Задржавање на граници као последица мигрантске кризе

Представници Управе царина и Управе граничне полиције одговарали су на питања о могућностима бржег протока робе, са фокусом на њеном задржавању као последици мигрантске кризе, али је било речи и о квалитетнијим услугама, безбедносним изазовима и другим темама. Поводом теме транспорта  избеглица, Веселин Милошевић, заменик директора, указао је да  Управа царина у циљу откривања илегалних миграната и њиховог даљег процесуирања делује, пре свега на основу размене информација на државном нивоу од којих су најзначајније оне од Министарства унутрашњих послова – Управе граничне полиције. Други прстен добијања информација подразумева сарадњу са другим царинским администрацијама, као и осталим учесницима у поступку, на првом месту са њиховим министарствима унутрашњих послова.

Што се наше опреме тиче, Управа царина располаже са преко 20 различичитих скенера, од којих су најважнији стационарно-мобилни који се користе на најфреквентнијим граничним прелазима на Коридору 10 (Прешево, Градина,  Хоргош, Келебија и Батровци). У складу са интегрисаним управљањем границом, све податке и искуства делимо са МУП-ом, пре свега Управом граничне полиције. Наравно, сви резултати и успеси су заједнички, нагласио је Милошевић. Он је објаснио  да постоји сијасет начина скривања људи, наглашавајући чињеницу да је Европска комисија прошле године Србији упутила посебну захвалницу за успехе у откривању илегалних миграната.

Учешће на панелу Милошевић је искористио да упозна присутне са новинама које имају везе са транспортом и логистиком и  које говоре о нашим напорима да Република Србија у свим аспектима царинског пословања достигне стандарде високо развијених земаља. Тиме се стварају услови за пуноправно учешће у Европској унији, што је и стратешко опредељење Владе Републике Србије. У том контексту он се посебно осврнуо на почетак процеса увођења потпуне аутоматизације  царинског пословања, нагласивши да се ради о увођењу аутоматизованог извоза и аутоматизованог увоза робе, што подразумева да ће се ови поступци спроводити без употребе папира.

Модератор панела, Маријан Банели, потпредседник Хрватског друштва лобиста (Акредитовани лобиста у ЕУ парламенту Југоисточне Европе и Дунавског региона) рекао је да је у Хрватској покренута приватна иницијатива о формирању зоне заједничке контроле граничних служби ове земље и Србије, на прелазима Батровци-Бајаково, како би се ефикасније решавали проблеми задржавања, због којих трпи транспортна привреда.

Истакнуто је да је досадашње искуство у вези заједничких  контрола на неким граничним прелазима између Хрватске и Словеније веома позитивно. Представници МУП-а и Управе царина, су подржали ову иницијативу за чије остварење је потребан споразум две државе. Наведено је да Србија већ има споразум о заједничком железничком прелазу са Бугарском (станица Димитровград), који би требало да буде реактивиран. Нажалост, споразум са Црном Гором из 2009. године није заживео. Такође, имамо споразум о заједничкој железничкој станици са Македонијом, али заједничка контрола још није постављена на ноге.

Према Милошевићевим речима, незванична информација је, да је Влада Македоније, крајем јануара ове године, усвојила одлуку да преложи српској влади формирање заједничког друмског прелаза Прешево-Табановци. Уколико би та иницијатива заживела, био би то први велики заједнички друмски прелаз, имајући у виду да већ имамо један мањи између Србије и Мађарске.

На скупу је наглашено да је повећаног задржавања транспортера на неким граничним прелазима, углавном Батровцима и Хоргошу, било и пре мигрантске кризе. Заказан је састанак на Батровцима 4. априла, када ће се разматрати проблеми који по мишљењу превозника утичу на дуже трајање процедура, што се одражава и на економски аспект  њиховог пословања. Поред представника транспортних удружења Словеније, Хрватске, Србије и Бугарске, очекује се и присуство надлежних из Министарства грађевинарства, саобраћаја  и инфраструктуре, Министарства финансија (Управе царина) и МУП-а (Управе граничне полиције).