ТВ Коперникус: Гостовање Снежане Карановић у емисији „Србија онлајн“

Она је говорила о ефикасној наплати дажбина, која из године у годину расте, али и модернизацији службе, којој се у овој институцији придаје велики значај. Објаснивши најпре фискалну улогу царине, помоћница директора је изнела егзактне податке који говоре у прилог томе да је Управа царина из године у годину све успешнија у пуњењу државног буџета. Само у 2017. години цариници су у буџет уплатили 4 милијарде и 400 милиона евра, што је драстично више – чак 650 милиона евра више од очекиваног. У поређењу са 2016. годином, то је 20% више, а када се направи поређење са 2013. годином, онда је то 50% више. Пошто царина доноси чак 50% прилива новца у државни буџет, могло би се рећи да цариници не раде само за своје плате, већ и за неке друге службенике, рекла је Карановићева. На питање шта се најчешће продаје на лицитацијама и колико новца оне доносе, помоћница директора је почела од тога да је Влада Србије 2017. годину прогласила годином борбе против сиве економије и да царина свој допринос тој борби даје већ на самом уласку у земљу. Та борба почиње већ на граници, када неко покуша да незаконито унесе неку робу на територију Србије, рекла је она и додала:

„Управа царина има перфектно обучено особље и одличну опрему за откривање таквих прекограничних малверзација. Користимо 23 скенера - 10 мобилних, три стационарна, два апарата за мерење течности и осам за преглед пртљага путника. Говорећи о лицитацијама, она је рекла да се на њима продаје углавном роба широке потрошње, с обзиром на то да је она најчешће предмет покушаја кријумчарења. Током последње три године у државну касу се само од продаје царинске робе на јавним аукцијама слило више од 2,5 милиона евра.

„Додала бих и да спремамо новину која ће свакако бити значајна за све учеснике на јавним продајама, а то је електронска лицитација, којом ће им бити омогућено да лицитирају од куће, а сам поступак биће много бржи и једноставнији“, истакла је помоћница директора. Према њеним речима, на путу ка Европској унији очекује нас увођење аутоматског увоза и извоза, тј. електронског и беспапирног увозног и извозног система, какав већ постоји у земљама чланицама.

„Србија се тренутно налази у фази припреме терена за примену оваквих система, у чему јој свесрдно помажу експерти из ЕУ, а средства за овај пројекат добијамо из ИПА фондова. Та припремна фаза трајаће две године, тачније, до краја 2019, а за то време ми имамо много посла да урадимо и да наше законодавство у потпуности усагласимо са законодавством земаља Уније. Да бисмо то постигли, најпре морамо да уведемо модерне информатичке системе, па тек након тога да започнемо фазу имплементације тог пројекта, за који се очекује да ће заживети 2023. године“, додала је Снежана Карановић. Она је објаснила да ће примена таквог аутоматизованог поступка потпуно избацити из употребе папирну документацију, те да ће се сва документација слати електронским путем, што значи да неће бити никаквог физичког контакта између цариника и привредних друштава. Уколико у послатој електронској декларацији нема никаквих грешака, информациони ситем допушта следећу фазу, која се тиче анализе ризика, а то значи да ће за преглед бити одвојена роба и документа за које анализа ризика покаже да их треба преконтолисати. У супротном, роба се ставља у слободан промет, при чему између цариника и привредног друштва нема никаквог физичког контакта. Увођење таквог модерног система је наша обавеза, али ћемо његовом применом привући и стране инвеститоре, јер ће трошкови пословања бити знатно мањи и поузданији, а сви ће пословати  под истим условима, истакла је Карановићева. Када је реч о аутоматизацији транзита, помоћница директора УЦ објашњава да смо, срећом, на време препознали могуће опасности и губитке, па од фебруара 2016. године Србија примењује тзв. нови компјутеризовани транзитни систем (НЦТС), као и свих 28 земаља ЕУ, четири земље ЕФТА (Исланд, Норвешка, Лихтенштајн и Швајцарска), Турска и Македонија. Захваљујући овоме турски камиони су се вратили на наше путеве, иако су  након уласка Бугарске и Румуније у ЕУ могли сасвим да заобиђу Србију и наш Коридор 10.

Она ту тврдњу поткрепила конкретним подацима, рекавши да смо 2015. године имали 1.100.000 камиона са робом у транзиту, а од 2016, када је уведен НЦТС, та бројка се попела на 1.300.000 камиона. Затим, 2017. било их је 1.450.000, што значи да сваке године имамо повећање за 10%.

На последње питање да ли цариници треба да се забрину због евентуалног губитка посла након увођења аутоматизованог поступка који искључује људски фактор, помоћница директора УЦ наглашава да цариници не треба да се плаше ове новине, јер без посла неће остати. Напротив, биће распоређени на неке друге послове у царини, можда чак и захтевније, као што је случај и у другим европским земљама које су чланице ЕУ. Исто важи и за шпедитере – ни они неће остати без посла, али ће морати да промене начин свог пословања. У будућности се неће бавити само подношењем царинских декларација, већ и организацијом транспорта, консалтингом и давањем банкарских гаранција.