Краду шумске корњаче па их шверцују у Кину

Како објашњава Кристијан Овари, биолог у Зоолошком врту Палић, наше животиње често заврше у иностранству где их користе у исхрани, али и у медицинске сврхе.

- Шумске корњаче се налазе поред барских и крадљивци њих сакупљају из природе и превозе за иностранство. Са колегом из Кине смо имали занимљив разговор у ком нам је речено да се код њих кости корњача мељу и користе у медицини, али и као додатак јелима. Друга група на удару су папагаји. То није наша аутохтона фауна, али путеви кријумчарења воде кроз Србију. Увезе се на десетине хиљада, а онда нестају илегалним путем, што значи да се превозе напоље - каже Овари за “Блиц”.

Према речима Милана Пауновића из Природњачког музеја у Београду, кријумчарење животиња је данас једна од најуноснијих криминалних радњи на свету, а Србија је одувек била на раскрсници илегалних путева. - У Србији постоји велики број заплена животиња - и живих и мртвих и њихових деривата и делова. Судство још није навикло на овакве случајеве и већ дужи период се то код нас уходава. Још имамо случајеве да се људи ослобађају од кривичних пријава зато што у судској пракси није било таквих случајева - истиче Пауновић на Палићу, где је поводом Дана дивљих врста животиња у овом Зоо-врту организована изложба у чијој поставци су били желе од корњаче, оклопи, кобре и шкорпије у флашама напуњеним ракијом.

Када се открију и заплене живе дивље животиње, оне захтевају хитну интервенцију, негу и збирњавање.

- Сарадници Завода, затим колеге из покрајинског Завода и инспекцијске службе излазе на терен и учествују у збрињавању и прихватању озлеђених, напуштених и оних животиња које не могу даље самостално да живе у природи. Те животиње транспортујемо у Прихватилиште врта на Палићу или у Београдски зоолошки врт. Ради се најчешће о повређеним и напуштеним врстама птица или отрованим јединкама. После неге и рехабилитације, ако постоји могућност, враћамо их у природу - каже Ненад Секулић, начелник Одељења за биодиверзитет, еколошке мреже и одрживи развој Завода за заштиту природе Србије. Како за “Блиц” кажу у Управи царина, шверц заштићених биљних и животињских врста је у свету много присутнији него у Србији, о чему говоре и подаци Интерпола, према којима се нелегална трговина ретким и заштићеним животињским и биљним врстама убраја у један од пет најуноснијих облика илегалне трговине. Штавише, верује се да је ова врста шверца уноснија чак и од трговине људима.

- Мисле да је то брз и лак начин за добру зараду, док животиње посматрају искључиво као извор профита а што је врста ређа, то је њена вредност већа - наводе у Царини.

У ауто-приколици и мајмун и крокодил

Како кажу, Србија је махом транзитна земља за егзотичне примерке биљних и животињских врста, а ретко и њихово крајње одредиште.

- Царинска искуства из праксе бројна су и врло сликовита, од голуба у рукаву, тукана у коферу, мајмуна и крокодила у ауто-приколици, па до случаја са шест преплашених и загрљених макаки мајмуна. На тржишту вредност једне јединке ове врсте достиже и три хиљаде евра.

У сећању цариника остаће упамћене и заплене живих змија, гуштера и жаба, уредно спакованих у вреће и пластичне кутије за храну. На Прешеву је пре неколико година забележен случај кријумчарења мајмунице старе седам година и мужјака крокодила - наглашавају у Царини. Змија афродизијак

Четири флаше из Камбоџе пуне азијског напитка у којем је иначе змија са шкорпијом у чељустима, а користи се као афродизијак, заплењено је код двојице Румљана на Аеродрому „Никола Тесла“.

Препарирана глава срндаћа

Трофејни рогови заштићене врсте срндаћа откривени су на Ватину, а неколико месеци раније код путника из Истанбула је на Аеродрому „Никола Тесла“ нађена препарирана глава исте врсте срндаћа. Крзно афричког леопарда

Препарирану главу заштићене врсте вука (Цанис лупус) покушао је да без одговарајућих ЦИТЕС дозвола у нашу земљу унесе руски држављанин који је допутовао летом из Москве. - На аеродрому су откривена и два крзна афричког леопарда (Пантхера пардус), чија је вредност процењена на 5.000 евра. Носио их је у пртљагу држављанин Црне Горе, који је допутовао из Нигерије преко Франкфурта у Београд. Он је том приликом објаснио да ради у Африци и да је крзна добио на поклон - кажу у Царини.