Царина појачала контролу порекла робе при извозу у Русију

То значи да у новонасталој ситуацији када су на снази економске санкције између ЕУ и Русије, царинска служба Србије предузима ванредне мере контроле како се не би догодило да неко злоупотреби тренутак и покуша да ’’препакује’’ неки европски производ и тако га извози у Русију, представљајући га као српски. Управа царина је потпуно спремна за овакав изазов, јер се већ сусретала са прекршајима који подразумевају лажирање порекла производа. Следећи став и стратегију Владе, царинска служба је предузела низ мера које би требало да спрече потенцијалне злоупотребе а истовремено омогуће несметан извоз домаћих производа. Познато је да поред царинске, контролу робе врше и друге за то надлежне службе, а како постоји потреба да се тај посао организује на најефикаснији могући начин, иницирани су састанци у циљу координације рада свих служби укључених у извозни поступак. У сарадњи са Министарством трговине, туризма и телекомуникација и Привредном Комором Србије, Управа царина непрестано ради на обавештавању пословне заједнице о обавезама и правилима која важе за извоз у Русију. У циљу спречавања евентуалних злоупотреба, Управа царина је, у оквиру својих надлежности, појачала контроле када је у питању порекло робе, посебно робе која је извезена у Руску Федерацију у претходном периоду, а најпре оне која је извезена од тренутка ступања на снагу Указа до данас. Наложено је свим царинарницама да спроведу све неопходне мере контроле утврђивања српског преференцијалног порекла у поступку извоза у Руску Федерацију оних производа на које се односи забрана. Такође је важно напоменути да се поштују све препоруке ЕУ и да нису уведене никакве додатне субвенције за извоз у Русију. Када је, пак, реч о извозу српских производа на руско тржиште, ситуација је ту непромењена и он се одвија несметано на основу поменутог Споразума о слободној трговини. Извоз животних намирница из Србије у Русију је бележио раст и пре новонастале кризе, а српским произвођачима је то дуги низ година - конкурентска предност. Не постоји реални основ за уверење да ће Србија злоупотребити новонасталу ситуацију, јер то није чинила ни током пуних 14 година колико је на снази Споразум о слободној трговини  са том земљом. 

Ипак, не треба заборавити чињеницу да је капацитет домаће производње и прерађивачке индустрије ограничен, те да Србија није у могућности да у кратком року осетније повећа извоз. Подаци који су доступни јавности показују да иако, са наше тачке гледишта, извоз у Русију јесте велик, гледајући из светке перспективе, те количине су занемарљиве. На пример, земље Европске уније су у 2013. години у Русију извезле робу у вредности од 119,8 милијарди евра*, док је Србија извезла робу у вредности од свега 1,2** милијарде евра. Када је реч о извозу хране и пољопривредних производа, ЕУ је у 2013. години извезла робу у вредности од 11,8 милијарди евра, док је Србија извезла робу у вредности од 108 милиона евра. У оба случаја види се да је вредност извоза ЕУ у Русију просечно око 100 пута већа од српског извоза на исто тржиште. Управа царина нема никаквих дилема када је у питању однос према извозу у Руску Федерацију, јер ће се као и у случају извоза на друга тржишта, примењивати исти принципи, а то значи поштовање правила и стандарда које смо прихватили приликом закључивања поменутих Споразума о слободној трговини.