Студио Б: Утицај актуелног политичког тренутка на рад СЦО

На питање да ли је царина променила своју пословну политику и однос са грађанима и констатацију да је међу цариницима све више жена, као и да путнике на улазу у земљу дочекују лепи, насмејани и врло љубазни људи, заменик директора је рекао да се Управа царина мења, као што се мења и наше друштво. Додао је да је приликом свог последњег повратка са службеног путовања и сам  био сведок да су колеге на аеродрому у Београду ведри, насмејани и опуштени, углавном млади људи, који у новим униформама заиста лепо изгледају. „Ма колико се смешкали, то су људи који су и те како у стању да обаве све оне озбиљне задатке од интереса за државу Србију. А интерес наше државе је да радимо брзо, ефикасно, законито и да доприносимо пуњењу буџета Републике Србије, Треба рећи да скоро 50% државног буџета долази из фирме у којој ја радим. То значи, да 2.400 запослених обезбеђује сваки други дан буџета Републике Србије, из којег се финансирају плате запослених у јавним институцијама, пензије, изградња болница, школа и путева. Сваки други динар потиче од рада тих младих, насмејаних људи и свих оних који желе да раде на савремени и на законит начин“. Актуелна политичка дешавања, скуп у Софији чија је главна тема био однос ЕУ и Западног Балкана и протест Шпаније због учешћа на том скупу такозване државе Косово, наметнуле су питање где је место Србије у Светској царинској организацији у овом тренутку и зашто је та организација важна?

Веселин Милошевић је тим поводом рекао да је СЦО јако битна, пре свега због тога јер окупља преко 180 царинских администрација, што је фактички готово читав свет. Број царинских администрација које чине Светску царинску је готово идентичан броју земаља које су чланице Уједињених нација. Светска царинска организација помаже свим царинским администрацијама да усвоје све стандарде савременог пословања, пре свега брзину, ефикасност, смањење трошкова компанијама које послују у једној земљи, захваљујући чему расте и бруто национални доходак. Србија је као правни наследник свих ових држава које су у задњих 20-30 година нестајале на овом простору практично 50 година члан Светске царинске организације. За нас је битно да та организација функционише на адекватан начин, а њено функционисање се доводи у питање зато што је један број земаља прихватио и признао постојање такозваног Косова као независне државе, као и да такав ентитет може бити члан Светске царинске организације“. За сада такозвано Косово није члан Светске царинске организације нити то може бити, јер наша јужна покрајина нема одлике државности и као таква није члан Уједињених нација, нагласио је Милошевић, рекавши да сви органи Републике Србије који су на неки начин инволвирани у овај процес користе сваку прилику да докажу износећи своје ставове и аргументе због чега такозвано Косово није и не може бити члан Светске царинске организације.

„Користим прилику да захвалим колегама из Министарства унутрашњих послова. Канцеларије за Косово и Метохију као и Министарства финансија који заједно са нама раде на томе да се истина о томе чује и да чињенице остану нешто је валидно. Како је СЦО свесна да мора да се учини нешто конкретно како би се тај проблем довео у раван признавања међународног права и чињеница на терену. Очекује нас формирање радне групе која  би требало да дефинише модел и услове, који сваки ентитет који има намеру да аплицира за чланство у тој организацији треба да испуни како би евентуално могао да уђе у трку чланство у СЦО. Крајем јуна на седници Савета СЦО у Бриселу ћемо се борити за то, да тај модел буде примењен на све, укључујући и такозвано Косово, односно нашу јужну покрајину.“

Оно што охрабрује да се у тој борби истраје јесте чињеница, да јасну позицију коју заступа Србија засновану на принципима међународног права, уважава и протежира велика група земаља, међу којима су Руска Федерација, Кина и Индија, као и велики број земаља у Европи, од којих су чак пет земаља чланице ЕУ. Говорећи о најчешћим проблемима са којима се сусреће царинска струка Милошевић је лаконски констатовао да проблема има пуно, издвојивши царињење малих пошиљака наручених путем интернета, где обим посла из године у годину расте. Само у 2017 било их је око милион и седамсто у увозу.

„То представља додатно оптерећење царинских службеника када се има у виду да ми морамо спровести царински поступак за све оно што  дође камионом, авионом, бродом, железницом…На све то, имамо још скоро  два милиона пошиљака и мада је 95% тих пошиљака бенигне природе и нискоризично са царинског аспекта, у преосталих 5%, 2%, или можда 10% цариници пронађу наркотике, психоактивне супстанце, оружје,све оно што угрожава сигурност, безбедност и здравље грађана Србије.   Сигурност, безбедност и здравље нације - наш је први и основни задатак, јер смо ми у обавези да исту пажњу пошиљци која је тешка 100 грама, као и сваком камиону или железничкој композицији, из простог разлога што и једно и друго могу представљати опасност по сигурност, безбедност и здравље људи“, закључио је Веселин Милошевић.