Царинска складишта снабдевачи ''црног тржишта''

Ниш – Откуд толико робе из иностранства без доказа о пореклу у Србији, како и којим каналима стиже на илегално тржиште и ко је и на који начин пласира у продају, кршећи одредбе и законске прописе, износећи дефинитивно огромну штету државном буџет? На већину ових питања, не рачунајући, притом, ситан шверц из околних земаља у режији појединаца, одговор је стигао после ванредних контрола стања у царинским складиштима широм наше земље, које су обавили службеници Управе царина Србије.

Неки од магацина, а највише их је било на подручју Царинарнице Ниш, у којима се чува увезена роба из иностранства до тренутка завршетка варињења и измирења законских обавеза држави, уз договор увозника са власницима складишта, испражњени су, а роба без царинских декларација отишла је на ''црно тржиште''.

- Током контроле открили смо непоштовање прописа, неправилности и незаконитости у раду царинских складишта. Територијално је Царинарница Ниш највећа и покрива подручје од истока и Тимочке крајине до Топлице и поткопаоничког краја на западу наше земље, односно од централног дела Србије до крајњег југа и југоистока и Прешева на српско-македонској граници и Стразимировца и Рибарца код Босилеграда на југоистоку према бугарској граници. На овој територији налази се чак 141 царинско складиште. Од тог броја највише је у Нишу – 80, али има их доста и у Лесковцу (27), Врању (23), нешто мање у Прокупљу, Прешеву и другим местима.

Роба се до оцарињења и плаћања обавеза према држави чува у ''јавним царинским складиштима'', али њима не управља царинска служба, нити ту робу чувају царински радници. Чување је обавеза власника складишног простора, а царина контролише њихов рад и стање – рекао је за наш лист Саша Миленковић, управник Царинарнице Ниш.

- У складиштима која држе приватници складишти се – истиче Миленковић – све што подлеже царињењу до тренутка док увозник не плати обавезе. И ништа по закону не сме да изађе из складишта док се не спроведе поступак наплате царине, пореза, акцизе на одређене производе и порезе на додатну вредност. Ипак, догађало се да се магацини испразне, а роба продаје нелегално. Када се неправилно и противзаконито располаже увезеним производима чија је вредност наплате царине, ПДВ-а и порезa до 500.000 динара води се прекршајни поступак. Када су дажбине према држави веће, онда има основа за покретање кривичног поступка. После утврђених неправилности царина покреће прекршајни поступак, а уколико има елемената за кривично гоњење, о томе обавештава Пореску полицију и МУП који даље воде такве поступке. Новчане казне се крећу од једноструке чак до четвороструке вредности робе за царињење – рекао нам је Миленковић.

Најдрастичнији примери када је откривено ''пласирање'' у илегалну продају неоцарињеног алкохолног пића, беле технике, из складишта у Прокупљу – чак 250 квадратних метара скупоцених гранитних плоча из Јужне Америке и из складишта у Нишу које је у власништву једног брачног пара – 300 тона санитарних предмета и производа од керамике из Кине и Индије истог увозника.