Шта се крије у пошиљкама: Од кокаина до оружја, тарантуле и главе алигатора

„Цариници су неретко у поштанским пошиљкама налазили различите врсте дрога, од семена марихуане, преко халуциногених печурака и таблета екстазија у облику Дизнијевих јунака, па до кокаина скривеног у сувом воћу или дечјим ципелицама. Ту су и оружје, различити антиквитети, нарочито металне кованице, а било је и живих животиња попут младе тарантуле, али и препарираних трофеја - главе и шапе заштићене врсте америчког алигатора“, испричала је за портал Н1 шефица царинске испоставе „Пошта Београд“ Јасминка Вујадиновић.

Саговорница портала Н1 препричала нам је и интересантан случај од пре неколико година, када су људи из Србије рођацима у Канади хтели да пошаљу мини варијанту казана за ракију, у коме, како каже, може да се спрема и пекмез и можда још понеки домаћи специјалитет.

Према њеним речима, у поштанским пошиљкама највише се увозе гардероба, козметика и технички производи, али додаје да има ситуација које изненаде и најискусније царинике, када на пример у пошиљци стигне кисели купус из Канаде или пак живе пчеле из Немачке и Пољске.

„Било је и случајева да кисели купус или кромпир неко одавде шаље у Америку, али имали смо неколико пошиљака са кореном лековите биљке расковник, који се као магијска биљка користи у источној Србији, упакованог заједно са црвеним кончићима“, кроз смех прича шефица највеће од три царинскопоштанске испоставе у Србији.

Вујадиновић истиче да су услед пандемије коронавируса људи генерално почели да избегавају путовања и одлазак у куповину, па су се многе продавнице "преселиле" на интернет. Многе од њих врше и бесплатну доставу, па је и у Србији забележен пораст онлајн куповине, а број пошиљака које пристижу из иностранства из године у годину је све већи.

„Када је реч о прописима у вези са царињењем у поштанском саобраћају, оно што увек наглашавамо је да физичка лица могу примати и слати пошиљке чија садржина јасно указује на то да је реч о роби за личне потребе или потребе домаћинства. Све оно што на било који начин указује на трговину или обављање делатности не може бити предмет пошиљке намењене физичком лицу. Робу чија вредност не прелази 3.000 евра грађани могу царинити у такозваном скраћеном поступку, применом јединствене царинске стопе од десет одсто и обрачуном ПДВ од 20 одсто на оцарињену вредност. За пошиљке вредније од 3.000 евра обавезно је подношење декларације у писаном облику, односно, оне се царине у редовном поступку“, објашњава наша саговорница.

 Додаје да су људи углавном добро информисани о плаћању дажбина за робу која се купује преко интернета, као и о томе да се царина и ПДВ не плаћају на робу коју као пошиљку добијају од физичких лица из иностранства, а чија вредност не прелази 70 евра.

„Најчешћи проблем се појављује код лекова, јер за разлику од суплемената, физичка лица лекове не могу слати нити примати путем поште. Често се превиђа чињеница да се и на такозване мале пошиљке плаћа ПДВ, који износи 20 одсто. Дакле, када купујете преко интернета, за робу чија је вредност нижа од 50 евра приликом увоза плаћате само ПДВ, што многе збуњује јер мисле да им је наплаћена и царина. Да јесте, дажбине би износиле око 30 одсто од утврђене царинске вредности“, наглашава Вујадиновић.

Одговарајући на питање како је могуће да постоје разлике у висини царине за исту ствар, саговорница портала Н1 каже да се то дешава првенствено због тога што у 90 одсто случајева пошиљке са робом купљеном преко интернета пристижу без пратеће фактуре, на основу које би се недвосмислено могла установити њена вредност. У таквим околностима, објашњава, царински службеници користе друге расположиве методе утврђивања вредности сличне или истоветне робе.

„Може да се деси и да је роба купљена на акцијама које више не постоје када она пристигне на царињење, а ако уз робу нема рачуна постоји могућност да основица за царињење буде виша, јер цариник нема начина да зна да ли је роба купљена са попустом. Дешава се и да дође до ненамерне грешке, због чега увек саветујемо грађанима да пре измиривања царинског дуга захтевају од поштанског службеника на увид обрачун увозних дажбина и уколико на њега имају примедби, могу да уложе приговор“, наглашава Вујадиновић.