Користимо "колачиће" како би побољшаљи употребљивост интернет сајта. Уколико наставите коришћење интернет странице, Ви прихватате услове коришћења. Више информација
19. 05. 2018.
Тема емисије „Повишени тон“ Радио Београда 202 била је шверц антиквитета, а тим поводом 16. маја гост у студију био је Слободан Томић, начелник Одељења за царинске процедуре.
На констатацију водитељке, да је познато, да се шверц антиквитета у свету убраја међу најпрофатибилније, а да је и у Србији такође изузетно заступљен, Слободан Томић је казао, да наши цариници најчешће заплењују атиквитене новчиће, са локалитета који се налазе на територије Републике Србије, старо оружје, античке фигуре.
Заплењиване су и поштанске марке из различитих периода, ордење, па чак и старо оружје у возилима, џеповима путника и на разним другим местима погодним за скривање. За људе које не занима филателија, Томић је објаснио да поштанске марке нацистичке Немачке, Аустроугарске, Совјетског савеза, Кине, или оне јубиларне серије штампане за Олимпијаду у Москви и Лондону на колекционарском тржишту имају велику вредност. ''Понекад возила имају и дограђене бункере намењене овој врсти шверца, а мени је остао у сећању случај из прошле године, када је у возилу британских регистарских таблица, на улазу у земљу, код двоје путника, британских држављана турског порекла, пронађена велика количина старог оружја, пет мачева, два бодежа у корицама, пиштољ колт, пиштољ на кремен, пушка кремењача, па чак и једно старо уље на платну, које је одмах предато надлежном музеју на експертизу'', додао је Томић.
Цариник не може и не треба да буде стручњак за процену вредности антиквитета. Он је у обавези да изрази сумњу да нека роба може бити антиквитет. Анализа и експертиза се препушта стручњацима културних институција које се баве заштитом културних добара, попут Народног и других музеја, са којима Управа царина сарађује, рекао је Томић, подсећајући, да је према важећим прописима, за промет робе која представља културно добро неопходно прибавити одговарајућу сагласност и дозволу ндалежне институције: ''У том смислу постоји одобрење за пренос добара који издаје Завод за заштиту споменика културе, за покретно добро, односно Народна библиотека за писана документа и у том случају се пре свега тражи да ли уз робу која је пронађена постоји и пратећа документација. Поред тог одобрења сваки озбиљан колекционар поседује сертификат о томе шта то добро које са собом носи представља и најчешће се упућује или на неку изложбу, или је опет предмет трговине, где је потребно у том смислу прибавити одговарајуће одобрење у смислу привремнеог, односно трајног изношења културног добра''.
На тему фалсификата - антиквитетних предмета који само личе на оригинале, али то нису, Томић наглашава да утврђивање оригиналности у оваквим случајевима захтева озбиљну анализу и озбиљну експертизу, да би се са сигурношћу утврдило да ли се ради о оригиналу или копији. Ипак, постојање фалсификата говори о томе да постоји тржиште и да постоји тражња. ''Када је реч о оригиналима, они завршавају на Западу у озбиљним аукцијским кућама, где ће приликом аукцијске продаје постићи ону цену коју онај ко шаље жели да постигне. Оно што није оригинал најчешће завршава на неком да кажемо сивом тржишту, где опет пружа ту неку могућност и изгледа као да је нешто старо, а уствари је безвредно и самим тим постиже мању вредност на тржишту'', рекао је Томић и додао:
''Ми смо пре две године рецимо на Бачком Брегу пронашли 500 различитих предмета, за које су у првом тренутку посумњало да су пореклом из Виминацијума и да је реч о предметима наше културне баштине. Тек након озбиљних анализа је утврђено да су уствари све то лажњаци и да нису вредни као што се у први мах претпостављало. У сваком случају када се таква роба пронађе онда не можемо говорити о антиквитетима и заштити од ендитета, пре покретања евентуалног кривичног поступка, за шта су надлежне друге службе''.
Међутим, далеко од тога да су све лажњаци, констатовао је Томић, рекавши и да смо све чешће сведоци трговине старинама и у поштанском саобраћају. Ловци на благо прекопавају локалитете широм Србије, који су, како се претпоставља, велика налазишта римског новца.
''Кријумчари свуда покушавају и испипавају терен, најчешће на већим граничним прелазима, рачунајући да је на њима због гужве и великог промета путника контрола слабија. Могу да кажем, да не кажем да поручим, да царина пажљиво прати и примењује прописе у сваком тренутку и све време. Они су добро обучени и опремљени и лако могу да препознају оне који имају нечисту савест'', рекао је на крају свог гостовања на ''Двестадвојци'' Слободан Томић.
Пријавите корупцију
Пријавите кршење прописа
Питајте нас