Политика: Килограм и по злата у теглама ајвара

Шверц злата увек је био привлачан кријумчарима широм света, па и онима који са таквим намерама пролазе кроз нашу земљу. У прилог овоме говоре и подаци које смо сазнали у Управи царина: у претходне три године у Србији је заплењено више од 40 килограма овог племенитог метала. Злато се на црном тржишту веома добро котира и у земљама попут Швајцарске, Белгије, Холандије, Луксембурга, па и Јапана. Према искуствима наших цариника за илегалне токове златног накита више не постоје јасно дефинисани путеви.

Прошле године је, на пример, на граничном прелазу Градина откривено више непријављеног злата на излазу него на улазу у земљу. Цариници су злато налазили у свим облицима: у праху, листићима, полугама, преко ломљеног и претопљеног, али је највише било накита – од уобичајеног до луксузних комада опточених драгим камењем. Кријумчари су маштовити. Златни накит је откриван у тетрапацима од сокова и млека, готовим јелима, шупљинама вешалица за гардеробу. На Градини је пре неколико година кријумчар сакрио килограм и по златног накита у тегле ајвара.

„Често се дешава да наши службеници у личном пртљагу проналазе злато које путници не пријављују, јер сматрају да је реч о личном накиту. Личним накитом сматра се оно што се носи на себи, међутим aко путник око врата стави килограм златних огрлица или у торбицу која му виси око врата, може одмах да рачуна да то код цариника неће проћи као лични накит”, каже наш саговорник из царине.

Пре месец дана цариници су на Градини испразнили препуни гепек „шевролета”, након чега су у фабричкој шупљини за алат нашли златан накит у вредности од око пола милиона динара. Док су цариници мирно радили свој посао, путници су све време викали, бацали своје ствари и протестовали због прегледа аутомобила и пртљага. У Управи царина наводе да их често питају шта се дешава са накитом који заплене.

„Уколико суд тако одлучи, злато завршава на лицитацијама на којима могу да учествују само фирме регистроване за такву делатност, односно златари и јувелири, а до тог тренутка драгоцености се чувају у царинским сефовима. Новац од продаје злата и златног накита директно се слива у државни буџет”, објашњавају за наш лист у царини.

На граничном прелазу Прешево цариници су пре две године из шупљина једног аутомобила извадили више од 14 килограма златног накита и око 100.000 евра. Македонац, који је путовао сам, рекао је да нема ништа да пријави, али га је цариник упутио на преглед мобилним скенером. Анализом снимка уочене су неправилности око мењача. Када је исечен алуминијумски лим око ауспуха, видело се да је возило преправљано ради кријумчарења и већ су се назирали први пакетићи злата. Даљом демонтажом радници су извадили 47 пакета злата тежине 14,5 килограма, међу којима је било сакривено и 99.000 евра у апоенима од по 500 евра.

У царини кажу да када се открије неки овакав случај на истражним органима је да утврде коме или чему је вредност злата заправо требало да послужи. Неретко ти прекршаји само указују на преливање новца у неке друге криминалне токове.