Царински шалтери се гасе

Комплетан царински поступак биће компјутеризован. Папирне декларације и чекање на шалтерима спремају се за историју. Ово је једна од најважнијих измена које предвиђа нови Царински закон. Нацрт је усвојила Влада прошлог месеца, а на јесен ће бити пред посланицима.

Транзит робе у Србији је већ у потпуности компјутеризован. И то пре две и по године. Једноставнији увоз и извоз робе привреди би требало да донесе додатне уштеде, али да би се из употребе избациле папирне декларације, неопходно је унапређење информационог система.

- Нови Царински закон је већим делом усклађен са прописом Европске уније и предвиђа комуникацију између царинске службе и странака искључиво електронским путем - објашњава Веселин Милошевић, заменик директора Управе царине. - Да би папирне декларације постале прошлост и да би се прешло на електронско пословање, потребно је развити нове и надоградити постојеће ИТ системе. Тај посао захтева време, па је у ЕУ планирано да то буде најкасније до 2020. године. План је да наше пословање до 2023. године буде потпуно компјутеризовано.

Камион робе натоварен у Турској, који је кренуо у Немачку, сада прати компјутерска порука. Она уместо папира креће кроз све земље којима камион пролази.

- Такав систем желимо да уведемо и када је реч о извозу и увозу робе - појашњава Милошевић. - Уводи се и нова подела царинских поступака за стављање робе у слободан промет. Новина је и то што ће смештај робе у слободне зоне постати посебан царински поступак - поступак слободне зоне.Установљено је и обавезно обезбеђење за већину царинских поступака, а укидају се царински поступци прераде под царинским надзором и активно оплемењивање у систему повраћаја, које се може одобрити и без обавезе да се роба поново увезе.

Поред тога, одредбама новог Царинског закона оснажује се и институт овлашћеног привредног субјекта. Рок у коме роба може да буде привремено смештена повећава се са 20 на 90 дана, док је укупан рок у којем роба може остати у поступку привременог увоза 10 година.

Управа царина је укупним приходима државног буџета лане учествовала са 48 одсто, што практично значи да је сваки други буџетски динар наплатила ова институција - истиче Веселин Милошевић. - Само у првих шест месеци 2018. године уплатили смо око 250 милиона евра више него лане. Наша обавеза је да наставимо тим темпом, што ће нам примена новог Царинског закона омогућити.