07. 05. 2021.

Подели:

Објава у Ауто Мото ревији

Допринос теми мајског броја Ауто Мото ревије о увозу половних аутомобила дала је и Управа царина. Више детаља о појачаним мерама контроле и разлозима њиховог спровођења сазнајте у тексту под називом ''Рампа на умaњене фактуре''

Управа царина тренутно спроводи појачане мере контроле важећих прописа у поступку увоза моторних возила ради спречавања евентуалних злоупотреба од којих су најчешће приказивање умањених фактура за возило купљено у инострантву. Није дошло до никаквих застоја у увозу, ове године има више оцарињених возила него претходних година.

У јавности су се појавиле информације да је од почетка ове године дошло до застоја у царињењу половних возила која се увозе из иностранства, као и о повећању намета на таква возила, који је довео до раста цена на тржишту половњака. У овом тексту покушаћемо да дамо тачне одговоре нашим читаоцима, то јест, презентујемо све информације до којих смо дошли у вези са промењеним околностима везано за увоз коришћених возила у Србију.

Како сазнајемо из Управе царина, тренутно се примењују појачане мере контроле примене важећих прописа у поступку увоза половних возила са циљем да се спрече све евентуалне злоупотребе. А да их је било, било их је. То показују и поједини случајеви из праксе. Рецимо, један Нисан Кашкаи произведен 2017. оцарињен је на вредност од само 2.989 евра, иако се на тржишту овај модел продаје за око 20.000 евра, а још еклатантнији пример представља Мерцедес С 350 из 2019. оцарињен је по пријављеној вредности од 25.000 евра, иако је његова вредност на тржишту око 100.000 евра!

Анализом увоза половних возила у 2019. и 2020. години, уочено је да је већина возила увезених из иностранства оцарињена на основу вишеструко умањених вредности (на основу фактуре продавца) у односу на тржишне вредности по којима су предметна возила продата. За таква возила постоји оправдана сумња да пријављена вредност није била аутентична, чиме су оштећени и државни буџет и крајњи купци, наводе из Управе царина и додају да је њихова служба у обавези да проверава тачност пријављених података.

Сада се, дакле, примењују све расположиве методе утврђивања царинске вредности, међу којима је упоређивање података са информацијама на специјализованим сајтовима, као и са Каталогом АМСС, који заправо приказује цене аутомобила на нашем тржишту. Дакле, са урачунатим транспортним трошковима, трговачком маржом и порезом. Уколико би се те цене узимале као референтна вредност за утврђивање царинске основице, намети на увезени аутомобил били би неоправдано велики. Због тога се цене из каталога умањују.

Приликом одређивања реалне вредности употребљаваног возила царински службеници имају у виду чињеницу да су цене у Каталогу АМСС формиране на основу малопродајних цена возила у Србији, што значи да садрже и трошкове које би требало одбити како би се дошло до вредности на коју се обрачунавају дажбине. Корекције се врше тако што се вредности наведене у овом каталогу умањују за износ ПДВ-а, па и царинских дажбина, уколико се ради о возилу које не поседује доказ о преференцијалном пореклу, трговачке марже и трошкова транспорта у земљи. Такође, на основу физичког прегледа врше се корекције у односу на стање конкретног аутомобила (највише до плус/минус 2,5 процената) и на име више или мање пређене километраже за дату старост возила која је наведена у каталогу, појашњавају из Управе царина.

Када смо се распитали о новонасталој ситуацији код појединих увозника половних аутомобила у Србију, они су нас обавестили да поступак царињења траје нешто дуже него раније, управо због чињенице да службеници сада излазе на лице места и на царинским складиштима врше визуелни преглед возила, где за одређивање вредности основице узимају параметре као што су стање возила, количина опреме и пређена километража. Ипак, потврђују да није дошло до неког већег застоја због детаљније контроле приликом царињења. Истичу и да су њихова искуства таква да су аутомобили које су увезли углавном процењени на реалну вредност, односно на износ који се углавном поклапа са цифром колико је заиста плаћен аутомобил у иностранству.

Дакле, ствари су јасне. Управа царина решила је да стане на пут малверзацијама приликом увоза половних возила из иностранства и да спусти рампу на нереално умањене фактуре. На тај начин штити се не само државни буџет већ и крајњи купци. Једино ко има разлога за негодовање јесу они посредници који су увећавали своју зараду на разлици између нереално ниске цене пријављене на царини и више, тј. реалне на тржишту.