Новине и предности новог Царинског закона

Гост телевизије N1 у емисији  ''Дан уживо'' 31. јула 2018. године био је заменик директора Управе царина Веселин Милошевић који је говорио о недавно усвојеном Нацрту Царинског закона и новинама које он доноси.

Милошевић је на почетку гостовања истакао да Србија после осам година добија нови Царински закон, који ће у највећој могућој мери бити усаглашен са царинским законима Европске уније, а основне предности новина које он доноси су поједностављење и убрзање царинских процедура. Тај циљ ће, како је рекао, бити постигнут потпуном дигитализацијом и компјутеризацијом царинског пословања.

''Оно што може бити интересантно, то је да нови Царински закон уводи новине када је реч о царинском поступку у слободним зонама. А већ на самом почетку закона стоје одредбе које се односе на царински дуг, на наплату, што практично показује да и даље имамо изразиту фискалну улогу и фискалне задатке. Управа Царина је прошле године са скоро 48% учествовала у буџету Републике Србије. То практично значи да је сваки други динар који је уплаћен у буџет 2017. био из Управе царина. Према томе, ми имамо обавезу да наставимо тим темпом, па ако је могуће да наплатимо и више. Тако смо за првих шест месеци уплатили око 250 милиона евра више у буџет него прошле године'', нагласио је заменик директора.

На питање водитељке колико ће времена бити потребно за постављање инфраструктуре која је предуслов за потпуну дигитализацију, Веселин Милошевић је подсетио да је део тог посла већ урађен.

''Битан царински поступак, транзит робе, је потпуно компјутеризован пре две и по године. Оно што је пред нама, оно што морамо испунити као стандард за прикључење ЕУ, је компјутеризација увоза и извоза робе. Да бисмо створили услове за боље пословање у Србији, планирамо да до 2023. године потпуно компјутеризујемо наше пословање'', рекао је Веселин Милошевић и додао да је  обавеза Управе царина и Министарства финансија да створе економске услове у којима ће компаније пословати што ефикасније.

Очекује се да потпуна компјутеризација олакша цариницима посао, а да се истовремено искључи могућност било каквог волунтаристичког приступа, рекао је Милошевић за ТВ N1.

Заменик директора је у програму навео и један пластичан пример: ''Ако је камион робе натоварен у Турској, а треба да стигне у Немачку, компјутерска порука, а не папир, креће ка свим земљама на рути, то значи кроз Турску, Бугарску, Србију, Хрватску или Мађарску... Нема више папира у транзиту у Србији, нема папирних декларација. Ми желимо сличан, адекватан систем да уведемо и када је реч о увозу и извозу робе. Избацити папирне делкарације, избацити ЈЦИ, избацити обавезу чекања на некаквим шалтерима и дати могућност да се послује брзо, ефикасно, са што мање трошкова, што директно утиче на стандард грађана'', објаснио је он.

С обзиром да су јавности увек интересантне информације о јавним продајама заплењене робе, а познато је да се на тај начин доста новца слива у буџет, постављено је и питање да ли постоји начин да се тај приход додатно увећа. Одговарајући на њега Веселин Милошевић је истакао да начин увек постоји и да Управа царина у процесу потпуне компјутеризације размишља како да модернизује и тај сегмент свог пословања.

''Поред царинских поступака – увоза, извоза, транзита, разматрамо како да унапредимо и све остале функције које имамо. Једна од тих функција је и јавна продаја, односно лицитација роба које се на основу судског решења продају на лицитацијама. Одмах треба рећи да Управа царина не доноси одлуку коју ће робу продати путем лицитације, то је искључиво епилог судског решења. Да бисмо тај систем убрзали, поједноставили и дали могућност да заиста сви, под једнаким условима, учествују, ми смо у процесу увођења  електронске продаје робе. Тако ће сви грађани, искључиво користећи своје компјутере, моћи да учествују на лицитацијама и купе робу за коју су заинтересовани'', објаснио је заменик директора УЦ.

Објашњавајући значај јавних лицитација Милошевић је подсетио да је Управа царина за последње три године на тај начин у буџет уплатила преко 2,5 милиона евра, а да су наши грађани традиционално највише заинтересовани за путничка моторна возила, док се највећи приход остварује продајом племенитих метала.

С обзиром да је јек туристичке сезоне незаобилазно је било питање у вези са тим шта путници најчешће кријумчаре, па је заменик директора навео неколико скорашњих примера који говоре у прилог томе да правила нема.

''Недавно смо имали путника који је на редовној аутобуској линији Београд – Беч, у пртљагу кријумчарио 42 килограма марихуане. То је огромна количина за једног човека... Да не помињемо да се усудио да покуша такав товар да пренесе и да верује да ће проћи. Често се суочавамо и са покушајима кријумчарења луксузних сатова, што је чест случај на аеродрому „Никола Тесла“, па смо се последњих дана у више наврата сусретали са непријављеним сатовима који коштају и по више десетина хиљада евра. Један путник је покушао јуче у кеси да пренесе чак два таква сата – а кренуо је на зелени контролни пролаз као да нема ништа да пријави'', описао је Милошевић ситуације из царинске праксе.

Закључујући разговор у студију, заменик директора је скренуо пажњу онима који размишљају о могућностима за кријумчарење да царинска служба поседује скенере које активно користи и да су могућности да се остане неоткривен сведене на минимум.