14. 01. 2018.

Подели:

Политика: Шверцери постају све перфиднији

Кријумчарење преко граничних прелаза губи класичан облик скривања робе: методе постају перфидније, а шверцери своје прљаве послове све више крију у фалсификованим папирима и лажирању података у документацији. Како се цариници супротстављају томе, истраживао је новинар дневног листа Политика.

Да би се такве преваре ефикасније откривале неопходна је сарадња на међународном новоу - са другим царинским администрацијама, али и са светски познатим специјализованим службама.

„Једино удружени можемо да станемо на крај свима онима који би да злоупотребљавају систем. Зато све чешће размењујемо податке са другим царинским администрацијама и учествујемо у међународним акцијама које организују Светска царинска организација, Канцеларија Европске комисије за борбу против превара (ОЛАФ), СЕЛЕК, ЕУРОПОЛ, као и Интерпол. То су углавном акције сумерене на борбу против илегалне трговине дрогом, оружјем, нафтом, лековима, али и покушаји прања новца...За прошлу годину карактеристична је и борба против илегалне интернет трговине која је све распрострањенија, а у последњих неколико месеци извели смо и заједичку акцију против уношења опасних материја у Србију. Када прихватимо учешће, све своје капацитете стављамо у службу те акције, укључујемо колеге из свих царинарница и фокусирамо се на ону врсту робе која је  предмет акције”, каже у разговору за „Политику” Соња Лазаревић, помоћница директора царине у Сектору за контролу примене прописа Управе царина. Она додаје да је у раду царине веома битна и сарадња са домаћим службама: МУП-ом, Управом за спречавање прања новца, Пореском управом као и са Безбедносно информативном агенцијом (БИА). Царина је веома важан партнер и извор информација за БИА. Са овом агенцијом најчешће размењују информације о мигрантима, криминалцима, путевима дроге и оружја. У оквиру царине раде одељења за сузбијање кријумчарења, заштиту интелектуалне својине, царинске истраге, обавештајне послове као и анализу и управљање ризиком. Када међународна акција почне, свако одељење има улогу у њој. Ова служба поседује и различите системе за размену података захваљујући којима је у контакту са колегама из других држава.

„Постоји  CEN систем Светске царинске организације преко кога размењујемо податке о прекршајима на нивоу свих царинских администрација. Затим, имамо систем БАЛКАН ИНФО (један и два), који служи за размену информацијама о наркотицима. Такође, ту је и SEED систем, који нас повезује са суседним земљама које нису чланице ЕУ.  Када нека пошиљка, на пример, крене ка нашој земљи из луке Бар, одмах се идентификује у том систему и ми имамо податке о кретању робе, вредности, количини, превозном средству... Када товар дође до наше границе, ми контролишемо, уносимо податке и упоређујемо. Ако се деси неко одступање, систем то одмах алармира”, објашњава Соња Лазаревић.

 Иако је откривање наркотика у већој мери у надлежности неких других служби, попут полиције, ни оно што царина открије на граници није занемарљива количина, па је тако током 2017.  та служба запленила преко 500 килограма различитих врста дроге.

„Најбоље резултате постигли смо у сузбијању кријумчарења цигарета, јер смо на том пољу појачали активности што је уродило плодом. Наше две најуспешније године у тој области су година за нама и 2016. Мислили смо да ће са заплењених 77.000 боксова цигарета 2016. бити рекордна, а показало се да смо до новембра прошле године остварили још бољи резултат од чак 81.000 заплењених боксова. Најчешће су то цигарете брендова 'марбл' и 'ашима'. Узрок шверца је поново чињеница да на тој роби може да се оствари значајан профит на разлици у цени. Уколико нелегалан товар успе да дође до западноевропског тржишта, где је цена цигарета неупоредиво већа него код нас, на тој разлици кријумчари могу много да 'зараде' (по једном товару и до 50.000 евра)”, каже помоћница директора царине. Када је реч о корупцији у служби, прошле године је процесуирано педесетак цариника. У царини уверавају да се свим снагама боре да тај број убудуће буде сведен на минимум и то тако што непрестано раде на модернизацији царинских поступака, чиме се дискрециона права цариника, а тиме и прилике за корупцију, прогресивно смањују. Од 2015. до краја новембра прошле године царинска служба је запленила и скоро 6,5 тона дувана. Међутим, чини се да тај акцизни производ више није толико „популаран” – мање се кријумчари него раније.

Оно што расте из године у годину су заплене непријављеног новца. Царина је у години за нама задржала чак 4,5 милиона непријављених евра.

И илегалних миграната је било знатно више. Број ових људи, који се у жељи за преласком границе најчешће скривао у приколицама камиона, прошле године попео се на готово 850 особа (међу којима је било и много малолетника). Сви они спречени су у покушају да илегално пређу границу. Многим мигрантима управо су цариници и спасавали животе откривајући их скривене у скученим просторима у којима су могли да се угуше.

Резултати у запленама 2017 (до 1. децембра)

Дуван – 998,69 килограма 

Цигарете – више од 81.000 боксова

Нафта – 22.500 литара

Девизе – 4,5 милиона евра

Дрога – 430,21 килограма

Злато – више од 10 килограма