Користимо "колачиће" како би побољшаљи употребљивост интернет сајта. Уколико наставите коришћење интернет странице, Ви прихватате услове коришћења. Више информација
25. 03. 2018.
Kонтролишући курирске пошиљке царински службеници су, између осталог, запленили и мању количину алкохолних пића познатих домаћих брендова. У оригиналној амбалажи био је лажни садржај.
Да би оваквих случајева било што мање, а знање о заштити права интелектуалне својине веће, у организацији Управе царина, Одељење за заштиту интелектуалне својине, и Привредне коморе Србије, осмишљена је радионица за произвођаче и дистрибутере алкохолних пића. Међутим, због недовољног интересовања, које говори о несхватању озбиљности теме, радионица је одложена за 19. април.
Монопол над знањем некада се дуго чувао. Конкурентима је требало доста времена да „прекопирају” идеју. То, међутим, данас више није случај, јер се знање шири планетарно готово тренутно. На мети је све што доноси профит: производне, финансијске, организационе, маркетиншке, техничке, научне и друге заштићене информације и подаци. Тако да у савременом свету већ одавно не постоји ниједна развијена земља или просперитетно друштво, које нема развијен систем заштите интелектуалне својине чији је значај први пут признат у Париској конвенцији за заштиту индустријске својине 1883. године.
– У светлу недавно отвореног поглавља седам, које се односи на заштиту интелектуалне својине и које је веома важно за претприступне преговоре, морам да нагласим да смо се готово у потпуности ускладили са регулативом Европске уније, што је између осталог и услов за затварање овог поглавља – изјавио је за „Политику” начелник Одељења Управе царина за интелектуалну својину Небојша Анђелковић.
Пракса је показала да нова технологија има додатну тржишну вредност ако је заштићена патентом, поједини производ је тржишно вреднији ако је означен препознатљивим, регистрованим жигом, док ће међу бројним сличним производима у предности увек бити онај који има привлачан индустријски дизајн, правно заштићен од имитирања. У Србији се заштитом права интелектуалне својине баве: Завод за заштиту интелектуалне својине, Тржишна инспекција, царински органи и институције судства. Наведене институције сарађују међусобно, али и са носиоцима права интелектуалне својине, кроз размену информација, искустава и на сваки други начин у заједничкој борби против лажњака.
– Да би фирма, предузеће или дистрибутер, у овом случају алкохолних пића, штитио свој интерес, пре свих поступака код Управе царине, мора у Заводу за интелектуалну својину да поднесе одређену документацију и региструје свој жиг. Жиг је право којим се штити знак који у промету служи за разликовање робе. Знак може да се састоји од речи, слова, бројева, слике, цртежа, распреда броја, као и музичких фраза – објашњава наш саговорник и додаје:
– Значи први корак заштите је жиг, што домаћи произвођачи и даље не користе довољно због неупућености и свести о важности ове заштите. Следећи корак је да Управи царине, потпуно бесплатно, поднесу захтев да царина из свог делокруга предузима мере на заштити њиховог права. То могу да ураде и електронским путем, тако што ће на порталу Управе приступити линку за регистрацију и поднети захтев – наводи Анђелковић, додајући да на Захтев, на основу кога се доноси Одлука за предузимање, за сада има 260 – одобрења за заштиту. Једном одлуком штити се више различитих артикала – робних марки.
Интелектуална својина важна је за раст малих и средњих предузећа, јер често један заштићени жиг може представљати једину предност коју мала фирма има у односу на велике компаније. Међутим, домаћи произвођачи не стрепе превише од овог облика угрожавања пословања, верујући да од њих нема шта да се украде.
У случају регистрације код релевантне институције која гарантује заштиту интелектуалних права, потенцијални фалсификатор је онемогућен да једноставно прекопира нови производ или услугу. Такође, заштита права интелектуалне својине штити међународни углед Србије као пожељне дестинације за пословање. Познато је да кривотворене производе не прати никаква документација која би сведочила о њиховој здравственој исправности, због чега они нису безбедни за употребу и потенцијално могу угрозити здравље потрошача, кажу у Управи царина, наглашавајући да се заплењена фалсификована роба уништава. Најчешће се копирају патике, опрема за спорт, све чешће и храна, козметички производи, алкохолна пића.
Захваљујући обучености, опремљености и тиму људи са дугогодишњим искуством, који пролази сталне обуке у земљи и иностранству кад је о интелектуалној својини реч, Одељење за заштиту интелектуалне својине при Управи царине има запажене резултате. Само за годину и по заплењено је и уништено око два милиона артикала.
– Када неко кријумчари наркотике он већ зна да је санкција веома озбиљна и да ће, уколико буде ухваћен, завршити у затвору. Код повреде права интелектуалне својине то није кривично дело, већ прекршај. Значи он са мало ризика остварује изузетно велики профит и ми против тога морамо да се боримо свим снагама, јер таква роба, ако се нађе на тржишту, угрожава државни буџет, безбедност потрошача, али и привреднике, због нелојалне конкуренције.
Пријавите корупцију
Пријавите кршење прописа
Питајте нас