Током протекле деценије цариници запленили 142 килограма злата

У тексту објављеном на порталу ''Бизнис & Финансије'' између осталог стоји да је заплена велике количине злата вредности 357.000 евра пре неколико недеља на прелазу Хоргош један од последњих у низу покушаја кријумчарења племенитих метала преко наше границе. Док из Управе царина кажу да је то уобичајено за кризна времена, када цена жутог метала скаче, стручњаци за трговину овим металом из компаније ''Tavex zlato & srebro'' подсећају грађане како да се заштите од превара илегалних трговаца. Наглашавају да инвестиционо злато увек треба куповати код проверених трговаца, у оригиналном паковању и уз фискални рачун.Према подацима Управе царина, последње спречавање кријумчарења злата забележено је 8. маја, када је у пртљагу путника откривен непријављени златни накит, инвестиционо злато и колекција луксузних сатова.

 Кријумчарили злато чак и у теглама ајвара

– Кризна времена, без обзира чиме су условљена, увек изнова покрећу тренд кријумчарења робе која има универзалну и дуготрајну вредност, као што је случај са племенитим металима. Посматрано у ширем временском контексту, цариници су злато проналазили у готово свим облицима: у праху, листићима, полугама, плочицама, ломљено или претопљено, али је ипак највише било накита – кажу нам из Управе царина и додају да кријумчари веће количине злата углавном скривају у фабричким или спрецијално дограђеним шупљинама возила, док га путници крију на најразличитијим местима.

– Најчешће су га сакривали у пртљагу, торбицама, појасевима око струка, ципелама, вешу, али смо га проналазили и у дечијим играчкама, пеленама, јастуцима, па чак и оригиналним паковањима турског чаја – наводе наши саговорници и кажу да су царински службеници овај племенити метал откривали чак и у детерџенту за рубље, наизглед неотвореном тетрапаку сокова и млека, готовим јелима, шупљинама вешалица за гардеробу, па чак и у теглама ајвара.

– Необичан је и случај са граничног прелаза Градина од пре неколико година, када је путница једног аутобуса покушала да испод пазуха сакрије и прокријумчари готово два килограма златног накита – кажу из Царина. Међу кријумчарима има и страних и домаћих држављана, мада предњаче страни, због тога што је Србија на раскрсници путева између истока и запада и транзитна је земља за многе путнике.

Полуга мора да има сертификат и основне податке

Према подацима Министарства трговине, током прошле године само 14 компанија добило је дозволу за увоз инвестиционог злата. То подразумева низ пратеће документације и сертификата које трговац мора да поседује.

– Свака полуга мора да има сертификат, а то је њено оригинално паковање. Купац треба да води рачуна да паковање није отварано, оштећено и да су сви детаљи на самој полуги верни, а то су серијски број, тежина, чистоћа, као и да се не разликује једна од друге – сви детаљи морају бити идентични – објашњава Георги Христов генерални директор ''Tavex zlato & srebro''. Такође, свака златна полуга има одређене димензије – тежину, ширину, висину. Ако производ није исправан, један од ових параметара неће бити тачан.

Што се кованица тиче, код њих сертификат не постоји, тако да су једине опције за проверу: тежина и димензије производа, као и генерално стање и детаљи производа. Уколико је кованица лакша, то може да указује да је производ израђен од другог метала или није адекватне чистоће, јер злато има специфичну густину. Само стање производа – ситна ошћетења, несаобразност производа, трагови коришћења, такође указују да неоригиналан производ. Када је кованица потпуно нова, њега тежина стопостотно мора одговарати декларисаној. На пример, дукати Франц Јозеф и Бечка филхармонија се данас раде на машинама најновије технологије, тако да детаљи тих кованица морају бити изузетно прецизни, те није могуће да буду несиметричне или различите.

Како Христов наводи, препорука за купце је да се све купују легално, код званичних трговаца инвестиционог злата. На тај ће се начин заштитити и бити сигурни да су обавили безбедну куповину.

– Паковања златних полуга изгледају као дебитне картице – то паковање представља њихов сертификат. На самом паковању постоји серијски број који је наведен и на самој полуги. Спаковани заједно представљају један недељиви део – зато паковање мора бити фабрички затворено. Није могуће да постоји било какво ''фабричко'' оштећење паковања – објашњава Христов и додаје да се за разлику од полуга, кованице из ливнице шаљу у пластичном паковању која се зове ''тубус''.

– Готово свака кованица којом се тргује у Србији је из ливнице ''Muenze Osterreich'', која све своје производе шаље на исти начин. Након пријема сваки трговац пакује сваку кованицу у засебну пластичну капсулицу, тако да за ове производе паковање трговца није гаранција да је производ исправан – тврди наш саговорник и подвлачи да сертификате у свету могу да издају само званични произвођачи производа.

Како каже, да би неки производ имао сертификат, он пре свега мора да буде део тог сертификата – производ и његово паковање су недељиви.

– Са друге стане, ако постоји серијски број он мора бити наведен и на паковању и на сертификату. Међутим, неки трговци издају такозване сертификате – одштампани комад папира који у реалности не вреди ништа. Уколико се клијент одлучи да купи златну полугу – добиће сертификат свакако – а то је само паковање полуге, директно из ливнице. Уз ту полугу законски он мора да добије фискални рачун и фактуру, а серијски број производа мора бити наведен на фактури – наглашава Христов.

Домаћи прописи усаглашени са законодавством ЕУ

Како у Управи царина кажу, мада су домаћи прописи готово у потпуности усаглашени са прописима ЕУ, као и са правном регулативом земаља региона, одакле долази највећи број транзитних путника, најчешћи изговор свих који покушају да илегално унесу злато, је да нису знали да је приликом уласка у нашу земљу потребно пријавити све драгоцености, изузев личног накита.

– Уз пуно уважавање културолошких разлика и традиције појединих народа, под личним накитом се подразумева оно што путник носи на себи, или пак за потребе датог путовања, док је као и свуда у свету, веће количине драгоцености потребно пријавити – објашњавају у Управи царина. Како додају, драгоцености које нису регуларно пријављене на граници, буду одузете, привремено или трајно, а о судбини задржаног злата, као и свих других роба, одлучује надлежни суд. Све оно што правоснажном судском пресудом буде трајно одузето, излаже се јавној продаји.

Надлежни апелују на купце да пазаре само код регистрованих трговаца, јер у супротном ризикују да плате робу која не одговара понуди и при том изгубе новац, јер такви трговци често престају да раде, односно у случају онлајн продаје, ''гасе'' сајтове и мобилне телефоне, па купац више не може да ступи са њима у контакт.