Поштанске пошиљке

  1. Ко је задужен за праћење статуса пошиљки које стижу из иностранства у РС? 

Пре свега треба имати у виду да Управа царина није надлежна за праћење пошиљака, као ни за њихов транспорт и отпрему, па се за питања у вези са тим треба обратити ЈП Пошта Србије.

Све потребне информације у вези са услугом ''праћења статуса пошиљке'' као и Ваше примедбе, коментаре и сугестије можете добити у информативном центру ЈП Пошта Србије.

Контакт:
+381 11 3607 788
       011/3643 059
       011/3643 056

Адреса за праћење статуса пошиљке: : https://www.posta.rs/cir/alati/pracenje-posiljke.aspx

Адреса електронске поште: 11200carina@jp.ptt.rs

  1. Зашто не могу да пратим моју пошиљку у апликацији која је за то намењена?

Праћење пошиљки можете извршити искључиво преко сајта ЈП Пошта Србије.

Адреса за праћење статуса пошиљке: : https://www.posta.rs/cir/alati/pracenje-posiljke.aspx

Ипак, у жељи да Вам помогнемо, ево неколико сугестија: пре свега треба да знате шта тражите, односно да ли вам пошиљка пристиже обичном поштом или неком курирском службом. Ово је битно, јер се ознаке пошиљака разликују у зависности од начина на који стижу.

Сви поштански оператори, као и Пошта Србије, за претрагу статуса регистрованих поштанских пошиљака користе универзалну међународну апликацију Светског поштанског савеза (Postal System - IPS).

Постоји и могућност да је пошиљка још увек у транзиту, да јој је додељен нови број за праћење или да систем не подржава ''карактере'' (слова и бројеве).

Уобичајна ознака за поштанске пошиљке које пристижу преко обичне поште је број који се састоји из две словне ознаке, девет бројева и две словне ознаке на крају (земља порекла),  нпр.

CW 123456789 SI

Пошиљке чији се статус може проверити у наменској апликацији 

http://www.posta.rs/struktura/lat/aplikacije/alati/posiljke.asp су:

  • вредносно писмо (прво слово V, друго у распону од А до Z)
  • пакет (прво слово С, друго у распону од А до Z)
  • препоручена пошиљка (прво слово R, друго у распону од А до Z)
  • ЕМS пошиљка (прво слово Е, друго у распону од А до Z)   

Пошиљке, које као словну ознаку имају прво слово U (друго слово у распону од А-Z), су мали пакети у међународном поштанском саобраћају, који садрже робу и друге предмете и који се сврставају у нерегистроване, односно такозване обичне писмоносне пошиљке. С обзиром да се ради о нерегистрованим пошиљкама, за исте није предвиђена опција праћења статуса.

Поједини (инострани) поштански оператори нуде услугу слања нерегистрованих писмоносних и пакетских пошиљака, које немају регистроване бројеве пријема или им се пак, додељују извесни пријемни бројеви, на основу којих се ове пошиљке могу пратити само на територији матичне земље. То су пријемни бројеви пошиљака који не одговарају универзалној апликацији, те из тог разлога није могуће испратити њихово кретање у нашој земљи.

Ако не можете да пронађете своју пошиљку у систему за праћење, то може да значи и да она још увек у транзиту, као и да јој је додељен нови број за праћење или да систем не подржава ''карактере'' (слова и бројеве) који су Вам дати.

Ако сте пошиљку наручили брзом поштом, онда вам она пристиже преко неког од одабраних курирских оператора, а ознаке тих пошиљака су другачије, па на пример, пошиљке које стижу преко DHL имају ознаку од 10 или 11 бројева без слова.

  1. Где ће се вршити царињење моје пошиљке?

Све пошиљке које пристигну у РС су допремљене на ИЗМЕНИЧНУ ПОШТУ која се налази на Аеродрому Никола Тесла. Са Изменичне поште се пошиљке отпремају у зависности од територијалне надлежности (пребивалишта примаоца).

Наиме, ако сте са територије Војводине, ваша пошиљка ће се налазити у Царинском реферату Пошта Нови Сад или ако сте из околине Ниша, ваша пошиљка ће се налазити у Царинском реферату Пошта Ниш. За све остале територије у РС надлежна је Царинска испостава Пошта Београд.

ИНФО О ПОШТАНСКИМ ПОШИЉКАМА (стижу обичном поштом):

  • Царинска испостава Пошта Београд + 381 11 2015 800
      (потом укуцати један од три могућа локала: 11 820; 11 821 или 11 822)
     е-маил: postabg@carina.rs
  • Царински реферат Пошта Нови Сад +381 21 469 133
     е-маил: posta_ns@carina.rs
  • Царински реферат Пошта Ниш +381 18 265 622
     е-маил: crpostanis@carina.rs

ИНФО О КУРИРСКИМ ПОШИЉКАМА (стижу брзом поштом):
Царинска испостава Аеродром Београд (робно):
  +381 11 209 42 50; +381 11 209 73 08
Царинска испостава DHL + 381 11 310 55 79

КОНТАКТИ МЕЂУНАРОДНИХ КУРИРСКИХ КОМПАНИЈА:
DHL +381 11 310 55 00; +381 22 366 000
UPS + 381 11 2286 422
FEDEX + 381 11 310 94 00
TNT + 381 11 333 25 55

  1. Како се одвија контрола и царињење поштанских пошиљака?

Дешава се да нам се грађани обрате са жалбом да се у пошиљкама не налази увек она роба коју су очекивали, те да сумњају да је неко ''присвојио'' један део садржаја. С тим у вези, треба рећи да пакете отвара поштански, а не царински службеник, у просторији која је 24 часа комплетно покривена видео надзором.

Поштански службеник царинику подноси на увид садржај пакета, ради узимања свих података потребних за царињење робе, након чега се садржај најчешће враћа у исту амбалажу, осим у случајевима када је неопходна нова. Све се ово чини тако да не дође до видне повреде омота или садржине пошиљке.

У случају да пошиљка подлеже наплати царинских дажбина на пошиљку се ставља налепница ''ОЦАРИЊЕНО'', а уколико не подлеже, налепница ''ОСЛОБОЂЕНО ОД ПЛАЋАЊА ЦАРИНЕ''.

Контроли, односно отварању пакета може присуствовати и прималац пошиљке или особа коју је за то овластио.

Цариник врши увид у садржај пакета и пореди га са пратећом документацијом. Сви пакети који садрже робу која подлеже царинској контроли и/или наплати дажбина се отварају.

Наглашавамо да је за садржину поштанске пошиљке и њену испоруку одговоран поштански оператор.

Како се из свега наведеног лако може закључити коју врсту контакта царински службеник има са пристиглом поштанском пошиљком и њеним садржајем, пошиљалац или прималац који имају било какву замерку на изглед или садржај пакета, своју рекламацију треба да упуте ЈП Пошта Србије, Угриновачка 210 б, у Београду, ако им је пошиљка стигла редовном поштом или пак на адресу курирске службе преко које им је пошиљка достављена.

  1. Да ли и коме могу да се жалим ако сматрам да вредност моје пошиљке није добро процењена?

Странка има право да изрази своје неслагање са износом процењених дажбина и уложи приговор на налаз царинарнице у погледу врсте, каквоће, количине и вредности робе, те у управном поступку мора изнети све чињенице и околности и поднети исправе и друге доказе значајне за доношење одлуке.

  • Жалбу тј. захтев за повраћај више наплаћених царинских дажбина (уколико сте платили и преузели пошиљку) можете уложити у Вашој најближој пошти и приложити сву пратећу документацију која иде у прилог тврдњи колико је заиста предметна роба плаћена (фактуру, извод из банке,свифт...) и насловити га на исту. Улагање приговора на извршени обрачун увозних дажбина или захтева за повраћај више наплаћених дажбина подразумева уплату Републичке административне таксе у износу од 560 динара коју треба уплатити на жиро рачун 840-742221843-57
  • Приговор (уколико пошиљку нисте преузели) подносите, такође у вашој пошти, где ће поштански оператор пошиљку заједно са Вашим приговором проследити на пошту царињења

Комисија која ће бити оформљена ће имати увид како у приговор тако и у захтев за повраћај више наплаћених дажбина- жалбу са пратећом документацијом.

У случају приговора комисија има увид и у робу која је била предмет обрачуна увозних дажбина.

Рок за подношење приговора или захтева за повраћај више наплаћених дажбина је 5 дана.

Напомињемо, да је врло важно да од поштанског оператора тражите на увид УПЦД – поштанско-царинску декларацију за сваку пошиљку коју Вам доставе (уколико не преузимате пошињку), како бисте имали увид у обрачунате дажбине.

За остале трошкове који нису назначени на УПЦД-у, више информација затражите од поштанског оператора.         

  1. Да ли је и ко ослобођен плаћања увозних дажбина на пошиљку?
  • Увозне дажбине су: царина и ПДВ (порез на додату вредност)

  • ПДВ се ПЛАЋА и на пошиљке мале вредности (мање од 50 евра), ако сте их наручили преко Интернета од неког правног лица. Дакле, ако сте преко Интернета наручили нешто што кошта мање од 50 евра, без обзира на малу вредност робе платићете ПДВ од 20 % од укупне вредности (погледајте шта пише на поштанско-царинској декларацији: ако стоји ПДВ 200 дин, то значи да је обрачунат порез од 20 % на пошиљку чија је вредност 1000 динара тј. око 8,5 евра). Истовремено, рубрика у којој пише ЦАРИНА ће бити празна, јер њу НЕ ПЛАЋАТЕ.

Пореско ослобођење прописано је само за пошиљке мале вредности које домаћи и страни држављани бесплатно примају од физичког лица из иностранства (пријатеља,рођака), под условом да те пошиљке нису комерцијалне природе и да њихова вредност не прелази износ од 70 евра.

  1.  Стигле су ми поручене шоље амортизера, које сам купио од приватниог лица на сајту Ebаy. Царина је износила 2.888 динара плус ПДВ, иако је пар шоља плаћен 25 евра.

Физичко лице које купује робу преко интернета од другог физичког лица (на сајту Ebаy или неком сличном) НИЈЕ ослобођено плаћања дажбина.

Пошиљке мале вредности (до 70 евра) које грађани добијају од физичких лица из иностранства, ослобођене су СВИХ увозних дажбина (царине и ПДВ-а), само под условом да за поменуту пошиљку НЕ ПОСТОЈИ ОБАВЕЗА ПЛАЋАЊА, дакле, да се не ради о трговини.

Увозне дажбине нећете платити ако Вам пошиљку бесплатно шаље рођак или пријатељ, а не особа која нешто продаје преко интернета.

  1.  Шта ако вредност моје пошиљке прелази лимит предвиђен повластицом?

У том случају ћете платити предвиђене увозне дажбине (царина + ПДВ).

Увозне дажбине на пошиљке које физичка лица примају из иностранства у поштанском саобраћају, чија вредност не прелази 3.000 евра, обрачунавају се применом јединствене царинске стопе у висини од 10 одсто, а на оцарињену вредност обрачунава се припадајућа стопа ПДВ. Притом, за поштанске пошиљке које подлежу наплати увозних дажбина, царинска основица увећава се за трошкове транспорта и поштарине.

У случају да су пошиљке вредније од горе наведеног износа (3.000 евра) или их наручују правна лица, обавезно је подношење декларације у писаном облику (Јединствена царинска исправа - ЈЦИ). Тиме се започиње поступак редовног царињења, који подразумева да ће се роба царинити по стопи утврђеној Законом о царинској тарифи.

  1. Шта је потребно урадити када пошиљка пристигне за правно лице?

Уколико је пошиљка пристигла на адресу правног лица поступак се може извршити само уз присуство странке у поступку или овлашћеног царинског агента, а да би било познато која документација је потребна мора се извришити преглед робе.

Прималац мора доћи лично (са печатом фирме и обавештењем о приспећу) или послати неког од запослених са овлашћењем или ангажовати овлашћеног царинског агента.

  1.  Да ли је вредност пошиљке једино мерило при одобравању права на увоз?

Није, јер физичка лица могу примати само пошиљке чија садржина јасно указује на то да је реч о роби за личне потребе или потребе домаћинства.

  1.  На основу чега се врши царињење поштанских пошиљака?

Царињење пакета започиње првенствено ОДРЕЂИВАЊЕМ ЦАРИНСКЕ ВРЕДНОСТИ неке робе (у овом случају пошиљке) и то применом метода које су прописане Царинским законом и пратећим прописима.

Царински службеници осим наведене вредности (односно рачуна), као методе за утврђивање царинске вредности, користе и друге методе, попут упоређивања вредности сличне или истоветне робе.

То се ради, јер се у пракси показало да се вредности робе произвољно наводе и то са различитим мотивима (некада се вредности више пута увећавају, а некада умањују са циљем остваривања права на повластицу), због чега се при одређивању царинске основице узимају са резервом.

  1.  Како цариници утврђују вредност робе?

Према Царинском закону, постоји 6 метода утврђивања царинске вредности, прописаних одредбама чл. 52. и 56. поменутог закона, а примена тих метода врши се по хијерархијском редоследу.
Наиме, уколико постоји сумња да пријављена вредност робе представља стварно плаћену цену, односно, ако цариник посумња у приложену документацију, рачун или фактуру, а увозник на царински захтев не пружи додатне доказе, царинарница има право да оспори пријављену вредност и да царинску вредност утврди на основу осталих прописаних метода у зависности од расположивих података.

Једна од метода је рецимо упоређивање вредности истоветне или сличне робе увезене у приближно исто време на територију Републике Србије.

  1.  Шта се подразумева под термином ''царинске дажбине''?

Под царинским дажбинама се подразумева обрачун царине и ПДВ-а, сви остали намети - поштарине, лежарине, услуга отварања пакета су поштанске услуге, које пошта наплаћује независно од наплате царинских дажбина. 

То другим речима значи да као физичко лице можете примити и вреднију пошиљку, али у њој не сме бити предмет који је намењен за вршење неке делатности (нпр. обичну, а вреднију бушилицу може примити и физичко лице, али професионалну, попут бушилице са компресором – не).

Уређаје потребне за вршење неке делатности можете да увезете само као правно лице, с тим што је неопходно да претходно проверите да ли је за тај уређај потребна и нека посебна дозвола за увоз. 

  1.  Контактирали су ме из курирске службе преко које ми је стигла пошиљка и послали ми уговор о заступању, па ме занима да ли сам у законској обавези да ме они заступају у царинском поступку и да ли уопште мора неко да ме заступа или то могу да урадим сама, као физичко лице?

Према царинским прописима, декларацију може да поднесе свако лице које може да пружи све информације које су потребне за примену одредаба којима се уређује царински поступак за који се роба декларише и које мора да буде у могућности да допреми робу или да организује да се роба допреми царинарници. Међутим, истим прописима је омогућено да свако лице може именовати царинског заступника. Услови и начин именовања царинског заступника у царинском поступку ближе су прописани одредбама чл. 13. – 16. Царинског закона.

Изглед и начин попуњавања царинских декларација прописани су Правилником о облику, садржини, начину подношења и попуњавања декларација и других образаца у царинском поступку који можете пронаћи овде

Када је реч о експресним пошиљкама (поштанске пошиљке које припадају услугама додатне вредности (курирске, експресне, убрзане и слично)), упућујемо на чланове 420. до 424. Уредбе о царинским поступцима и царинским формалностима, о чијој садржини се можете ближе упознати овде

  1.  Шта све треба да платим по пријему пошиљке и ко те дажбине наплаћује?

ЦАРИНСКА СЛУЖБА НАПЛАЋУЈЕ ИСКЉУЧИВО ЦАРИНСКЕ ДАЖБИНЕ (УКОЛИКО ИХ ИМА), ПДВ и АКЦИЗЕ, А СВЕ ОСТАЛО НИСУ ТАКСЕ КОЈЕ ГРАЂАНИМА НАПЛАЋУЈЕ ЦАРИНСКА СЛУЖБА!

 Следеће услуге наплаћује ПОШТА у складу са својом важећом тарифом:

  • подношење на царински преглед (ради се о такси коју наплаћује пошта за отварање пошиљке и упркос званичном називу нема никакве везе са царином)
  • поштанску провизију за уплату 
  • лежарину за пошиљке 
  1.  Због чега се дешава да увозне дажбине премаше вредност робе коју грађани поручују преко интернета?

То се може десити из више разлога. Један од њих је то што пошиљаоци сами увећавају реалну вредност пошиљке, која се наводи ради њеног обезбеђења. 

Дешава се и да пристигла роба подлеже наплати царине и ПДВ-а, када у царинску основицу поред цене транспорта улази и трошак поштарине.

То је случај и када грађани уместо обичне поште, користе услуге курирских служби (''DHL'', ''FEDEX'', ''UPS'' итд.), чије су услуге знатно скупље и самим тим могу да подигну царинску основицу.

  1.  Да ли можете да појасните поступак царињења на неком примеру?

Ево неколико примера:
 
а) МОБИЛНИ ТЕЛЕФОН ВРЕДНОСТИ 100 ЕВРА

 

Када је поштарина укључена у цену робе (тзв. shipping free)

 

100 eвра

 

Када поштарина није укључена у цену робе већ је посебно исказана, нпр. 20 евра

 

        100 + 20= 120 eвра

Обрачунава се јединствена царинска стопа од 10% на вредност робе

 

100 + 10 = 110 eвра

Обрачунава се јединствена царинска стопа  од 10% на износ добијен сабирањем вредности робе и поштарине

120 + 12 = 132 eвра

На тако добијену вредност обрачунава се ПДВ од 20%

 

110 + 22 = 132 eвра

 

На тако добијену вредност обрачунава се ПДВ од 20%

 

132 + 26,4 = 158,4 eвра

НАРУЧИОЦА ЋЕ ПОМЕНУТИ ТЕЛЕФОН СА ДАЖБИНАМА КОШТАТИ УКУПНО

 

                   

                    132 ЕВРА

НАРУЧИОЦА ЋЕ ПОМЕНУТИ ТЕЛЕФОН СА ДАЖБИНАМА КОШТАТИ УКУПНО

 

        158,4 ЕВРА

 б) ЦИПЕЛЕ од 80 ЕВРА
 
У случају да купац жели да наручи ципеле из иностранства које коштају 80 евра, ако узмемо да је транспорт плаћен нпр. 10 евра, онда ће царинска вредност бити 90 евра, јер цена транспорта улази у царинску вредност, а износ царине применом јединствене стопе царине од 10% износиће 9 евра. Основица за плаћање ПДВ је 99 евра (царинска вредност од 90 евра + износ царине од 9 евра). Износ ПДВ који се плаћа у конкретном слуачају, по стопи од 20% износића 19,8 евра. Значи, укупне дажбине ће износити: износ царине 9 евра + износ ПДВ 19,8 евра = 28,8 евра. Обрачун се врши у динарима по званичном курсу НБС.
 
в) ПАНТОЛОНЕ од 40 ЕВРА
 
У случају да купац жели да наручи пантолоне из иностранства које коштају 40 евра, ако узмемо да је транспорт плаћен нпр. 10 евра, царинска вредност ће бити 40 евра, јер у овом случају трошкови превоза не улазе у царинску вредност. Основица за плаћање ПДВ је 40 евра, што значи да ће применом стопе ПДВ од 20% у нашем примеру износ ПДВ бити 8 евра. Значи, укупне дажбине ће износити 8 евра. Обрачун се врши у динарима по званичном курсу НБС.
 
г) КЊИГА од 5 ЕВРА
 
У случају да купац жели да наручи књигу из иностранства која кошта 5 евра, ако узмемо да је транспорт плаћен нпр. 5 евра, царинска вредност ће бити 5 евра, јер у овом случају, трошкови превоза не улазе у царинску вредност. Основица за плаћање ПДВ је 5 евра. Износ ПДВ, у нашем примеру, по стопи од 20% износиће 1 евро. Обрачун се врши у динарима по званичном курсу НБС.
 
НАПОМЕНА: Уколико бисте рецимо поручивали путем поште акцизну робу (попут рецимо цигарилоса, цигара, дувана за луле), треба пре свега да водите рачуна о прописаним количинским ограничењима, која су иста као и у путничком промету (50 цигарета, 25 цигарилоса до 3 грама по комаду, 10 цигара, 50 грама дувана или одговарајућа комбинација наведених производа). Такође треба имати у виду да се на ову врсту производа наплаћује и акциза, чија се висина периодично усклађује.

  1.  Шта да радим ако ми стигне пошиљка из које је нешто извађено, или ми пошиљка уопште не стигне?

Царински службеници не отварају пошиљке, нити их достављају примаоцима, већ је то посао поштанских службеника. Сва питања која се тичу оштећења пошиљке и кашњења у допреми треба да упутите поштанском оператору.

Према Правилнику о општим условима за обављање поштанских услуга (Службени гласник РС 24/10) имате право на ''Рекламацију због оштећења или умањења садржине поштанске пошиљке'', као и на ''Рекламацију у случају неуручења или прекорачења рока за уручење поштанске пошиљке''.

  1.  Колики је рок да доставим документацију која ми је тражена?

Законски рок у коме треба да доставите тражену документацију је 30 дана.

Да би царински поступак био окончан царинска испостава ће вам упутити позив поштом да доставите неопходну документацију ако се прегледом садржаја ваше пошиљке установи да су за њен увоз неопходне одређене дозволе, или ако постоји дилема око права увоза, вредности робе и сл.

Уколико то не учините у предвиђеном року, ваша пошиљка ће бити враћена пошиљаоцу.

  1. Зашто је моја пошиљка враћена у иностранство када сам доставио тражену документацију?

Ваша пошиљка је враћена пошиљаоцу, јер сте одбили њено преузимање, а нисте правовремено поднели приговор/жалбу на налаз царинарнице. Рок за то је 5 дана. У таквим случајевима одредишна пошта враћа пошиљку пошти царињења као неуручену, те се иста враћа пошиљаоцу на назначену адресу.

У конкретном случају, царински службеници по окончању царињења, никако нису могли да вам као странци у поступку сугеришу да накнадно приложите доказ о вредности робе, пошто је обрачун дажбина већ извршен.

Ваше је право да изразите своје неслагање са износом процењених дажбина и уложите приговор на налаз царинарнице, те да у управном поступку изнесете све чињенице и околности и поднесете исправе и друге доказе значајне за доношење одлуке (предрачун, рачун, извод из банке, извод о плаћању преко Pay Pal-а...). Али то морате учинити у предвиђеном року.

Пошиљке из Кине долазе на пошту царињења без назначеног садржаја у пошиљци, а у опису робе готово увек стоји реч ''поклон''. Робу углавном не прати фактура, због чега царински службеници примењују методе вредновања предвиђене чланом 56. Царинског закона, ради утврђивања царинске основице. 

  1. С обзиром да нисам, нити ћу бити у могућности да подигнем пошиљку, јер немам средстава да платим дажбине, интересује ме да ли је тачно да ћу због тога сносити неке последице, односно да ли имам право да вратим пошиљку у иностранство?

Имате право да вратите пошиљку у иностранство. Потребно је да се захтевом за одустајање од царињења обратите Вашем царинском заступнику, након чега ће царинска декларација бити сторнирана, а Ваша пошиљка враћена пошиљаоцу. То значи да у том случају нећете имати никакав царински дуг, нећете се водити као царински дужник и самим тим нећете сносити било какве последице.

  1. Пошиљка коју сам наручио и регуларно платио приспела је Србију у јануару. Приликом царињења направљена је грешка приликом обрачуна дажбина, због чега сам уложио жалбу и платио административну таксу. Међутим, ни после више од 30 дана од приспећа, пошиљку нисам добио, већ је она више пута слата између матичне поште и поште царињења, зашто је то тако?

Жалбена процедура може да потраје, јер је потребно да жалба коју сте написали и проследили стигне до царинске испоставе која је спроводила царинску процедуру над вашом пошиљком на поновно разматрање.

Тада се формира Комисија која поново прегледа вашу пошиљку и разматра царинске дажбине које су обрачунате, након чега доноси решење да ли се прихватају ваше тврдње из жалбе, у року не дужем од 60 дана, од дана када је запримљена жалба у испостави.

По ономе што се види из статуса ваше пошиљке, она је поновно враћена у Вашу пошту за испоруку. Потребно је да посетите вашу пошту и да се распитате зашто пошиљка није прослеђена на поновно одлучивање, већ је враћена на испоруку. Дакле, то је питање за Пошту.

Један од могућих разлога је и то да нисте платили Републичку административну таксу од 560 динара, коју сте у обавези да уплатите на жиро рачун 840-742221843-57 уколико желите да се поново одлучује по вашој жалби.

Након што царинска испостава заврши свој део посла у вези са разматрањем жалбе, потребно је да надлежна царинарница донесе решење у царинско управном поступку. Након окончања поступка Решење ћете добити на кућну адресу. У међувремену, пошиљка је смештена у Пошти царињења и за њу је одговорна ЈП Пошта Србије.

  1. Купила сам чизме и торбу из иностранства (преко ДХЛ), али сам морала да их вратим због погрешних величина. Продавац ми је одмах вратио новац, али коме да се обратим за повраћај новца за увозне дажбине које сам уплатила за ту робу и шта ми је све потребно од документације?

Процедура повраћаја средстава уплаћених на име царинских дажбина у случају враћања робе у иностранство тече на следећи начин:
Подносите захтев за повраћај средстава (у слободној форми кратко опишете шта се догодило и наведете разлог враћања робе) предате га лично или пошаљете поштом на адресу надлежне царинарнице (то је она којој припада испостава на којој је роба оцарињена https://www.carina.rs/o-nama/carinarnice/kontakti-carinarnica.html)

Уз захтев прилажете следеће:

  • Доказ да је роба ушла, а потом и напустила земљу (фотокопије увозне и извозне царинске декларације)
  • Очитану личну карту
  • Фотокопију платне картице на коју желите да Вам новац буде уплаћен
  • Признаницу о уплаћеној Републичкој административној такси у износу од 560 динара

Колеге из надлежне царинарнице доносе решење на основу ког Вам на жељени рачун уплаћују средства плаћена за царину, након чега подносите захтев Пореској управи како бисте рефундирали и износ плаћеног ПДВ-а.

  1. Због чега ми је тражена дозвола за увоз, када су се у мојој пошиљци налазили само витамини/седам батерија?

Као појединац немате право да увозите већу количину/већи број комада истоветне робе, јер се доводи у питање да ли је та роба намењена за ваше личне потребе или за даљу препродају, нарочито ако се из базе података види да сте ту робу и раније поручивали.

Да подсетимо, пошиљка је некомерцијалне природе ако се ради о повременим пошиљкама, и ако њен садржај чини роба намењена искључиво за личну употребу корисника повластице или чланова његове породице, која по својој природи и количини не указује на то да је роба намењена препродаји.

  1. Хтела сам да пошаљем у Русију слаткише својим пријатељима, али сам чула да то није дозвољено?

Из перспективе царинске службе за такву Вашу намеру нема препрека, уколико су поменути слаткиши у оригиналном паковању и уколико њихова количина не изазива сумњу да је реч о недозвољеној трговини.

  1. Зашто не могу да преузмем сочива/протезу које сам наручио из иностранства?

НИЈЕ ДОЗВОЉЕНО слање лекова и медицинских средстава поштанским пошиљкама, било да сте их сами наручили или их Вам је неко послао.

  1. Како сам као правно лице склопио уговор са Поштом Србије за услугу Post Export, могу ли бити ослобађен трошкова царине при слању робе у земље региона, уколико имам доказ да је роба произведена у Србији. Интересује ме шта је све потребно како бих то доказао?

У складу са Споразумом о слободној трговини ЦЕФТА 2006, као и Регионалном конвенцијом о пан-евро-медитеранским преференцијалним правилима о пореклу, можете извозити у све стране потписнице, односно путем поште слати робу са преференцијалним пореклом, која ће бити ослобођена плаћања царине.

Како би могао да користи ову повластицу, извозник је у обавези да приликом спровођења поступка извозног царињења робе достави документацију, на основу које се са сигурношћу може утврдити да производ има преференцијално порекло.

Да би производ имао тзв. преференцијално порекло није довољно да буде само произведен, већ мора да буде у потпуности добијен или довољно обрађен, односно прерађен у Србији.

Уколико поседујете сву потребну документацију можете се директно обратити царинској испостави Пошта, где ћете царинском службенику поред изјаве на фактури, ставити на увид и горе поменуту документацију.

Ако нисте сигурни да имате све што вам је неопходно за утврђивање статуса порекла конкретног производа Управа царина Србије у томе може да вам помогне. У том случају писани захтев упутите поштом на адресу:

Министарство финансија – Управа царина, Булевар Зорана Ђинђића 155а, Нови Београд, са доказом о плаћеној административној такси прописаној Законом о републичким административним таксама.

  1. Како да се заштитите од потенцијалних превара у вези са поштанским пошиљкама?

Покушаји превара на интернету нису реткост, а жртве изнуде новца су грађани који или очекују пристизање пошиљке или је реч о обавештењу о пошиљци коју нису наручили, поклону или новцу освојеном на сумњивим лутријама и наградним играма.

Најбоља превенција је да будете обазриви и скептични. Размислите да ли сте поручили нешто из иностранства или сте учествовали у некој наградној игри, јер ако нисте, онда није логично ни да очекујете да вам нешто стигне.

Дешава се да се преваранти обраћају у име царинске службе Србије или пак, у порукама и мејловима наводе да пре преузимања пошиљке ''хитно треба уплатити новац за царину''.

Лажна обавештења о приспелим пошиљкама, као и она о наводним наградним играма су познато средство превараната у којима се врло често злоупотребљавају имена јавних институција, јер оне представљају гарант сигурности.

Ако вам се деси да добијете такав мејл или поруку, никако не плаћајте било какву поштарину, отпремнину, увозне дажбине и сл. без детаљне провере!

Сетите се следећих ствари:

  • Не уплаћујте новац непознатим особама, чак иако очекујете пошиљку из иностранства.
  • Царински дуг се измирује на шалтеру поште или приликом преузимања, а не уплатом новца на било које физичко лице.
  • Пошиљку вам на кућну адресу доноси поштански службеник или вам у поштанско сандуче оставља обавештење о приспећу пошиљке.
  • Не наседајте на наводе о ''кратком року за уплату дажбина'', како најчешће стоји у таквим електронским порукама.
  • Рок за чување пакетских пошиљака је 30 дана, а не неколико сати.
  • Пре преузимања пошиљке можете да видите на основу чега је извршен обрачун дажбина у документу који се зове ''Увозна поштанско царинска декларација''.
  • Рачун за увозне дажбине које наплаћује царинска служба је обрачунат искључиво у динарима.
  • Ако заиста треба да се достави нека додатна документација пре царињења или нешто треба лично да се преузме, о томе би вас иницијално обавестио овлашћени царински службеник путем поште.
  • Путем електронске поште од Управе царина можете добити мејл само са званичног домена carina.rs, а не са популарних бесплатних сервиса за електронску пошту (gmail, yahoo итд.).
  • Управа царина вам званично обавештење никада неће послати преко друштвених мрежа.
  • Управа царина не организује никакве наградне игре.

Пошто оштећени буду само они који пожуре да уплате тражену суму без претходне провере, трудите се да не подлегнете еуфорији и да пре било каквог плаћања урадите следеће:

  • Проверите адресу и веродостојност сајта са кога стиже обавештење.
  • Покушајте да контактирате пошиљаоца поруке или мејла за више информација.
  • Обавезно избегавајте дељење личних података, нарочито бројева кредитних картица и банковног рачуна.
  • Уколико вас електонска пошта упућује на неку од царинско-поштанских или граничних испостава, њихове контакте можете пронаћи на сајту Управе царина Србије https://www.carina.rs/o-nama/carinarnice/kontakti-carinarnica.html
  • Обратите се најближој полицијској станици и пријавите случај.
Последњи пут ажурирано: 2024-09-02 13:14:47