Добро обучени цариници стална су главобоља кријумчара

Гост телевизије Пинк, у емисији „Свитање“ 22. августа 2018. године био је наченик Одељења за сузбијање кријумчарења Управе царина Иван Рибаћ, који је говорио о постигнутим резултатима, модалитетима кријумчарења и спремности добро обучених и врхунски опремљених цариника да се изборе са свима који нелегалним активностима желе да дођу до лаке зараде.

Велике гужве током летње туристичке сезоне прилика су за оне који мисле да могу да прођу границу са забрањеном, сумњивом или робом без неопходне документације, па је у складу са тим прво питање за Рибаћа било, шта све цариници заплењују, какве се контроле спроводе и да ли је ово период када на граничним прелзима има највише посла.

“Од почетка 2018. године имали смо скоро 220 килограма разних врста наркотика, највише марихуане, хероина и кокаина, а оно што примећујемо је све чешће кријумчарење синтетичких дрога.  Врло је тешко привести правди потенцијалне кријумчаре, јер користе поштанске пошиљке, курирске службе, али и класични друмски превоз“, рекао је Рибаћ и додао, да царински службеници констатно имају посла, али да су због годишњих одмора и велике флуктуације туриста додатно појачане мере контроле на границама.

На питање да ли постоји гранични прелаз на којем је најзаступљеније кријумчарење наркотика, Рибаћ је казао да се Србија налази на добро познатој, тзв. Балканској рути, која је незнатно ослабљена уласком наших суседа Румуније и Бугарске у Европску унију.

„Позиција Србије је таква да и даље одређена количина, углавном хероина, пролази преко наше територије и иде ка западним земљама, а у том смислу су кријумчарима најатрактивнији прелази са земљама ЕУ, Батровци на граници са Хрватском, Хоргош и Келебија на граници са Мађарском, као и Градина и Прешево“, рекао је Рибаћ истичући жначај дубинских контрола мобилних екипа Одељења за сузбијање кријумчарења, које на територији целе Србије пресрећу кријумчаре и спречавају шверц. Познато је да они користе и алтернативне прелазе како би заобишли граничне прелазе и контролу на њима.

Рибаћ је одговарајући на питање шта царинику сигнализира да пажљивије прегледа одређено возило истакао, да свако ко се запосли у царинској служби, нарочито у Одељењу за сузбијање кријумчарења, пролази перманентне стручне обуке, а да осим тога сваки цариник поседује и одређену личну анализу ризика, и да уз то мора да буде и добар психолог, како би кроз неколико питања могао да процени, да ли нешто искаче из уобичајеног шаблона.

„Поред те аутономне анализе ризика у нашој служби постоје одељења која се баве обавештајним радом и анализом ризика, преко којих стижу одређене информације, а ту су и међународна размена података и добра сарадња са осталим службама у земљи.

На тему обука које пролазе цариници, начелник Одељења за сузбијање кријумчарења је нагласио да су оне врхунске и да не би требало да буду нарочито тешке за онога ко одлучи да се бави царинским послом.

„Онај ко одлучи да ради, на пример у одељењу којим ја руководим, од почетка мора да зна да нема слободних дана, годишњих одмора и да мора да буде спреман да буде подређен свом послу 24 часа дневно, јер је то просто тако“, констатовао је Рибаћ.

Наводећи неке примере из праксе додао је да се мање количине наркотика теже проналазе и да је било примера њиховог сакривања у доњем вешу, кутијама цигарета, лекова, смећу баченом на под аутомобила и слично. Међу већим овогодишњим запленама наркотика издвојио је откривање 44 кг марихуане на граничном прелазу Хоргош, у аутобусу који је саобраћао на линији Београд-Беч.

“Нарочито добре резултате постижемо у спречавању кријумчарења девиза. Од почетка године заплењено је готово два милиона евра, а треба напоменути да се тај новац директно слива у буџет републике Србије. Осим фисксалног, овде је значајан и безбедносни аспект, јер такав новац обично потиче из нелегалних активности, најчешће од продаје дроге, да би поново био пласиран у неке криминалне активности“, додао је он.

У даљем разговору Рибаћ је објаснио да постоје три модалитета кријумчарења, на телу и у телу, у пртљагу и у превозним средствима, али да су царинским службеницима захваљујући искуству и међународној размени обавештајних података добро познати сви могући начини шверца.

Споменуо је и недавни случај када су на Батровцима заплењени фалсификовани пасоши, од којих је један био дипломатски, осврнувши се на одличне резултате које цариници постижу упркос великим гужвама на граничним прелазима:

“Заједно са својим руководством правимо годишње стратешке планове, дефинишемо приоритете, критичне периоде и сходно томе приоритетне задатке. Тачно знамо у ком је периоду одређена врста робе потенциоално најризичнија. То су сада, примера ради, дуван и дувански производи на којима је зарада због разлике у цени на нашем и европском тржишту огромна. Добит је готово иста као на наркотицима, а казнена политика неупоредиво блажа“, казао је Рибаћ.

На крају гостовања, начелник ОЗСК је закључио да је кључ успеха у борби са кријумчарима дефинисање приоритетних задатака, стратешко планирање и правовремена реализација тих планова уз помоћ добро обучених, одлично опремљених и дисциплинованих службеника.