Новосадски репортер: Боља контрола границе - пунији буџет Србије

Каже да је лане била још успешнија пословна година и на рачун Републике Србије Управа царина уплатила је чак 4,4 милијарде евра, што је за непуних 20 одсто више него 2016. године.

Томић за " НС Репортер" наводи да се сваке године  пред Управу постављају нови изазови, тако да их већ следеће године очекује тежи задатак, а то је да наплата царине буде већа за 11 одсто, а ПДВ-а за 19 одсто. 

- Желећи да анализирам помаке у резултатима када је наплата дажбина у питању, направили смо пресек стања и упоредили резултате из 2013. године (у УЦ сам дошао у октобру 2013.) са 2017. годином. Резултати су изненађујуће добри, јер се види да је наплата 2017. већа за невероватних 50%, што практично значи да се у буџет слила 1 милијарда и 324 милиона евра више него у истом периоду 2013. године.

И ове године смо наставили тренд изузетних резултата које постиже Управа царина у наплати прихода. Наиме, познато је да велики део буџета Републике Србије - око 43 одсто - потиче управо од наплаћених увозних дажбина које подразумевају царинске дажбине и ПДВ при увозу, а тај је проценат ове године чак и већи. 

* Колико је Управа царина допринела буџету у 2017. години?

 - Управа царина је 2017. у буџет уплатила готово 4,4 милијарде евра (4.387.215.797 евра), што је за 19,6% више него претходне године, а што истовремено представља 47,68 одсто учешћа у укупно распоређеним средствима прошле године у републичком буџету.

Управо то сматрам својим највећим успехом, јер царинска служба неколико година за редом постиже задивљујуће резултате у наплати, што нам је примарни циљ. Када раст од готово 20 одсто у односу на исти период претходне године преведемо у новац – ради се о готово 700 милиона евра више. Зато очекујем да ћемо и ове године потпуно испунити задатак који је пред царинску службу постављен Законом о буџету за 2017. годину, тим пре што већ сада имамо реализацију од преко 98 одсто. * Има ли неких промена у трендовима кријумчарења?

 - Појачаном контролом рада царинских службеника и најсавременијом техником којом располажемо успели смо да знатно подигнемо ефикасност у сузбијању кријумчарења.

Потпуно смо свесни настојања Владе и њеног дугорочног плана да се удео сиве економије смањи на средњеевропски просек од око 20 одсто. Зато смо и појачали контроле како на прелазима тако и у унутрашњости територије и настојимо да у синергији са другим органима који се такође боре против нелегалне трговине дођемо до системског решења за ту појаву.

Да бисмо постигли још боље резултате, наставићемо интензивну размену информација са припадницима БИА, МУП-а, као и с другим царинским администрацијама, а нарочито с колегама из региона, с којима је комуникација све боља. * Какви су резултати заплена у последње три године?

 - Морам похвалити службенике царине што су таквим приступом, бољом организацијом и трудом успели да дају озбиљан допринос борби са сивом економијом на којој и Влада истрајава. А како то изгледа најбоље сведоче подаци. Током 2016. и 2017. године запленили смо готово 158.000 боксова цигарета. Ти резултати говоре нам да тренд кријумчарења цигарета не јењава ни данас.

Наиме, мислили смо да је резултат из 2016. године рекордан, али се показало да смо 2017. остварили још бољи резултат с преко 81.000 боксова заплењених цигарета. Узрок је поново чињеница да на тој роби може да се оствари знатан профит на разлици у цени уколико нелегалан товар успе да дође до западноевропског тржишта, где је цена цигарета неупоредиво виша него код нас.

Од 2015. године до новембра 2017. царинска служба је запленила и готово шест и по тона дувана, али се чини да тај акцизни производ није више толико ''популаран'', јер количина заплењеног дувана опада.

Када је реч о нафти и нафтним дериватима, можемо се похвалити да смо од 2015. до данас запленили око 140.000 литара горива, а да чињеница да је у окружењу гориво јефтиније него код нас додатно компликује посао цариника, јер је много оних који би у сивој зони хтели да зараде на разлици у цени.

* Какви су резултати када је реч о опојним средствима, новцу па и нелегалном преласку миграната?

 - Због непријављивања новца на граници или скривања готовине преко дозвољеног лимита од 10.000 евра, 2017. је одузето скоро четири и по милиона евра, а ако посматрамо последње три године, реч је о суми од готово 13 милиона евра. Не треба заборавити да је то новац који се директно слива у државни буџет. Бољи резултат остварен је и у запленама дроге, тако да смо у последње две године - 2016. и 2017. спречили да се на тржишту нађе преко 1.000 килограма разних наркотика.

Ништа мање важна улога царине није ни у спречавању илегалних миграција, а током последње две године цариници су у тој намери спречили готово 1.200 миграната који су покушали нелегално да пређу границу Републике Србије. * Какви су вам планови за наредни период?

 - Увођењем Новог компјутеризованог транзитног система 1. фебруара 2016. године постали смо део јединственог европског простора и тако елиминисали границе за промет робе, што нам је донело знатно повећање броја камиона којима се преко наше територије транспортује роба.

Управа царина је 2017. године евидентирала скоро милион и по транзита, што је раст од девет одсто у односу на 2016. Увођењем НЦТС-а спречили смо да привредници изаберу неку другу земљу преко које ће транспортовати робу, а самим тим омогућили смо да наша земља, захваљујући повећаном транзиту, убира знатне приходе.

Наставићемо да истрајавамо на том духу модернизације и увођења европских стандарда у свим сегметима пословања. 

 * Колико је за вас значајно отварање поглавља 29?

 - Отварање Поглавља 29 – Царинска унија у јуну прошле године представља велику шансу за даље унапређење и модернизацију царинског система. Почиње припремна фаза за увођење аутоматског увоза и извоза роба, јер је стварање финансијских и царинских услова да Србија постане чланица ЕУ од животне важности за привреду, буџет и пословање домаћих компанија.