршен царински поступак“. Милошевић је нагласио да се на овај начин ниво безбедности подиже на максимални могући ниво из простог разлога што је анализа ризика кључна у одлучивању да ли ће нешто бити контролисано, без обзира да ли је реч о камионском, железничком или путничком саобраћају, јер се база података у случају потребе аутоматски активира, рекавши:

„Наравно увек ће постојати могућност да цариник који има одређена сазнања или сумњу сам предузме одређену контролу, али понављам, полако улазимо у систем у коме се царинско пословање објективизује, постаје предвидљиво за онога ко у њему учествује, предвидљиво са аспекта трошкова и обавеза које га очекују, без могућности да било ко одлучује о томе, ко може а ко не може у царински поступак. Значи, уводимо аутоматизацију као крајње објективан фактор одлучивања, подижемо ниво безбедности, подижемо ниво наплате, утичемо апсолутно на прилив већих средстава у буџет, утичему самим тим и на већи бруто национални доходак, а онда и на стандард свих нас“. Одговарајући на питање да ли политика има утицаја на рад институција, конкретно на рад царине, заменик директора УЦ је казао:

„Политичких проблема увек може да буде, нарочито када имате додирних тачака између две организације, две институције које су на различитом техничком или кадровском  нивоу. Обавеза је Владе Републике Србије да на царинском подручју Републике Србије створи економске, техничке, финансијске и остале услове у којима ће компанија пословати брзо, ефикасно, са мање трошкова, пре свега, због свих нас грађана. Шта се дешава на другом царинском подручју, пре свега је одлука и одговорност онога ко на неки начин управља тим царинским подручјем, тако да ако питате да ли политика улази и у ове институције, одговор је да, нажалост улази у све институције, политика на неки начин има утицаја на дешавања у економским институцијама па према томе и на оно чиме се царина бави“. Након констатације водитељке, да ће као и у случају са Интерполом, Унеском и Уједињеним нацијама, такозвано Косово и Приштина покушати да уђу и у Светску царинску организацију и да је крајем јуна заказан састанак Савета СЦО, уследило је питање да ли би због тога могао бити блокран рад ове институције, на шта је Милошевић одговорио: „Велики број земаља значајних у међународним односима подржава став Републике Србије. Неке од тих земаља, искрено говорећи, имају можда неки сличан могући проблем, или проблем у најави, али интересантно је и значајно да нас подржава и велики број земаља које немају никакав сличан проблем, што нас обавезује да истрајемо на нашем ставу, да истрајемо на принципима међународног права и да истрајемо на оном што су чињенице. А чињеница је да наша јужна покрајина Косово и Метохија нема одлике државности, самим тим није члан Уједињених Нација, самим тим не може бити и није чланица Светске царинске организације. Да ли може доћи до блокаде? Ми се надамо и желимо да Светска царинска организација не буде блокирана, желимо да она функционише на најбољи могући начин, јер функционисање Светске царинске организације доприноси да све царинске администрације послују још боље, квалитетније, у складу са светским стандардима, али је свакако могуће очекивати да због нерешеног статуса наше јужне покрајине дође до отежаног функционисања СЦО“. Веселин Милошевић је на крају рекао, да је реални оптимиста, јер је став наше државе заснован на чињеницама, међународном праву, реалном стању на терену, а да не треба пренебрећи ни чињеницу да нас подржавају земље као што су Руска Федерација, Кина, Индија, пет земаља Европске уније и велики број земаља широм планете.