Компјутеризовани царински поступак у Србији 2015. године

Милошевић је казао да успостављање тог система унапређује сарадњу царинских администрација, како би унапред  добиле информацију о роби, транспортном средству и вредности те робе, али и да би се унапред знала анализа ризика."Поступак транзита какав се сад користи је застарео и старомодан,базира се на папирној документацији, због чега доприноси дужем задржавању робе и повећава транспортне трошкове", рекао је Милошевић.

НЦТС је, према његовим речима, предуслов за чланство у ЕУ, користи га 28 земаља ЕУ, земље ЦЕФТЕ и Турска. Он је додао да је геостратешки положај Србије изузетно транзитног катарактера, јер Србија налази у центру Балкана, односно повезује земље југоисточне Европе са централном и западном Европом.

"Царинско подручје Србије тренутно је једино које прекида тај ланац НЦТС у Европи, што на неки начин доводи у питање опасност да се коридор 10 не користи, већ да роба иде преко Бугарске и Мађарске што би допринело негативно нашим буџетским приходима", навео је Милошевић.

Од априла 2013. Србија обавештава Европску комисју о томе шта је урађено у тој области и обавеза је да до краја 2014. све царинске испоставе буду технички оспособљена за примену НЦТС. Милошевић је рекао да је Управа Царина успешно технички опремила испоставе и да 21 компанија електронски комуницира са Управом и истакао да се око 70 до 80 камиона дневно одради преко НЦТС.

План је да се почетком 2015. године, НЦТС буде у националној примени и једини могући транзит кроз Србију.