Илегална трговина прети дивљим врстама

Светски дан дивљих врста обележава се широм света 3. марта, поводом чега је Група за спровођење CITES конвенције Министарства заштите животне средине у сарадњи са зоо-вртовима на Палићу, у Београду и Природњачким музејом покренула акцију информисања јавности о значају заштите угрожених врста биљака и животиња. Србија је на таквом географском положају да као једна од најфреквентнијих рута за промет робе у овом делу Европе, има кључно место и у борби против кријумчарења дивљих врста. Осим тога што је транзитна држава преко које се кријумчаре угроженe дивљe врсте из целог света намењене крајњим купцима на црном тржишту у ЕУ, у последњих неколико година Србија је све чешће и држава коначног одредишта за кријумчарене примерке угрожених дивљих врста. Од 2010. године, у нашој земљи заплењено је више од 2.000 живих примерака дивљих врста животиња, међу којима су најбројнији гмизаваци и птице, мада је било и примерака крупнијих сисара попут вукова и мајмуна. Из царинске праксе је познато да се живе животиње најчешће пакују заједно у џакове, кутије, кавезе и слично, а затим се прикривају у товарном делу возила или у посебним преградама за кријумчарење. Понекад се шверцери опредељују и да сами кријумчаре мање количине живих животиња попут птица, гмизаваца, водоземаца и мањих сисара у свом личном пртљагу или чак на свом телу. Због стреса, имобилизације, недостатка ваздуха, вентилације, воде и хране, пренатрпавања, скученог простора и често врло дугог пута, много животиња угине током кријумчарења, а оне које буду на време откривене збрињавају се у зоолошким вртовима или специјализованим прихватилиштима. Овогодишњи Светски дан дивљих врста посвећује посебну пажњу великим мачкама, које иначе спадају међу најпознатије дивље животиње на планети, попут тигрова, лавова, леопарда, јагуара, рисева и многих других. Нажалост, данас су ови харизматични предатори суочени са бројним претњама које су проузроковане људским  активностима. Дивље популације великих мачака опадају алармантном брзином због губитка станишта и плена, сукоба са људима, али све чешће и због криволова и илегалне трговине њиховим крзном, канџама и другим деловима тела који се користе у азијској традиционалној медицини. Популација тигрова је у последњих 100 година опала за 95%, а популација афричких лавова пала је за 40% за само 20 година. По проценама Интерпола, годишња вредност илегалне трговине дивљим врстама на глобалном нивоу износи између 8 и 10 милијарди америчких долара, што је сврстава међу првих пет илегалних активности на глобалном нивоу по профитабилности. Све чешће организоване криминалне групе директно угрожавају опстанак неких од најатрактивнијих дивљих врста кроз криволов и кријумчарење. Детаљније информације поводом 3. марта Светског дана дивљих врста прочитајте на сајту Министарства заштите животне срединеhttp://www.ekologija.gov.rs/wp-content/uploads/razno/3._mart_2018_Svetski_dan_divljih_vrsta_informativni_materijal.pdf