Користимо "колачиће" како би побољшаљи употребљивост интернет сајта. Уколико наставите коришћење интернет странице, Ви прихватате услове коришћења. Више информација
21. 02. 2018.
Поводом 180 година од успостављања дипломатских односа између Русије и Србије у Скупштини града Београда је 21. фебруара 2018. године одржан скуп „Како пословати са Русијом и чланицама Евроазијског економског савеза“, у организацији МНГ Центра и Балканске креативне групе, уз подршку Фонда јавне дипломатије А. Горчаков при Министарству спољних послова Руске Федерације.
Скуп je отворио Андреј Антјуфејев из Трговинског представништва Руске Федерације у Србији, који је истичући значај споразума о слободној трговини за развој економских односа две земље између осталог, рекао: "Сарадња би се могла продубити потписивањем споразума о слободној трговини са Евроазијском економском унијом, стога је потребно то учинити што је могуће пре, будући да ће тај споразум имати рок трајања, односно, да ће важити све док Србија не буде ушла у Европску унију“. Стручни део скупа отворио је Веселин Милошевић, заменик директора Управе царина, који је са царинског аспекта говорио о могућностима унапређења спољнотрговинских односа са РФ и земљама ЕАЕУ. „У претходној, 2017. години укупна спољнотрговинска размена са Русијом повећана је у односу на 2016. годину и износила је 2,5 милијарди евра. Она ни по количинама, ни по вредности није ни приближно на нивоу на ком би могла да буде, имајући у виду пре свега величину тржишта РФ и ЕАЕУ. Не треба губити из вида да сарадња са евроазијским блоком има потенцијал да оснажи присуство и развије углед српске робе и компанија на брзорастућим тржиштима ASEAN-а и других азијских земаља“, истакао је Милошевић. Осврнувши се на статистичке податке о трговинској размени између Србије и Руске Федерације, Милошевић је изнео податак да је вредност укупног прошлогодишњег увоза из РФ је била око 1,2 милијарде евра, односно, нешто више од 975 милиона евра уз примену споразума о слободној трговини, док је српски извоз у Русију током прошле године забележио вредност од преко 726 милиона евра, односно, нешто више од 626,2 милиона евра. Када се анализира структура увоза, односно извоза, јасно је да смо из РФ највише увозили сирову нафту, нафтни гас, бакарну жицу, руду гвожђа и концентрат азотних и минералних ђубрива, полимера и цигарете, док смо извозили свеже и смрзнуто воће, чарапе, лекове, хартију и картон, пумпе за течности, сир и урду, као и бакарне цеви, објаснио је Милошевић током свог излагања. О аспектима практичне примене правила о пореклу робе у трговини са земљама чланицама Евроазијске уније говорио је Владимир Филиповић, који је одговарао и на конкретна питања предузетника и представника компанија које послују са Руском федерацијом. Члан Градског већа Драгомир Петронијевић истакао је да је договорена ближа сарадња научно-технолошких паркова у Београду и Русији, као и промоција руских и српских привредника на сајму Експо Србија–Русија 2018. године, који ће у марту бити одржан у хотелу „Метропол”. Пета јубиларна међународна индустријска изложба „Експо Русија–Србија 2018“ и 5. Београдски бизнис форум на којем ће учествовати и Управа царина, окупиће поред великог броја српских фирми и представнике више од 200 руских компанија.
Пријавите корупцију
Пријавите кршење прописа
Питајте нас