Пошиљке

1. Како да проверим износ обрачуна дуга за поштанске пошиљке?

Провера износа дуга за поштанске пошиљке може се извршити приступом следећем линку: https://app1.carina.rs/info/portal/posta

В А Ж Н О: Потребно је пажљиво унети податке у апликацију (име и презиме) онако како је наведено на пошиљци коју сте примили.

Такође је потребно да приликом уписивања података, укуцате само прва слова Вашег имена и презимена великим словима, након чега треба да кликнете тастер ''преузми детаље''. Тада ће у  горњем десном углу Вашег рачунара бити преузет ПДФ фајл у коме се налазе потребни подаци. 

Уколико ни тада жељени подаци нису преузети, потребно је проверити компатибилност уређаја преко ког се приступа апликацији, тако што ћете исту радњу поновити користећи неки други уређај (на пример: рачунар уместо мобилног телефона).

2. Ко је задужен за праћење статуса пошиљки које стижу из иностранства у РС? 

Пре свега треба имати у виду да Управа царина није надлежна за праћење пошиљака, као ни за њихов транспорт и отпрему, па се за питања у вези са тим треба обратити Пошти Србије.

Све потребне информације у вези са услугом ''праћења статуса пошиљке'' као и Ваше примедбе, коментаре и сугестије можете добити у информативном центру Поште Србије.

Контакт:
+381 11 3607 788
       011/3643 059
       011/3643 056

Адреса за праћење статуса пошиљке: https://www.posta.rs/cir/alati/pracenje-posiljke.aspx

Адреса електронске поште: 11200carina@jp.ptt.rs и posta.carinjenja@posta.rs

3. Какве новине у царински поступак над пошиљкама уноси примена аутоматизованог система у поштанском саобраћају?

Почетак примене аутоматизованог увозног поступка који се спроводи у поштанском саобраћају доноси низ новина које су усклађене са регулативом Европске уније.

Захваљујући модернизацији и увођењу аутоматизованог увозног поступка у поштанском саобраћају царински надзор ће се у највећој мери вршити на основу електронских најавних података, односно кроз дигитализовану обраду информација о пошиљкама пре њиховог физичког приспећа у земљу. То значи да ће Пошти бити омогућено да највећи број пошиљака у најкраћем могућем року отпреми примаоцима.  

Главна корист која очекује грађане је бржи царински поступак и знатно краће задржавање у систему, што укупно скраћује време од доласка у Србију до уручења крајњем кориснику.

Пошиљке ће се разврставати у 4 групе и то:

1. Група: разна документација, писма, разгледнице, Брајева писма, пошиљке вредности до 70 евра које физичко лице шаље другом физичком лицу, лични пртљаг домаћих и страних путника без обзира на то да ли га путник носи са собом или га је дао на превоз возару и др. – ПОШИЉКЕ НА КОЈЕ СЕ НЕ ПЛАЋАЈУ УВОЗНЕ ДАЖБИНЕ
2. Група: рекламни материјал и узорци чији су примаоци правна лица и пошиљке мале вредности некомерцијалног карактера (до 50 евра вредности) – ПОШИЉКЕ НА КОЈЕ СЕ ПЛАЋА САМО ПДВ
3. Група: пошиљке за које може настати царински дуг (пошиљке вредности веће од 50 евра ако се наручују од правног лица и вредности веће од 70 евра ако их физичко лице шаље другом физичком лицу, али не веће од 3.000 евра) – ПОШИЉКЕ НА КОЈЕ СЕ ПЛАЋАЈУ И УВОЗНЕ ДАЖБИНЕ ПО ЈЕДИНСТВЕНОЈ СТОПИ ОД 10% И ПДВ ОД 20%
4. Група: пошиљке вредности веће од 3.000 евра над којима се спроводи редован царински поступак (без обзира да ли су њихови примаоци физичка или правна лица), као и пошиљке са робом која се привремено увози – ПОШИЉКЕ НАД КОЈИМА СЕ СПРОВОДИ РЕДОВАН ЦАРИНСКИ ПОСТУПАК И КОЈЕ СЕ ЦАРИНЕ ПО СТОПАМА ИЗ ЦАРИНСКЕ ТАРИФЕ

4. Како се и на основу чега врши обрачун дажбина?

Обрачун дажбина се врши на основу вредности робе која се шаље у поштанским пошиљкама.

У случају пошиљака мале вредности, некомерцијалне природе:

• увозне дажбине се плаћају на пошиљке чија стварна вредност прелази 50 евра, у динарској противвредности, а у складу са чланом 247. тачка 4) Царинског закона и чланом 26. Уредбе о царинским повластицама.
• ПДВ се плаћа на све пошиљке, без обзира на вредност, а у складу са чланом 3. тачка 2) Закона о порезу на додату вредност.

У случају пошиљака мале вредности које физичка лица бесплатно примају од физичких лица из иностранства:

• увозне дажбине се плаћају, уколико вредност тих пошиљки прелази 70 евра у динарској противвредности, у складу са чланом 245. тачка 5) Царинског закона и члана 6. Уредбе о царинским повластицама,
• уколико вредност ових пошиљака не прелази 70 евра у динарској противвредности, оне су ослобођене од плаћања и ПДВ-а и увозних дажбина.

5. Које дажбине се обрачунавају на увоз поштанских пошиљака?

ЦАРИНСКА СЛУЖБА НАПЛАЋУЈЕ ИСКЉУЧИВО УВОЗНЕ ДАЖБИНЕ (УКОЛИКО ИХ ИМА) и ПДВ

Дажбине су: увозне дажбине и ПДВ (порез на додату вредност) и сада се аутоматски обрачунавају на основу одобрених најавних података или након спроведене контроле. 

Следеће услуге наплаћује ПОШТА у складу са својом важећом тарифом:

• подношење на царински преглед (ради се о такси коју наплаћује пошта за отварање пошиљке)
• поштанску провизију за уплату 
• лежарину за пошиљке 

6. Да ли прималац пошиљке може да преузме обрачун дажбина у електронској форми?

Корисник (прималац пошиљке) сада може да преузме (одштампа) обрачун дуга у електронској форми (еОCPD) са сајта Управе царина, а на основу унетих података о броју пошиљке и имену и презимену примаоца.

7. Да ли је вредност пошиљке једино мерило при одобравању права на увоз?

Није, јер је право на увоз регулисано Законом о спољнотрговинском пословању.

8. Шта се дешава са мојом пошиљком пре него што стигне до мене?

Пошта Србије преузима најавне податке од свих других пошта у свету. Све поште су умрежене у систем царинских декларација (ЦДС) у коме се налазе најавни подаци, односно електронске поштанско-царинске декларације, о пошиљкама са робом које тек треба да дођу у Србију.

Шта то значи? Најједноставније речено, док се роба још транспортује ка Србији, царинска служба ће унапред имати податке о садржини пошиљке. Царински службеник је тада у обавези, дакле док роба још није ни стигла у земљу, да обележи пошиљке које ће по приспећу бити детаљно прегледане.

Систем аутоматски обрађује преузете најавне податке и на основу истих врши категоризацију пошиљака, које након тога контролишу поштански и царински службеници у складу са важећим прописима. 

9. Како се одвија поступак након што пошиљка стигне у земљу?

Након допреме пошиљака, у Пошти се врши верификација најавних података аутоматизованим скенирањем допремљених пошиљака на MMS машини (машини за сортирање пошиљака), њихово евидентирање, сортирање и отпрема. Пошиљке које нису најављене обрађују се на мануелни начин oд стране поштанских службеника.

Ова машина ће сортирати пошиљке како пристижу, према категорији којој припадају. Свака пошиљка има бар код који машина очитава и тако разврстава пошиљке. То ће значајно смањити време чекања, јер ће у зависности од разврставања, многе пошиљке већ у току тог дана или најкасније следећег ићи на доставу. 

10. Коме могу да се обратим уколико имам неку недоумицу?

У случају недоумица у вези са Вашом пошиљком можете контактирати: 

• Царинска испостава Пошта Београд + 381 11 2015 800
    (потом укуцати један од три могућа локала: 11 820; 11 821 или 11 822)
   е-маил: postabg@carina.rs
  
• Царински реферат Пошта Нови Сад +381 21 469 133
   е-маил: posta_ns@carina.rs
  
• Царински реферат Пошта Ниш +381 18 265 622
   е-маил: crpostanis@carina.rs

11. Да ли можете да појасните поступак царињења на неком примеру?

 Ево неколико примера: 

а) МОБИЛНИ ТЕЛЕФОН ВРЕДНОСТИ 100 ЕВРА

Без обзира да ли је поштарина укључена у цену робе (тзв. shipping free) или је посебно исказана, дажбине се обрачунавају на СТВАРНУ вредност робе: 100 eвра

Обрачунава се јединствена царинска стопа од 10% на стварну вредност робе: 100 + 10 = 110 eвра

На тако добијену вредност обрачунава се ПДВ од 20% 110 + 22 = 132 eвра

Наручиоца ће поменути телефон са дажбинама коштати: 132 евра

НАПОМЕНА: поред горе наведених увозних дажбина које наплаћује царинска служба, примаоци по преузимању пошиљака плаћају и таксе и накнаде које наплаћује Пошта. 

а) ЦИПЕЛЕ од 80 евра
 
У случају да купац жели да наручи ципеле из иностранства које коштају 80 евра, ако узмемо да је транспорт плаћен нпр. 10 евра, царинска вредност ће бити 80 евра, јер цена транспорта не улази у царинску вредност, а износ царине применом јединствене стопе царине од 10% износиће 8 евра. Основица за плаћање ПДВ је 88 евра (царинска вредност од 80 евра + износ царине од 8 евра). Износ ПДВ који се плаћа у конкретном слуачају, по стопи од 20% износића 17,6 евра. Значи, укупне дажбине ће износити: износ царине 8 евра + износ ПДВ 17,6 евра = 25,6 евра. Обрачун се врши у динарима по званичном курсу НБС.
  
б) КЊИГА од 5 евра
 
У случају да купац жели да наручи књигу из иностранства која кошта 5 евра, ако узмемо да је транспорт плаћен нпр. 5 евра, царинска вредност ће бити 5 евра, јер је то стварна вредност робе. Основица за плаћање ПДВ је 5 евра. Износ ПДВ, у нашем примеру, по стопи од 20% износиће 1 евро. Обрачун се врши у динарима по званичном курсу НБС.

12. Шта ако се подаци о пошиљци не слажу са стварним стањем?

Када царински орган утврди да постоји неусаглашеност између података из апликације и стварног стања пошиљке или уочи да обрачун дуга није исправан или да роба у пошиљци подлеже ограничењима/забранама код увоза (нпр. лекови, медицинска средства, оружје, муниција, наркотици и др.) или уочи друге неправилности, поступа у складу са прописима који регулишу увоз робе у редовном поступку и са прописима које регулишу област забрана и ограничења.

13. Шта ако дође до оштећења пошиљке или нешто у њој недостаје?

Царински службеници не отварају пошиљке, нити их достављају примаоцима, већ је то посао поштанских службеника. Сва питања која се тичу оштећења пошиљке и кашњења у допреми треба да упутите поштанском оператору.

Према Правилнику о општим условима за обављање поштанских услуга (Службени гласник РС 24/10) имате право на ''Рекламацију због оштећења или умањења садржине поштанске пошиљке'', као и на ''Рекламацију у случају неуручења или прекорачења рока за уручење поштанске пошиљке''.

14. Да ли и коме могу да се жалим ако сматрам да нешто није у реду?

Прималац пошиљке може одбити да исту преузме приликом доставе и у том случају поштански службеник ће поучити странку да има право да поднесе примедбе, у писаном облику, у најближој пошти, након чега ће неотворена пошиљка, са примедбама странке, бити прослеђена пошти царињења на изјашњење на околности по достављеној примедби и даље проследити предмет на одлучивање надлежној царинарници у управном поступку.

У случају да је пошиљка преузета и дажбине плаћене, прималац пошиљке може надлежној царинарници поднети захтев за повраћај више наплаћених дажбина или захтев за потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина, уколико сматра да за исти постоји законски основ, о чему ће даље одлучивати надлежна царинарница у управном поступку.

15. Контактирали су ме из курирске службе преко које ми је стигла пошиљка и послали ми уговор о заступању, па ме занима да ли сам у законској обавези да ме они заступају у царинском поступку и да ли уопште мора неко да ме заступа или то могу да урадим сама, као физичко лице?

Према царинским прописима, декларацију може да поднесе свако лице које може да пружи све информације које су потребне за примену одредаба којима се уређује царински поступак за који се роба декларише и које мора да буде у могућности да допреми робу или да организује да се роба допреми царинарници. Међутим, истим прописима је омогућено да свако лице може ангажовати царинског заступника. Услови и начин именовања царинског заступника у царинском поступку ближе су прописани одредбама чл. 13. – 16. Царинског закона.

Изглед и начин попуњавања царинских декларација прописани су Правилником о облику, садржини, начину подношења и попуњавања декларација и других образаца у царинском поступку који можете пронаћи овде. 

Када је реч о експресним пошиљкама (поштанске пошиљке које припадају услугама додатне вредности (курирске, експресне, убрзане и слично)), упућујемо на чланове 420. до 424. Уредбе о царинским поступцима и царинским формалностима, о чијој садржини се можете ближе упознати овде. 

То је случај и када грађани уместо обичне поште, користе услуге курирских служби (''DHL'', ''FEDEX'', ''UPS'' итд.), чије су услуге знатно скупље и самим тим могу да подигну царинску основицу. 

16. Колики је рок да доставим документацију која ми је тражена?

Рок у коме треба да доставите тражену документацију је 30 дана.

Да би царински поступак био окончан царинска испостава ће вам упутити позив поштом да доставите неопходну документацију ако се прегледом садржаја ваше пошиљке установи да су за њен увоз неопходне одређене дозволе, или ако постоји дилема око права увоза, вредности робе и сл. Уколико то не учините у предвиђеном року, ваша пошиљка ће бити враћена пошиљаоцу. 

17. Зашто је моја пошиљка враћена у иностранство када сам доставио тражену документацију?

Пошиљке у којима се налази роба чије слање путем поште није дозвољено (нпр. лекови, медицинска средства и сл.) се аутоматски враћају пошиљаоцима у иностранство, а уколико се у пошиљкама нађе забрањена роба (нпр. наркотици), такве пошиљке ће бити предмет поступања надлежног тужилаштва и полиције.

У случају појединих пошиљака од примаоца се захтева достављање додатне документације која потврђује право увоза. Међутим, пошиљка може бити враћена пошиљаоцу и у случају када прималац одбије њено преузимање, а не поднесе правовремено приговор/жалбу на налаз царинарнице. У таквим случајевима одредишна пошта враћа пошиљку пошти царињења као неуручену, те се иста враћа пошиљаоцу на назначену адресу.

Ваше је право да изразите своје неслагање са износом процењених дажбина и уложите приговор на налаз царинарнице, те да у управном поступку изнесете све чињенице и околности и поднесете исправе и друге доказе значајне за доношење одлуке (предрачун, рачун, извод из банке, извод о плаћању преко Pay Pal-а...). Али то морате учинити у предвиђеном року. 

18. С обзиром да нисам, нити ћу бити у могућности да подигнем пошиљку, јер немам средстава да платим дажбине, интересује ме да ли је тачно да ћу због тога сносити неке последице, односно да ли имам право да вратим пошиљку у иностранство?

Имате право да вратите пошиљку у иностранство. Потребно је да се захтевом за одустајање од царињења обратите Вашем царинском заступнику, након чега ће царинска декларација бити сторнирана, а Ваша пошиљка враћена пошиљаоцу. То значи да у том случају нећете имати никакав царински дуг, нећете се водити као царински дужник и самим тим нећете сносити било какве последице. 

19. Како сам као правно лице склопио уговор са Поштом Србије за услугу Post Export, могу ли бити ослобађен трошкова царине при слању робе у земље региона, уколико имам доказ да је роба произведена у Србији. Интересује ме шта је све потребно како бих то доказао?

У складу са Споразумом о слободној трговини ЦЕФТА 2006, као и Регионалном конвенцијом о пан-евро-медитеранским преференцијалним правилима о пореклу, можете извозити у све стране потписнице, односно путем поште слати робу са преференцијалним пореклом, која ће бити ослобођена плаћања царине приликом увоза у неку од ЦЕФТА страна.

Како би могао да користи ову повластицу, извозник је у обавези да приликом спровођења поступка извозног царињења робе достави документацију у складу са чланом 31. Прилога I Регионалне конвенције о пан-евро-медитеранским преференцијалним правилима о пореклу, на основу које се са сигурношћу може утврдити да производ има преференцијално порекло.

Да би производ имао тзв. преференцијално порекло није довољно да буде само произведен, већ мора да буде у потпуности добијен или довољно обрађен, односно прерађен у Србији.

Уколико поседујете сву потребну документацију можете се директно обратити царинској испостави Пошта, где ћете царинском службенику поред изјаве на фактури, ставити на увид и горе поменуту документацију.

Напомињемо да Управа царина Србија може да вам помогне приликом утврђивања преференцијалног порекла конкретног производа. У том случају писани захтев упутите поштом на адресу:

Министарство финансија – Управа царина, Булевар Зорана Ђинђића 155а, Нови Београд, са доказом о плаћеној административној такси прописаној Законом о републичким административним таксама.

20. Kако да се заштитите од потенцијалних превара у вези са поштанским пошиљкама?

Покушаји превара нису реткост, а жртве изнуде новца су грађани који или очекују пристизање пошиљке или је реч о обавештењу о пошиљци коју нису наручили, поклону или новцу освојеном на сумњивим лутријама и наградним играма. 

Најбоља превенција је да будете обазриви. Размислите да ли сте поручили нешто из иностранства или сте учествовали у некој наградној игри, јер ако нисте, онда није логично ни да очекујете да вам нешто стигне.

Дешава се да се преваранти обраћају у име царинске службе Србије или пак, у порукама и мејловима наводе да пре преузимања пошиљке ''хитно треба уплатити новац за царину''.

Лажна обавештења о приспелим пошиљкама, као и она о наводним наградним играма су познато средство превараната у којима се врло често злоупотребљавају имена јавних институција, чиме се грађани доводе у заблуду.

Ако вам се деси да добијете такав мејл или поруку, никако не плаћајте било какву поштарину, отпремнину, увозне дажбине и сл. без детаљне провере!

Пошто оштећени буду само они који пожуре да уплате тражену суму без претходне провере, трудите се да не подлегнете еуфорији и да пре било каквог плаћања урадите следеће:

• Проверите адресу и веродостојност сајта са кога стиже обавештење.
• Покушајте да контактирате пошиљаоца поруке или мејла за више информација.
• Обавезно избегавајте дељење личних података, нарочито бројева кредитних картица и банковног рачуна.
• Обратите се најближој полицијској станици и пријавите случај.